Kad se istorija umetnosti sretne sa biologijom

Voc&#769;e, povrc&#769;e, orašasti plodovi, žitarice i druga biljna hrana, često mogu da se vide na umetničkim slikama. Dvojica istraživača uz pomoć starih slika analiziraju kako se kroz vekove menjala biljna hrana.&#1055;&#1086;&#1075;&#1083;&#1077;&#1076;&#1072;&#1112;&#1090;&#1077; &#1086;&#1074;&#1091; &#1086;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1091; &#1091; &#1072;&#1087;&#1083;&#1080;&#1082;&#1072;&#1094;&#1080;&#1112;&#1080; Instagram &#1054;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1072; &#1082;&#1086;&#1112;&#1091; &#1076;&#1077;&#1083;&#1080; Ive De Smet (@desmetive) &#1076;&#1072;&#1085;&#1072; 22. &#1040;&#1087;&#1088; 2018. &#1091; 11:10 PDTInternet je prepun slika hrane, pa ako buduc&#769;e generacije budu htele da znaju šta smo jeli u 21. veku, izvora je u izobilju: #foodporn. Ali i mnogo ranije, pre mnogo vekova, umetnici su slikali hranu. Na primer, slika &quot;Tezga s voćem&quot; (naslovna slika) flamanskog slikara Fransa Snijdersa (1579 - 1657) pokazuje obilje plodova. Tu su jabuke, grožđe, breskve, artičoke - ali i pola dinje neobičnog izgleda. Slika je izložena u svetski poznatom muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu u Rusiji, gde je privukla pažnju dvojice naučnika. &bdquo;Mora da su u to vreme tako izgledale lubenice&quot;, rekao je istoričar umetnosti David Vergauven gledajuc&#769;i sliku. Njegov kolega Ive De Smet, profesor molekularne biologije, reagovao je skeptično i kontrirao: &bdquo;Možda Frans Snijders jednostavno nije bio dobar slikar&quot;. &bdquo;Isključeno&quot;, rekao je Vergauven, &bdquo;Snijders je bio jedan od najboljih umetnika 17. veka!&quot; E to je probudilo radoznalost prijatelja i naučnika: &bdquo;Složili smo se da mora postojati na desetine vrsta voc&#769;a i povrc&#769;a sa zanimljivim pričama o njihovom razvoju, a koje ne znamo detaljno&quot;, kaže Vergauven. Odlučili su da spoje svoja toliko različita polja istraživanja, biologije i istorije umetnosti, kako bi pratili evoluciju biljne hrane od divljih početaka do savremenih sorti. Divlje banane sa semenkama? Ne hvala! Jer, mnoge biljne namirnice u našim kuhinjama izgledale su nekada potpuno drugačije. Njihovi divlji preci su pripitomljeni, ciljno uzgajani i prilagođeni našim ukusima. Uzgajane su vec&#769;e sorte ili biljke koje daju više ploda. Ali, s vremenom su nestala i nepoželjna svojstva. Na primer, divlju bananu sa semenkama veličine lešnika nećete naći u supermarketu.Istraživački dvojac se nada da c&#769;e im interdisciplinarni pristup dati konkretnu predstavu o tome kako je izgledalo divlje voc&#769;e i povrc&#769;e i kakav su razvoj možda prošli. DNK tragovi mogu biti od velike pomoc&#769;i u evolucijskim istraživanjima, ali ne oslikavaju jasnu sliku. &bdquo;Možda imamo deo genetskog koda za neke drevne biljke, ali često nemamo dobro očuvane cele primerke&quot;, objašnjava De Smet, koji radi na Flamanskom institutu za biotehnologiju u Gentu, u Belgiji. Suviše apstraktno Ovde u igru ulazi istorija umetnosti, jer su tokom vekova mnogi umetnici prikazivali biljnu hranu, često veoma detaljno. Uz pomoc&#769; umetničkih dela, naučnici su vec&#769; mogli da steknu znanje o pripitomljavanju i bojama šargarepe, proizvodnji moderne pšenice, gajenju jagoda i poreklu lubenice, objavio je časopis &bdquo;Trendovi u biljnoj nauci&quot;. Ali, ova metoda ima svoje zamke. Naravno, postavlja se pitanje koliko su stare slike pouzdane, kaže Vergauven. &bdquo;Kad bismo, na primer, koristili &bdquo;Bokal i činija sa voc&#769;em&quot; Pabla Pikasa (1931) za istraživanje fenotipa voc&#769;a početkom 20. veka, verovatno bismo izvukli pogrešne zaključke.&quot; A i stari majstori mogu da odvedu na pogrešan put. &bdquo;Vrt zemaljskih uživanja&quot; Hijeronimusa Boša (1503&ndash;1515) pravilno predstavlja jagodu kada se radi njenom obliku i boji, ali je veličina očigledno nesrazmerna. &#1055;&#1086;&#1075;&#1083;&#1077;&#1076;&#1072;&#1112;&#1090;&#1077; &#1086;&#1074;&#1091; &#1086;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1091; &#1091; &#1072;&#1087;&#1083;&#1080;&#1082;&#1072;&#1094;&#1080;&#1112;&#1080; Instagram &#1054;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1072; &#1082;&#1086;&#1112;&#1091; &#1076;&#1077;&#1083;&#1080; Ive De Smet (@desmetive) &#1076;&#1072;&#1085;&#1072; 13. &#1044;&#1077;&#1094; 2017. &#1091; 3:14 PSTVergauven objašnjava da je zadatak istoričara umetnosti da pokaže koji su umetnici pouzdani i zašto. &bdquo;Ako je umetnik verno naslikao zgradu koja i danas postoji ili muzički instrument koji i danas postoji, verovatno je to isto učinio kada se radi o kvarljivim namirnicama.&quot; #ArtGenetics Da bi stvorili obimnu bazu podataka o umetničkim delima koja predstvljaju voc&#769;e i povrc&#769;e, Vergauven i De Smet se nadaju pomoc&#769;i muzeja i ljubitelja umetnosti širom sveta. &bdquo;Lako nam je da posetimo evropske kolekcije poput Luvra u Parizu, ali postoje i muzeji u Aziji ili Centralnoj i Južnoj Americi gde bismo mogli mnogo toga da naučim.&quot; I tako se dvojica istraživača koriste i dinamikom interneta. Pomoc&#769;u hashtaga #ArtGenetics pozivaju ljude širom sveta da obeleže fotografije umetničkih dela na kojima se vidi biljna hrana. &#1055;&#1086;&#1075;&#1083;&#1077;&#1076;&#1072;&#1112;&#1090;&#1077; &#1086;&#1074;&#1091; &#1086;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1091; &#1091; &#1072;&#1087;&#1083;&#1080;&#1082;&#1072;&#1094;&#1080;&#1112;&#1080; Instagram &#1054;&#1073;&#1112;&#1072;&#1074;&#1072; &#1082;&#1086;&#1112;&#1091; &#1076;&#1077;&#1083;&#1080; Ive De Smet (@desmetive) &#1076;&#1072;&#1085;&#1072; 18. &#1053;&#1086;&#1074; 2017. &#1091; 1:32 PST