Rekreacija i mentalno zdravlje: Pokrenite se i sve će se pokrenuti
Naravno da znate da je rekreacija dobra za vas, ali da li znate koliko? Fizička aktivnost vam pomaže da skinete višak kilograma, ali još su možda bitniji benefiti po mentalno zdravlje.
Fizička aktivnost stimuliše različite hemijske supstance u mozgu i može da vam pomogne da se osećate srećnije i opuštenije.
Ljudi koji redovno vežbaju bolje spavaju, imaju više životnog elana, više energije, lakše donose odluke i osećaju se pozitivno. Vežbanjem se u mozgu oslobađaju moćni neurotransmiteri: serotonin, dopamin i endorfim.
Ova hemiska jedinjenja poznata po svojim efektima na poboljšanje raspoloženja, smanjuju subjektivni osećaj umora i podižu nivo životne energije za #kakosi kaže Goran Anđelić, profesor fizičke kulture.
"Njihovo dejstvo prevazilazi pozitivne efekte antidepresiva koje ljudi često koriste. Vežbanje je najeftiniji i najmoćniji lek pored kvalitetnog sna i zdrave hrane. Fizička aktivnost je značajna u svakom životnom dobu, a posebno je bitna kod dece koja na taj način podstiču razvoj moždanih sinapsi i ima veliku ulogu u očuvanju i unapređenju fizičkih i mentalnih sposobnosti starijih osoba", objašnjava on.
Čak i kratkotrajna fizička aktivnost ima svojih benefita, ali za punu dobrobit bi trebalo svakodnevno da se aktivirate bar 30 minuta, napominje Goran.
"Dijapazon aktivnosti kojim se možete baviti je nebrojen, nađite onu koja vas ispunjava I čini srećnim. Prepustite joj se i neka vam ona postane navika. Šetnja po prirodi, uz malo brži hod i poneko trčkaranje ili penjanje uzbrdo je nešto za šta svako od nas ima uslova i mogućnosti. Pokrenite se i sve će se pokrenuti", kaže.
Nije bitno, dodaje, da li ćete uspeti da ishodate pet kilometara, istrčite pola sata ili uradite 10 sklekova. Bitno je sa se podignete iz fotelje i uradite trening uprkos umoru, minusu ili plusu. "Taj mali zupčanik koji pokrenete u pravom smeru pokrenuće niz drugih zupčanika vašeg fizičkog, psihičkog razvoja", naglašava.
U doba pandemije koronavirusa mnogi ljudi su imali mnoge nedoumice, od toga da li je bezbedno vežbati, koji je intenzitet dozvoljen pa do toga da li možemo na taj način da ugrozimo imunološki sistem.
|
Na to pitanje Goran Anđelić odgovara rečima da naše zdravlje, a samim tim i imunitet počiva na tri stuba - prvi je šta unosimo u sebe, od vazduha koji udišemo, preko vode koju pijemo, hrane koju jedemo i misli koje imamo. Drugi je koliko smo fizički aktivni i treći je koliko i kako odmaramo, odnosno spavamo.
"Na svaku od ovih stavki možemo dobrim delom uticati u zavisnosti od okolnosti u kojima živimo I uvek nam mora biti na pameti da sa svakim svojim postupkom mi iznova utičemo na naše zdravlje I svakim činjenjem ili nečinjenjem radimo u njegovu korist ili ga unazađujemo. Status kvo ne postoji", kaže.
Anđelić naglašava da "zatvaranjem u svoja četiri zida, ne radeći ništa da ne bismo narušili imunitet, koji je u ovoj pandemiji jako bitan, mi u stvari njega na taj način slabimo. Još davnih dana Samjuel-Ogist Tiso je izrekao mudrost koja je i danas aktuelna - 'Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može da zameni pokret'".
Ako ste već preležali kovid-19 povratak fizičkoj aktivnosti zavisi od težine kliničke slike koju ste imali, napominje Goran i dodaje da bi oni koji su imali najlakši, asimptomatski oblik, nakon karantina trebalo da da izvrše osnovni medicinski pregled, koja podrazumeva proveru rada srca i pluća u mirovanju. Ukoliko je sve u redu mogu se vratiti uobičajenim fizičkim aktivnostima kao i pre korone.
Za osobe sa blažom i umerenom kliničkom slikom važi obavezan sportsko-medicinski pregled nakon kojeg, ukoliko se ustanovi da nije bilo oštećenja miokarda (srčanog mišića), mogu postepeno da se vrate fizičkim aktivnostima. Intenzitet treninga trebalo bi da bude smanjen za 50 odsto u toku prve nedelje treniranja, 30 odsto u toku druge, 20 odsto u toku treće i 10 odsto u toku četvrte nedelje treniranja. Nakon četvrte nedelje mogu da se vrate redovnim trenažnim opterećenjima.
Poslednju grupu čine osobe sa težom kliničkom slikom koje nakon preležane infekcije moraju da urade proširen sportsko-medicinski pregled sa obaveznim testom opterećenja srčanog mišića, nakon kojeg će od strane doktora, ukoliko je sve u redu, dobiti uputstvo za postepen povratak fizičkim aktivnostima ili uput za dalje pretrage i lečenje kod kardiologa ili nekog drugog specijaliste ukoliko se primete određene nepravilnosti rada vitalnih organa.
Aktivni ljudi su zdraviji i izdržljiviji, imaju pozitivniji stav prema životu, poslu i lakše se bore sa stresnim situacijama. Nedostatak fizičke aktivnosti, konzumacija visokokalorične hrane ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, ali globalno gledano u poslednjih nekoliko godina vidi se da postoji alarmantan porast ljudi sa oboljenjima koja su povezana sa takvim stilom života. Narušavanjem fizičkog zdravlja narušavamo i mentalno, ali na sreću, kaže Goran Anđelić, to se može popraviti.
"Ako hoćete da budete zdravi morate da se krećete. Postoji milion različitih vrsta fizičkih aktivnosti kojima biste mogli da se bavite, a najjeftiniji, najbezbedniji i najbolji način za to je da počnete da hodate što je moguće češće i duže. Hodajte i vratite se pokretima koje izvode deca, od valjanja i prevrtanja na podu, do četvoronožnog položaja i puzanja, pa sve do čučanja, ustajanja i ponovnog spuštanja. Vežbanje nije jedini deo recepta za zdrav i kvalitetan život, ali bez njega on nije moguć", zaključuje Anđelić za #kakosi
Piše: Sanja Ćulibrk
Pridružite se zajednici #kakosi na Viberu
