Suđenje u odsustvu – put do serijskih optužbi protiv Srba

Novi član Zakona o krivičnom postupku - da se za najteža krivična dela sudi bez prisustva osumnjičenog, nedavno je prošao prvi krug izjašnjavanja Skupštine Kosova, sa jasnim putem ka usvajanju. Tome se u Prištini protivi samo Fond za humanitarno pravo, jedina organizacija koja prati sva suđenja za ratne zločine pred kosovskim sudovima od 1999. godine. To bi, ističu, moglo da dovede do serije optužbi protiv Srba, bez mogućnosti da se brane.

- Mi smo definitivno uvideli da ne možemo očekivati pravedno suđenje, kažu u Fondu za humanitarno pravo.

Poraz pravde

Podaci Fonda ukazuju na poraz pravde za žrtve. Od 13.535 ubijenih i kidnapovanih tokom rata na Kosovu, više od 10.000 su civili, većinom Albanci. Pred kosovskim sudovima broj suđenja za ratne zločine je neznatan – 48, optuženo je 111 osoba, pravosnažno osuđeno 40 i niko za zločine nad Srbima.

- Albanske žrve nisu videle pravdu, a srpske još manje. Inicijativa poslanika Skupštine Kosova da se posebnim članom Zakona o krivičnom postupku omogući suđenje u odsustvu, je način da se stvori utisak da tužilaštvo i sudovi mnogo rade. Ali, to je veoma opasno. Frapantno je i da smo jedini protiv. Čak su i međunarodne insititucije, kancelarija Evropske Unije i Euleks vrlo olako gledaju na ovu temu. Prateći suđenja jasno nam je da ne možemo očekivati pravedno suđenje, bez obzira što će ovim članom biti predviđeno da se optuženom prvo pošalje poziv. Da li zaista neko misli da će taj poziv stići u Srbiju? Kažu imaće pravo na advokata po službenoj dužnosti. Tada se setim presude svetskim liderima za bombardovanje Jugoslavije. Kada su novinari pitali advokaticu dodeljenu po službenoj dužnosti, šta misli o presudi od na po 20 godina zatvora, odgovorila je: Trebalo je doživotne da dobiju! Tako će slično biti i na Kosovu – kaže Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini.

Sa dolaskom međunarodnih snaga 1999. godine, na Kosovu se primenjivala odredba jugoslovenskog saveznog Zakona o krivičnom postupku, a serija optužbi protiv Srba za ratne zločine, dovela je do toga da UNMIK ukine ovu odredbu i zabrani suđenje u odsustvu.

Obračuni prijavama za ratne zločine

Poslednjih godina sve su češća hapšenja raseljenih Srba po prijavi za ratne zločine. Oni veruju da je reč o zloupoterbi policije i pravosuđa, da je cilj zastrašivanje, a motiv imovina, ukazujući da prijave za najmonstruoznija dela stižu onog trenutka kada povedu sudski spor protiv uzurpatora, odluče da se vrate ili prodaju zemlju.

Milanka Terzić (64) uhapšena je polovinom oktobra 2017. na prelazu Jarinje. Osumnjičena da je učestvovala u ratnim zločinima u selu Lukavcu 1999. godine. Od kada je izbegla sa Kosova, 18 godina pre hapšenja, više puta godišnje bi dolazila u rodni kraj i posećivala monahinje u Pećkoj patrijaršiji. Ali, te 2017. godine njenog pokojnog supruga Trifuna, sina Nebojšu i nju, bivše prve komšije u Lukavcu, Redžep Visoći i njegov sin Agron, optužili su za ratni zločin, paljenje njihove kuće i proterivanje.

Tokom višenedeljnog pritvora, optužbe protiv Milanke Terzić nisu dokazane, a ona je ubeđena da ju je bivši komšija prijavio za ratni zločin, zbog spora oko imovine koji je izbio 2017. godine. Tada je parcelu od 12 hektara u Lukavcu, a koju je Redžep Visoći nelegalno koristio, prodala njegovom bratancu.

- Malo nakon što smo potpisali kupoprodajni ugovor, Redžep mi je poručio: "Zapamtićeš me za ovo!" I evo šta sam preživela.

Pre Milanke Terzić, 28. avgusta 2017. pod optužbom za ratne zločine uhapšen je Bogdan Mitrović iz Sopina. U Suvoj Reci izveden iz autobusa sa raseljenim Srbima koji su obilazili kuće i porušenu crkvu Svete Bogorodice u Mušutištu.

Po prijavi, Specijalno tužilaštvo Kosova izdalo je nalog za hapšenje, 18. jula 2017, zbog krivičnog dela “ratni zločin protiv civilnog stanovništva”. A onda, Specijalno tužilaštvo Kosova mesecima nije moglo da nađe svedoka da potvrdi tu prijavu.

Bogdan Mitrović je na kraju pušten, ali je proveo više od pet meseci u zatvoru. Ovo je uplašilo Srbe koji godinama pokušavaju da se vrate u selo Mušutište. Neki su zbog toga odustali. Prethodno je opština Suva Reka je 2016. usvojila deklaraciju kojom se protivi povratku prvih srpskih porodica, a 2015. godine, Srbi su sprečeni da posete svoj hram. Povod za protest Albanaca bili su ratni zločini srpskih snaga u Suvoj Reci, dok su raseljeni Srbi isticali da nisu krivi i da su spremni da se brane na sudu.

Srbi su i tada tvrdili da je problem što žele da se vrate, a sva njihova imovina je uzurpirna. Od 20.000 hektara kolika je površina tog mesta, 11.000 hektara je u vlasništvu srpskih porodica.

Optuženi i novinari

Optužbi za ratne zločine nisu pošteđeni ni novinari. Maja 2016. godine, dugogodišnji novinar Večernjih Novosti, RTS-a i TV Priština, Dragan Damjanović uhapšen je na prelazu Jarinje, po poternici Euleksa. Kosovska policija ga je sprovela najpre u južni deo Mitrovice, a potom u Prištinu, sa objašnjenjem da proveravaju prijavu o navodnom ratnom zločinu. Damjanović je brzo pušten, ali kaže, od tada nije slobodan čovek.

- Policija i tužilaštvo nisu imali nikakvih dokaza koji bi me doveli u vezu sa bilo kakvim zločinima. U policijsku stanicu u Prištini oko ponoći su došla dvojica policijskih inspektora Euleksa i Kosovske policije. Pitali su me zašto sam priveden, jer, kažu, nisam učestvovao ni u kakvim ratnim operacijama, nisam bio u uniformi tokom rata, nisam činio nikakva zlodela, viđali su me isključivo u civilu. Isto su potvrdili i drugi prisutni policajci. Inspektori su pred sobom imali su praznu fasciklu i papir sa mojim osnovnim podacima. Rekli su da dođem u ponedeljak u Euleks da mi izdaju potvrdu da sam neosnovano priveden. Čak mi je inspektor Euleksa dao i broj privatnog mobilnog telefona, da ga pozovem ako budem imao problema. Ponudili su mi prevoz, ispratili do glavne ulice. Pozdravili smo se uz stisak ruku i njihovo izvinjenje. Zbog obaveza u Beogradu, po potvrdu nisam otišao. Međutim, pre mesec dana, od kolege Albanca saznao sam da će Javni tužilac u Prištini protiv mene podići optužnicu za ratne zločine – kaže Damjanović. Veruje da je njegovo hapšenje posledica saznanja zbog onoga što zna o pojedincima na javnoj sceni Prištine.

Podsećajući da su ovakvi postupci zastrašivanja novinara, par excellance primer ugrožavanja medijskih sloboda i sprečavanja novinara da obavljaju svoj posao, Udruženje novinara Srbije (UNS) u pismu dostavljenom ambasadama Velike Britanije, Nemačke, Francuske i SAD, kao i Euleksu, Specijalnom tužilaštvu Kosova i Osnovnom tužilaštvu u Prištini zahtevalo da se javno saopšti za šta je osumnjičen Dragan Damjanović ili da se javno saopšti da za njim ne postoji poternica.

Odgovor je stigao samo od Euleksa:

- Misiji Euleks Kosovo je u junu 2018. godine izmenjen mandat. Izvršni deo mandata Misije u oblasti pravosuđa je ukinut, a odgovornost za sve istrage, krivična gonjenja i suđenja preuzele su institucije Kosova.

Za ove prijave niko nije odgovarao.

Izbegavanje pravde

Podaci Fonda za humanitarno pravo ukazuju da je među do sada optuženim za ratne zločine pred kosovskim sudovima 44 Srba, 61 Albanac, pet Crnogoraca i jedan Rom. Od 61 Albanaca optuženog za ratne zločine, 34 su osuđena, a dva u bekstvu. Od 44 Srba, četvoro je pravosnažno osuđeno, dok se 24 nalaze u bekstvu. Jedan Crnogorac je pravosnađno osuđen, a dvojica su u bekstvu.

- Do 2016. godine suđeno je pred međunarodnim sudskim većima, do 2015. optužnice su podizali međunarodni tužioci. Zbog ograničenih mandata međunarodnih tužilaca i sudija, malo je presuda, jer je nezahvalno suditi za ratne zločeni ako vam je mandat šest meseci. Retko koji sudija je ostajao više od dve godine. Jasno smo videli da domaće sudije izbegavaju da budu članovi sudskih veća za ratne zločine, naročito kada je reč o suđenima bivšim članovima OVK. Posle deset godina naših apela, pre dve godine je u sklopu Specijalnog tužilaštva Kosova formirano je odeljenje za ratne zločine, koje je do pre nekoliko meseci imalo smo dva tužioca, a u mandatu je i organizovani kriminal i terorizam – ističe Bekim Bljakaj.

On podvlači da je najveća prepreka pravdi za žrtve, i srpske i albanske, nesaradnja tužilaštva u Beogradu i Prištini, dodajući da je veza posredstvom Euleksa do te mere tehnička, da je misija EU na Kosovu zapavo oragnizovala prevoz svedocima, a “bilo je i slučajeva da su se članovi porodica žalili da im u Euleksu kažu, ma možete da svedočite video linkom iz Prištine, ne morate da idete u Beograd”:

- Ali, najgore je što smo godina imali prvostepene presude, a onda bi u drugom stepenu presude bile često ukidane ili preinačene. Kako će to tek biti kada se sudi u odsustvu? Imali smo probleme i sa svedocima koji su često menjali iskaz, kada se suoče sa osumnjičenim. Kako će tek biti kada se sudi u odsustvu? I teško prikupljeni dokazi su postali bezvredni, samo zato što procedura prepoznavanja nije bila po propisima. Kako će sve to izgledati kada nema optuženog, nema video snimka, niti fotografije? To će biti loše za pravdu na Kosovu.

Bez veće rasprave, u Odboru za zakonodavstvo, mandate i imunitet Skupštine Kosova, nedavno je podržan nacrt Zakona o izmeni i dopuni Zakona o krivičnom postupku, po kome se može suditi u odsustvu. Očekuje se da će, isto tako, biti u usvojen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.