Filmovi u kojima je zvuk odigrao ključnu ulogu: Talentovani režiseri i glumci digli prosek
Srećom, talentovani režiseri, glumačke gromade i sjajni scenaristi digli su prosek, pa se pored snobovskih komentara studenata režije "uf, jeste loš zvuk u 'o to tamo peva', retko ko osvrne na tehničke nedostatke tonskog zapisa.
Izvor: Bosonoga.com
Balkanska publika već je dobro upoznata sa starom boljkom dizajna zvuka u domaćim filmovima.
Iako je zlatno doba jugoslovenske kinematografije odavno prošlo, a moderna vremena donela tehnička poboljšanja, ova liste je posvećena filmovima gde dizajn zvuka igra krucijalnu ulogu.
10. ''The Coversation'' (Francis Ford Copolla, 1974.)
Privatni detektiv, kojeg tumači Džin Hekman (Gene Hackman) specijalizovan za prisluškivanje, pokuša da snimi razgovor između muškarca i žene. Ovaj razgovor je izuzetno teško snimiti, zbog čega detektiv koristi nekoliko mikrofona i kaseta da uhvati zvuk.
Tokom ovog zadatka, u njemu se budi sumnja da su muškarac i žena izloženi opasnosti. Njegov službenik možda planira da ih ubije. Detektiv se sada nalazi u moralnoj dilemi dok pokušava shvatiti o čemu je zapravo razgovor koji tajno snima.
Unutar ove priče, Valter Murč (Walter Murch) je upotrebio zvuk na neverovatno izvanredan i inovativan način. Podigao je lestvicu za sektor zvuka, a filmu je dao dimenziju koja ne bi mogla biti postignuta niti jednim drugim medijumom. U jednom članku za ''Streching Sound'', Murč objašnjava pojedinosti iz filma: “Želeo sam da stvorim zvuk koji pokazuje subjektivnost glavnog lika dok pokušava da shvati relanost koju spoznaje samo kroz fragmente razgovora”.
Zajedno s njim i mi čujemo te fragmente i pitamo se ista pitanja, sve uz pomoć zvuka koji je Murč stvorio. Zvuk “The Conversation”-a je moćan dokaz zvuka koji tera publiku da doživi zaplet kroz subjektivan pogled glavnog lika.
09. ''Three Colors: Blue'' (Krzysztof Kieślowski, 1993.)
Žena preživi strašnu saobraćajnu nesreću u kojoj poginu muž i ćerka. Kad se probudi iz nesreće, suočava se sa bolom gubitka najvoljenijih i pokuša da pobegne od strašne stvarnosti.Prodaje kuću u kojoj je živela sa porodicom i izbegava sve vezano za muža - poznatog kompozitora.
Ali od prošlosti se ne može pobeći, i tako ona pronalazi nekoliko ljudi koji su imali veze s njenim suprugom, te otkriva njegovu aferu. Upoznajući ljude, odluči da komponuje sopstvenu muziku, koja simboliše njen preporod i novi početak.
Preobražajni luk žene i psihološki proces koji je neverovatno kompleksan, pronašao je svoj glas kroz medijum zvuka i muzike. Oni kao da se pojavljuju iz uma žene, terorišući je koliko i njena prošlost.
Veza između protagonistkinje i muzike iz sopstvenog uma, razvija se zajedno s njenom relacijom sa prošlim iskustvima, a kada konačno napiše komad vidimo i kako se taj odnos menja.
08. ''Stalker'' (Andrei Tarkovsky, 1985.)
Jedno od mnogih remek dela Tarkovskog i među poslednjim filmovima koje je snimio, govori o putovanju trojice muškaraca u Zonu, da bi ispunili svoje najdublje želje. Muškarce kroz Zonu vodi Stalker, jedini od njih koji zna pravi put kroz Zonu.
Kroz njihovo putovanje, razgovore i iskustva u Zoni, stvarnost je transformisana i pomerena, kao i njihova precepcija života kao i njih samih.
Transformacijski luk je reflektovan pre, prije svega vizuelnim remek delima od kadrova, ali takođe i zvukom. Iako filmovi nisu primarno poznati po dizajnu zvuka, obiluju paletama koje stvaraju imerzivno iskustvo. Tarkovski je hteo da stvori onoliko iskustvo svojim filmovima gde je stvarnost transfigurisana, s toga je atmosfera bila primarno mesto fokusa za njega.
Jedan od glavnih alata da bi se stvorila atmosfera je zvuk, koji Tarkovski koristi svesno. U filmu "Stalker", vidimo i čujemo scene gde je raspoloženje potpuno nerealistično ali izgrađeno kroz zvuke prirode i vode, vetra i zemlje konstantno pune maštu zvukovnim elementima.
07. ''Raging Bull'' (Martin Scorsese, 1977.)
Džejk LaMota (Jake LaMotta) je talentovan bokser i mučenik društva, a kroz "Raging Bull" vidimo njegov profesionalni i socijalni uspon i pad. Ambiciozan, tvrdoglav i impulsivan, vidimo ga kako se oženi i postane šampion. Ovo naravno, ne traje večno, i on propadne u spiralu samodestrukcije i toksičnosti, na kraju ostajući sam sa svojim slomljenim bićem.
Skorsezijevi filmovi uvek donose veliku transformaciju lika u sjajnom ritmu, koji se odnosi ne samo na vizuelnu montažu nego i na zvuk. On je jedan od režisera koji svesno koristi zvuk kao narativni alat.
Zna kad treba biti tih, kad treba biti pakleno haotičan i kad i kako koristiti muziku. LaMotine borbe su sjajan primer kako se skupa prikazuje subjektivnost lika, ali i gradi neverovatna atmosfera i ritam i to primarnom upotrebom zvuka.
06. ''Idi i smotri'' (Elem Klimov, 1985.)
Pomalo je ironično kako filmovi koji radikalno brane mir najčešće budu prepuni nasilja. “Come and See” je jedan takav film, u kom 14-ogodišnji dečak služi kao medij za prikaz svih užasa rata.
Film je izrazio iskustvo rata kroz oči deteta. To implicira preteće prisustvo, haotičnu destruktuvnost i posttraumatski osećaj koji zvuk filma savršeno predstavlja. To je stalni izvor užasnog iskustva koje nam “Come and See” pruža.
Sjajna scena u kojoj svi elementi mogu da se čuju je napad u šumi, kada pretnja vreba i sve je bliže, iako dečak to ne primeti. Uništenje prikazano kroz strašni zvuk eksplozije i trenutak nastajanja bele buke koja insinuira gubitak sluha kod malog protagoniste, uverljivo i brutalno predstavljaju tragediju rata. Još jedan primer emocionalnog stanja evociranog primarnom upotrebom zvuka.
05. ''Wings of Desire'' (Wim Wenders, 1987.)
Baziran po romanu austrijskog pisca Pitera Handkea (Peter Handke), “Wings Of Desire”, je jedan od filmova koji su su Vimu Vendersu doneli internacionalno priznanje koje i dan danas ima.
Dva anđela lutaju Berlinom. Imaju samo jednu dužnost: da spasu ljudski život tako što će im pružiti blagostanje u satima agonije i očaja. Ljudi ih ne mogu videti, a s njima komuniciraju indirektno. Izolovani su od ljudskosti svojom besmrtnom prirodom. Međutim jedan od anđela, želi da se oseti živim i postepeno otkriva šta to znači biti čovek. Razmišlja da se odrekne besmrtnosti da bi postao ljudsko biće.
Ali, šta to zapravo znači - biti ljudsko biće? Soren Kjerkegar je rekao da je čovečanstvo sinteza uma i tela; rekao je da anđeli ne bi mogli biti ljudi prosto jer su besmrtni, s toga nikad ne bi mogli iskusiti egzistencijalni užas.
Da bi stvorio ovo izolovano iskustvo prema čovečanstvu iz prespektive anđela, Venders se oslonio, više na zvuk nego na sliku. Kroz suptilne tehnike i moćan dizajn zvuka, iskustvo ljudskosti i neljudskosti je predstavljeno davanjem pažnje minornim i svakodnevnim aktivnostima običnih ljudi.
04. ''The Godfather'' (Francis Ford Coppola , 1972.)
Jedan od filmova koji uspešno kombinuje umetnički i komercijalni uspeh. “Kum” je film u kom Kopola i njegovi saradnici (uključujući i legendarnog Valter Murča) donose punu kapu kreativnosti.
Film pokazuje transformaciju kroz koju prolazi Majkl Korleone dok ulazi u mračni svet zločina i preuzima kontrolu i odgovornost za očevu porodicu. On je prvi predstavljen i lik je koji želi da udalji kriminal od porodice, ali završi kao sušta suprotnost svojih namera.
“Kum” predstavlja dubok psihološki preobražaj i pun je prepreka koje likovi prelaze. Murč je pronašao način da pored snažnog vizuelnog izražaja donese i zvučni.
Ako se setimo scene u kojoj Majkl mora da ubije Soloza: ovde je Murč koristio nedijegetski zvuk voza, da bi dočarao važnost trenutka i akcije. Scenaristički, to je tačka nakon koje lik nikada više neće biti isti, a savršeno je prikazano uz upotrebu zvuka.
03. “Psiho” (Alfred Hitchcock, 1960.)
“Psiho” je bio jedan od najuspješnijih filmova pod režijom legendarnog Alfreda Hičkoka. Serija ubistava se desi kod hotela koji vodi Norman Bejts. Hičkok je predstavio revolucionaran narativ – ubistvo glavnog lika na sredini filma.
Motel postaje mjesto prepuno prijetnji. Mnoge tajne su skrivene unutra, ali i u Normanu Bejtsu, i svaki put kad neko uđe unutra, takođe ulazi i u zonu opasnosti i misterije.
Preciznom slikovnom tehnikom, mizanscenom i montažom, Hičkok je stvorio ovu atmosferu, ali zvuk je najzaslužniji za konačan pečat. Kreativna upotreba zvuka u “Psihu” seže od nedijegetskog dijaloga do nezaboravnog saundtreka.
Hičkok uspjeva da spoji zvuk i muziku da bi pojačao dramsku tenziju i da bi šokirao gledaoca.
02. “Berberian Sound Studio” (Peter Strickland, 2012.)
Zvuk i njegova filmska konstrukcija, mnogima ostaju misterija. Dok se ostale sfere produkcije demistifikuju, laici i dalje malo znaju o specifičnostima tog posla. Upravo zbog toga je “Berberian Sound Studio” toliko svjež. Radnja je smještena u studio za snimanje zvuka za đalo (giallo) filmove. Saznajemo da lubenica može služiti za zvuk ubadanja čovjeka, a glavica salate zvuk utopljenika u vodi.
“Berberian Sound Studio” je teza o vještačkom kvalitetu zvuka na filmu. Nikada ne vidimo scene na kojima likovi rade, ali iako vidimo lubenice, znamo da je na ekranu festival krvi. Svi zvukovi, posebno u hororima, su više u našoj glavi nego u filmskoj stvarnosti i to ovaj film uspješno prikazuje.
01. “Blow Out ” (Brian De Palma, 1981.)
Džon Travolta (John Travolta) igra kao profesionalni dizajner zvulnih efekata, koji slučajno snimi ubistvo. Niti jedan drugi film nije se bavio mehanikom dizajna zvuka na tako dubok način. Priča počinje kao lažni slešer (slasher) film, koji prekida tonski sektor, jer vrisak glumice nije bio kvalitetan.
Vrlo smiješna scena koja funkcioniše i kao komedijski predah, ali takođe pokazuje i površnost zvučne konstrukcije u filmu. Vrisak, nož, koračanje lika, svaki elemnt ovog lažnog filma su obrađeni i snimljeni zasebno, koristeći direktan zvuk kao jedinu referencu.
Stil i sadržaj su nerazdvojni u “Blow Out” i interakcija između slike i zvuka može se analizirati u svakom aspektu, i u samom filmu, ali i u percepciji stvarnog života. Rijetko koji film se bavio zvukom na konceptualan način, kao “Blow Out” režisera Brajana De Palme.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
