Roman "Putnik" o vremenu nacizma - uspeh nakon 80 godina

Knjiga o progonu Jevreja &quot;Putnik&quot; fascinira čitaoce u celom svetu. Roman Ulriha Aleksandera Bošvica ponovo je u arhivu prognanika u Frankfurtu pronašao publicista Peter Graf.Trgovac Oto Zilberman beži iz Berlina. Njegove jevrejske poznanike već su pohapsili nacisti, a on putuje vozovima preko Nemačke, koju na kraju ne uspeva da napusti. &quot;Putnik&quot; je roman koji je 1938. napisao Ulrih Aleksander Bošvic, koji je kao sin oca Jevreja 1935. sa svojom majkom protestantkinjom pobegao u egzil, prvo u Švedsku pa u Norvešku i na kraju u Englesku. Neposredno pre toga doneti su Nirnberški zakoni koji su legitimisali antisemitizam i rasizam. Bošvicov otac je već bio umro, a sestra 1933. emigrirala u Palestinu. Bošvic je u egzilu napisao roman &quot;Putnik&quot;, njegovu drugu knjigu koja je objavljena u Velikoj Britaniji 1939. No, to nije bilo dovoljno za uspeh. Ali, kada je roman 2018. prvi put objavljen na nemačkom jeziku, slavljen je kao književno otkriće. U međuvremenu je preveden na 20 jezika. Britanski &bdquo;Sandej tajms&quot; je engleski prevod &quot;The Passenger&quot; uvrstio na svoju aktuelnu listu bestselera. Jedan od odgovornih za to je i izdavač Peter Graf. On je poslednjih godina izgradio ime nekog ko ima nos za zaboravljene ili zanemarene knjige. Na prvom mestu je knjiga &quot;Braća po krvi&quot; Ernsta Hafnera. Roman, objavljen 1932, govori o maloletnim muškarcima koji se prostituišu u Vajmarskoj Republici kako bi mogli da prežive. Neuvijena priča i impresivan svedok vremena, objavljena je ponovo 2013. godine. &quot;Putnik&quot; takođe ima da zahvali ovoj knjizi. Nakon što je roman &bdquo;Braća po krvi&ldquo; objavljen na hebrejskom, Bošvicova nećaka koja živi u Izraelu pročitala je u jednim dnevnim novinama intervju sa Peterom Grafom i stupila s njim u kontakt. Ispričala mu je o svom ujaku i manuskriptu, koji se nalazi u arhivu izgnanih u Nemačkoj nacionalnoj biblioteci u Frankfurtu na Majni. Dva dana je tamo sedeo i čitao i vrlo brzo mu je bilo jasno: &quot;Ovo ima veliki potencijal&quot;, priča Peter Graf.Specijalizovan za ponovna otkrića Graf obavlja tri funkcije. Sa svojom agencijom &quot;Valde + Graf&quot; koncipira edicije knjiga za klijente, kao urednik u saradnji sa izdavačima objavljuje romane kao što je na primer &quot;Putnik&quot;. I direktor je male izdavačke kuće &bdquo;Kulturno pamćenje&ldquo;. Berlinski izdavač specijalizovao se za ponovna otkrića, bez da se vezuje za jedan spektar ili neko određeno vreme. Pored &bdquo;Berlinskih pisama&ldquo; Suzane Kerkhof iz 1948. u programu izdavača se nalaze dela Dantea i Voltera. Godišnje objavi samo osam knjiga. &quot;To je niša&quot;, kaže Peter Graf. Za ovu omiljenu aktivnost dobio je 2020. Nemačku nagradu za izdavaštvo. Peter Graf kaže da je brzo shvatio da bi &quot;Putnik&quot; bio prevelik zalogaj za njegovu izdavačku kuću. Roman je izdala štutgartska izdavačka kuća &quot;Klet-Kota&quot; - kao i godinu dana kasnije Bošvicovu debitantsku knjigu &quot;Ljudi pored života&quot;. Kaže da knjiga svoju fascinaciju crpi iz snage jezika. &quot;Osim toga, to je najranije književno suočavanje sa novembarskim pogromom.&quot; Iako je mnogo toga poznato iz vremena nacional-socijalizma, &quot;Putnik&quot; ima dramaturšku vezu sa sadašnjošću. Zverstva sa više miliona žrtava su previše apstraktna za njegovu sopstvenu maštu, kaže Peter Graf. Bošvicova &quot;priča&quot; je fikcija, ali sudbina pojedinca budi empatiju kod čitaoca&quot;. Knjiga nešto oslobađa &ndash; i upravo to je ono što čini dobru književnost. Zaboravljene knjige Karlos Ruiz Zafon je zanemarenim knjigama i onima koje su pale u zaborav stvorio neku vrstu spomenika svojim romanom &quot;Senka vetra&quot; u kojem opisuje groblje zaboravljenih knjiga. Ali, zašto knjige uopšte bivaju zaboravljene? Još u vreme Vajmarske Republike i na kraju XIX veka je bila poplava knjiga, zbog čega nije svaki naslov mogao da ostvari uspeh, objašnjava Peter Graf. Prvo engelsko izdanje &quot;Putnika&quot; krajem 1930-ih još uvek nije bilo prepoznato kao svedok vremena. Odlučujuće je da se &quot;prava knjiga objavi u pravo vreme&quot;, misli Peter Graf, ukazujući na to da je još 1960-ih Hajnrih Bel ulagao napore da se objavi Bošvicov roman. &bdquo;Možda je ovo suočavanje sa Holokaustom u mladoj Saveznoj Republici došlo prerano.&quot;Kritike iz 1920-ih godina To što rodbina jednog pisca aktivno skreće pažnju na manuskript, za izdvača je sreća, ali i izuzetak. U potrazi za zaboravljenim knjigama, koje treba ponovo objaviti, Peter Graf kopa po književnim arhivima, istražuje bibliografije, čita recenzije iz 1920-ih. Nova izdanja treba da imaju neku vezu sa sadašnjim vremenom, kaže Peter Graf. &quot;Putnik&quot; vuče paralele sa trenutnim migracijama. Takođe u pandemiji poteže egzistencijalna pitanja. &quot;Živimo u teškim vremenima i morali bismo da napustimo svoje zone komfora.&quot; Možda baš zbog toga čitačice i čitači traže istorijske materijale, koji bi mogli da im pruže odgovore. &quot;Ne verujem da će književnost promeniti svet&quot;, kaže Peter Graf, &quot;ali ona može da na trenutak senzibilizuje čitaoce.&quot;