Intervju: Enter Shikari

Na ovogodišnjem izdanju Koačele, najpopularnijeg festivala sa one strane Atlantika, dobili smo priliku da ekskluzivno za B92 proćaskamo sa bendom &quot;Enter Shikari&quot;, jednim od najpopularnijih predstavnika britanskog nju-rejva, koji vešto kombinuju sa upečatljivim elementima hard-kora.Bend &quot;Enter Shikari&quot; formiran je pre pet godina u Hertfordširu u Engleskoj, odakle su i sva četiri člana benda. Za pet godina profesionalne karijere, bend je uspeo da osnuje i nezavisnu izdavačku kuću &ldquo;Ambush reality&rdquo;, osvoji više nagrada, uključujući i nagradu magazina &quot;NME&quot; u kategoriji &quot;New noise 2007&rdquo;, kao i nagradu &quot;Kerrang-a&quot; za najbolji živi bend 2007. Takođe, uspeli su i da nastupe na gotovo svim najvećim svetskim muzičkim festivalima. Njihov debi album &ldquo;Take to the skies&rdquo; objavljen je u martu 2007, i odmah im je doneo veliku popularnost u Britaniji, gde je album stigao do 4. mesta liste najprodavanijih. Bend čine &ldquo;tri R&rdquo;: Rou (vokal), bubnjar Rob i gitarista Rori, kao i basista Kris. Da krenemo od početka: Kako ste izabrali ime? Rob: Sve je počelo jednom davno (smeh)&hellip;Bila je to Rouova ideja. Njegov ujak je imao brod koji se zove &quot;Šikari&quot;, i on je jednostavno predložio ime. Zvučalo nam je zanimljivo, odlučili smo da pokušamo s tim imenom (prethodno ime benda bilo je Hybrid), i nekako je ono ostalo sa nama. Eto, odlična priča, uvek je dobro ispričamo. &quot;Šikari&quot; znači &ldquo;lovac&rdquo; na indijskom. Kako ste došli do ideje da pokušate i napravite fuziju hardkora i densa-elektronske muzike? Očigledno, na današnjem tržištu sve je moguće, ali sve je nekako bilo već viđeno, dok ste vi sa sobom doneli neki drugačiji i originalan zvuk? Rou: Sva četvorica imamo hardkor korene u muzici. Kad smo mi bili tinejdžeri, scena je bila takva. Nakon tog početka, sa 17, 18 godina izlazili smo u pabove i slušali dosta muzike koja se puštala po klubovima. Nismo bili konzervativni i oduvek smo bili otvoreni prema raznim vrstama muzike, i tako je i dens došao do nas. Mi nikada nismo želeli da se ograničimo na jedan žanr, niti nam je jedan bend bio uticaj. Dozvolili smo sebi slobodu da eksperimentišemo i tako smo valjda i stvorili sopstveni zvuk, pošto se nismo obazirali ni na koga. Vi ste uspeli da postanete veoma popularni za veoma kratko vreme. Pošto ste veoma mladi, kako se nosite sa tim uspehom, nastupajući kao hedlajneri na velikim festivalima? Kris: Kada govorimo o živim svirkama, sve se menja kad izađe novi album. Onda vas progone razni novinari i potražnja za vašim nastupima je mnogo veća, ali jednom kad se slegne prašina, onda prava priroda benda može da ispliva. Naš pristup živim svirkama je morao da se promeni sa uspehom, ali naš stav i pristup nisu. I dalje imamo priliku da živimo sopstvene živote, paparaci nas ne prate stalno. Da li je to dobro, što ne dobijate tu vrstu medijske pažnje? Kris: Apsolutno, mi preziremo paparace. Rajan: Ne znam baš, meni je drago da se šetkam okolo i da me gledaju. (smeh) Kako ste došli na ideju da tako mladi osnujete sopstvenu izdavačku kuću? Zar ne bi bilo lakše da ste, barem za početak, prihvatili neku od ponuda velikih izdvačkih kuća koje su vam prišle? Kris: Da, urbana legenda kaže da su nam prilazile mnoge izdavačke kuće, ali priča u stvarnosti nije išla tako. Na ideju smo došli upravo jer nam nijedna velika izdavačka kuća nije prišla u samom početku. Nekako smo uspeli da sami napravimo malu izdavačku kuću i izbacimo prvih nekoliko singlova. Onda smo izdali album, i nakon odlilčne prodaje mnoge velike kuće su počele da se interesuju za nas, ali tada smo već mogli da se sami staramo o svojoj karijeri. Istina je da bi nam kao muzičarima bilo mnogo lakše da smo sve prepustili nekoj korporaciji i samo pravili muziku, ali smo uspeli da i sami izađemo na kraj sa tim. Sve što nam je trebalo je malo novca da podržimo sopstveni rad, i taj novac je stigao, i sada nema potrebe da popuštamo pred izdavačkim kućama koje nam uvek govore kako bi trebalo da budemo više mejnstrim. Poenta svega je da, ipak, nikada nismo imali negativan stav prema poslu u smislu da smo namerno želeli da pokažemo srednji prst nekoj kompaniji ili izdvaču, već se jednostavno splet okolnosti namestio tako da nismo imali izbor. Kako se trenutno odvijaju stvari sa novim albumom? Da li se nešto promenilo sada kad ste postigli mejnstrim uspeh? Mislite li da vam sada ide lakše, ili se i dalje osećate kao da ste podložni uticajima industrije, i planovima i mogućnostima koje su možda različite u odnosu na nešto što vi želite sami da radite? Kris: Drugi album je uvek izazov za svaki bend, tu nema dileme. Kada je debi album u pitanju, imate sve vreme ovog sveta da ga napišete i osmislite na koji način želite da započnete karijeru. Sa drugim album to nije slučaj, jer uvek postoje očekivanja publike i industrije koja na neki način morate da zadovoljite. Mi se nećemo fokusirati ni na kakvu strategiju oko &ldquo;sređivanja&rdquo; i izdavanja albuma dok ne završimo sve što imamo u smislu pravljenja muzike i pisanja tekstova, a to je ono što trenutno radimo. U tom slučaju, kako ide pravljenje muzike za sada? Kris: Oh, to nam ide super. Trudimo se da ne uključujemo stres u ono što radimo, tako da većinu melodija komponujemo sedeći u hladovini u mom dvorištu (smeh). Kakva je vaša vizija drugog albuma? Publika već ima oformljeno mišljenje o vama, i da li mislite da bi trebalo da pravite radikalne poteze kao bend? Očigledno je da se dosta bendova s vremena na vreme odluči da promeni stil, i nekada to uspe, nekada ne. Šta ste vi promenili? Kris: Uvek će ostati jasno odakle potičemo muzički. Mislim da mogu sa sigurnošću da kažem da nikada nećemo svirati rege. Mada smo promenili muziku dosta, i trudili se da napredujemo kao bend i eksperimentišemo sa pristupom radu, sama poruka muzike ostaje ista. Kada možemo da očekujemo novi album? Kris: Sigurno početkom sledeće godine, u martu najverovatnije. Nijedan datum nije potvrđen, ali, eto, mi ga sada za vas potvrđujemo. Što se živih nastupa tiče, nadaleko ste čuveni po neverovatnoj fizičkoj energiji, koja svaki put uključuje i skakanje po čitavoj bini, kao i igranje uz sopstvene semplove. Da li i dalje sebe doživljavate kao dečake koji se samo zabavljaju, i kako mislite da publika reaguje na sve to? Kris: U tome je i poenta - i u muzici i u životu. Sve što se dešava na sceni dešava se zbog publike, i naš glavni cilj je da učinimo da se svi dobro provedu. Zabava je glavni razlog zbog kojeg se ljudi opredeljuju da li će doći na određeni koncert ili ne, i mi tu osećamo odgovornost prema onima koji se opredele da nam pruže priliku. Nezavisno od toga, i mi uvek uživamo da sviramo. Do sada ste odsvirali preko 600 svirki. Koji vam je koncert ostao u sećanju? Kris: &quot;Daunload&quot; prošle godine je sigurno jedan od najboljih koncerata ikada za nas, kao i &quot;Pukelpop&quot; u Belgiji, prvenstveno zbog neverovatno mnogo ljudi u publici. Trebalo je da sviramo na drugoj bini, ali su nam čim smo stigli rekli da &quot;Lacuna Coil&quot; ne može da stigne na vreme za svoj nastup na glavnoj bini, i onda su nas pitali da li mi želimo da odradimo dva koncerta dok smo tamo. To je bilo fenomenalno, svirali smo uveče, a potom i ujutru. I &quot;Koačela&quot; nam je super. Kada nas je menadžer pozvao i rekao da smo dobili priliku da budemo hedlajneri na jednoj od bina, bili smo presrećni. Naravno, biće veoma teško svirati u isto vreme kad i Prins, ali mi nemamo istu publiku, i verujemo da će se ovako više ljudi zabaviti.&rdquo; Da li planirate da u skorije vreme dođete u Srbiju? Kod nas se može piti pivo po prihvatljivoj ceni? Svi u glas: Zvuči kao mesto koje bi nam se veoma dopalo. Ovde je pinta piva sedam dolara! I to nije čak ni pinta, već jedna&hellip;čašica! U svakom slučaju, čuli smo za provod u Srbiji, i sigurno dolazimo uskoro, čim izađe album pravićemo novu turneju, i eto odlične prilike!