Kako ostati mlad u vreme korone: "Nešto jeste za psihologe, ali nešto mladi mogu i sami"

Epidemija koronavirusa nas je sve pogodila i na mentalnom, ne samo fizičkom planu, a od posledica koje takvo stanje sa sobom nosi, nisu pošteđeni ni mladi. Oni svakodnevno slušaju o tome kako treba da socijalne kontakte svedu na minimum, emotivnih gotovo da i nema, u vreme kada im je nastava uglavnom onlajn, a društveni život, žurke i zabava gotovo da po pravilu predstavljaju prekršaj.

Uz to, možda i najnepovoljnije po njih, niko ne zna ni do kada će život trajati po ovom režimu.

"Mladi prilično loše stoje. Sve su podredili igricama, internetu i gledanju filmova. Već neko vreme je tako, sad je to samo došlo do izražaja. Jedino onlajn sad komuniciraju", konstatuje za B92.net psiholog Žarko Trebješanin.

Ovakav način komuniciranja je, kako smatra, za neko drugo vreme jer se ljudi milionima godina kreću i nisu stvoreni za toliko sedenje.

"To što su virtuelne i fiktivne igre postale dominantnije u odnosu na one koje pokreću telo je za neko drugo vreme. Fizičkim aktivnostima i sportom teško da se ko bavi u vreme pandemije, ali treba da se više krećemo. Znate kako kažu: 'U zdravom telu, zdrav duh'", napominje Trebješanin.

Iapko se verovatno veći deo omladine posle godinu dana već navikao na ovakvu situaciju, psiholozi izveštavaju o sve većem broju onih koji im se obraćaju za pomoć zbog anksioznosti i depresije.

Nešto jeste za psihologe, ali nešto mladi mogu i sami. Naročito kada je u pitanju nedostatak elana na koji se i te kako može uticati.

"Omladina treba da se više kreće i vežba. Posle toga se svi 'lakše krećemo' jer se nakon vežbi luči oksitocin i dopamin i to daje osećaj povećane energije i zadovoljstva".

Mladenović: Svi istu situaciju doživljavaju različito

Da priča o mentalnom zdravlju ne bi bila stigmatizovana i da bismo kao pojedinci i društvo popravili takvo stanje stvari, sportski psiholog Marijana Mladenović kaže da treba da uvažavamo kako se deca, mladi ljudi i sportisti osećaju u nekoj situaciji.

Ona objašnjava da treba uvažavati svakog pojedinca, obraćati pažnju na njegovu ličnost koja je jedinstvena i koja drugačije doživljava neku situaciju od nekog drugog.

"Mi svi polazimo od sebe i kažemo to nije ništa. Zašto se neko potresao, zašto se neko nervira, svi istu situaciju doživljavaju različito. To je nešto što treba poštovati. Ako je za sportistu nešto stresno, to je njegova realnost. Možda šire gledano, to nema veći značaj, jer gledano sa strane porazi i pobede se dešavaju, ali nekada je za njega iz nekog razloga zaista bitno", objašnjava ona.