Tačka tri
Jedina novina u Deklaraciji od 29 tačaka koja je usvojena na Samitu u Sloveniji odnosi se na tačku tri.
Izvor: Sputnjik
Njom se zemljama Zapadnog Balkana "preporučuje" način izveštavanja o EU. Međutim, tu "preporuku" EU sagovornici Sputnjika nazivaju instrumentom diciplinovanja
Samit EU o Zapadnom Balkanu još nije bio završen a dokument od 29 tačaka koji je procurio u javnost postao je predmet burnih reakcija, i koliko god polazna stanovišta u analizama bila različita- komentatori u javnom prostoru se slažu u jednom- na Zapadu ništa novo.
Izuzev tačke tri u kojoj stoji da se od zemalja Zapadnog Balkana očekuje da "neviđene razmere i domete podrške" EU kao najbližeg partnera u regionu, glavnog investitora i glavnog donatora budu prepoznate i prenošene u javnim debatama i komunikaciji.
Za pravo komentatorima da dokument ne ostavlja prostor za velika očekivanja dala je i Angela Markel izjavom da ne veruje u određivanje datuma, već u ispunjavanje obećanja.
"Jednom kada uslovi budu ispunjeni, priključenje može da se desi. Određivanje krajnjeg roka moglo bi za EU da bude pritisak, bez obzira da li će Zapadni Balkan ispuniti uslove koje im je postavio 27-člani blok ili ne", rekla je Merkel.
Uz žaljenje što uprkos njegovim očekivanjima nisu navedeni rokovi vezani za proširenje EU, slovenački premijer Janez Janša optimistično je najavio spremnost većina članica EU da se tokom naredne decenije fokusira na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
U pisanom tragu Samita, Deklaraciji koju su usvojili lideri EU uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, ne pominju se ništa novo-ni rokovi niti datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja. Novina je tačka tri.
Da li se "preporuka" izneta u spornoj tački tri kosi sa pravom na slobodu govora, u kojoj meri je ona obavezujuća, te ko bi i na osnovu kog mehanizma procenjivao šta je to što bi moglo da šteti ugledu EU, komentarisali su novinar Siniša Ljepojević i Aleksandar Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Siniša Ljepojević primećuje da se ova tačka do sada nije pojavljivala ni u jednom dokumentu ni u jednoj zemlji, te da takva vrsta uslovljavanja svedoči o političkoj praznini sadašnje EU, ali i izvesnoj panici.
"Oni uvode verbalni delikt u zemljama koje još nisu članice EU", smatra Ljepojević i dodaje da ukoliko EU zaista veruje da njena sudbina zavisi od toga šta se piše u medijima, recimo u Srbiji, onda je to loš znak.
Primećujući da u dokumentu nema ni iluzornog datuma kada bi neka zemlja Zapadnog Balkana mogla postati kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, Ljepojević ocenjuje da je sporni član namerno stavljen kako bi se prikrila suštinska praznina ovog dokumenta.
"Ovo je pokušaj kupovine političkog vremena i održavanje iluzije ne samo o postojanju EU već i o šansi preostalih zemalja ovog dela sveta da se pridruže evropskim integracijama".
U razgovoru za Sputnjik dr Aleksandara Gajić podseća da je od Mastrihta EU zahtevala da svi koji žele da se kandiduju za punopravno članstvo moraju da ispune određene norme i zadovolje vrednosti, odnosno da se saglase sa pravnim, političkim i vrednosnim sistemom EU. Međutim, u dokumentu Deklaracije novina je to što EU pokušava da obaveže države kojima se obraća na određeno ponašanje.
"S jedne strane to je uslovljavanje, s druge pokazivanje određenog nezadovoljstva načinom na koji su percipirani u zemljama članicama kandidata. Oni kao da pokušavaju da disciplinuju tamošnje vlasti i medijsku sferu na način da ih primoraju da evropsku agendu propagiraju u punom spektru, onako kako to oni žele".
Gajić smatra da je zahtev iznet u tački tri pokazatelj narušenog ugleda EU ne samo na prostoru Zapadnog Balkana već i na prostoru Evrope gde više nema tako svetlu reputaciju.
"Ovde se traži aranžman u javnom i medijsko propagandnom smislu jer izgleda da EU gubi samopouzdanje i da vrednosni okviri koje su se smatrali neupitnim postaju sve više upitni. Oni uočavaju da u borbi ideja postoji konkurencija u kojoj oni nemaju privilegovan status. Tu treba tražiti razloge za idejno, ideološko i medijsko disciplinovanje".
Na pitanje kome bi pripala uloga supervizora te ko bi mogao biti zadužen za markiranje kritičnih tonova o EU u javnom životu, sagovornici Sputnjika kažu da takav mehanizam jednostavno ne postoji ali da bi za te svrhe mogle biti angažovane nevladine organizacije.
Ljepojević veruje da će mreža NVO biti zadužena da puni izveštaje o nekorektnom ili kritičkom odnosu prema EU. Briselska birokratija, smatra, može da se osloni na svoje lokalne saradnike, ali bez obzira na njihovu delatnost nemoguće je sprovesti kontrolu medija.
"Kako bi uopšte EU mogla da kazni nekoga ko nije njen član zato što je neko napisao kritički osvrt na ono što se dešava u EU", pita se Ljepojević.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
