Indeks: Tamna strana EU dogovora
Lideri zemalja članica Evropske unije jutros su bili u slavljeničkom raspoloženju u Briselu, navodi Index.hr.
Izvor: index.hr
Naime, danas je nakon napetih pregovora u Briselu dogovoren sedmogodišnji budžet EU i paket za pomoć članicama najviše pogođenim krizom koju je izazvala pandemija koronavirusa.
"Uspeli smo. Verujem da će ovaj dogovor biti posmatran kao ključni trenutak na evropskom putovanju, ali će nas takođe uvesti u budućnost", izjavio je predsednik Evropskog saveta Čarls Mišel u ponedeljak u ranim jutarnjim satima.
U sličnom tonu su izjave dali i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen, francuski predsednik Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel i ostali, uključujući i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića koji je konačni dogovor opisao kao "uspeh bez presedana".
Plan za oporavak od 750 milijardi evra predviđa 390 milijardi bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova, dok sedmogodišnji budžet iznosi 1074 milijarde evra. Celi financijski paket tako doseže 1800 milijardi eura.
Vešta igra štedljive petorke
Dogovoru su prethodili jedni od najdužih pregovora u istoriji Evropske unije koji su trajali više od 90 sati. Iako nema sumnje da je na kraju postignut uspeh te da je EU kao celina ovim briselskim dogovorom ojačala, dosta toga je u tom procesu pregovaranja, nagovaranja, svađa, kompromisa i povišenih tonova moralo biti žrtvovano.
Stoga se vredi pozabaviti i time koje su tamne strane ovog istorijskog dogovora.
Glavna prepreka konačnom dogovoru bila je grupa zemalja koja se prvo nazivala štedljivom četvorkom (Holandija, Austrija, Danska i Švedska) kojoj se onda na samitu pridružila i Finska pa su postali štedljiva petorka. Ova petorka je odbijala da prihvati zajednički predlog Nemačke i Francuske o pomoći južnim članicama najviše pogođenim pandemijom koronavirusa, predlog iza kojeg je stala i Evropska komisija, zauzimajući početni stav da sva novčana pomoć treba da bude u formi kredita, a ne bespovratna.
Na kraju je od 500 milijardi evra predložene bespovratne pomoći dogovoreno 390 milijardi, no vredi obratiti pažnju na to što su članice iz štedljive petorke dobile kako bi podržale celi dogovor.
Na primer, u konačnom dogovoru koji je objavio predsednik Evropskog saveta Čars Mišel, Holandija je zaštitila veliki deo carinskih prihoda koje dobija zahvaljujući luci u Roterdamu, najvećoj u Evropi. To je itekako usrećilo holandskog premijera Marka Rutea, jednog od najžešćih u oponiranju bespovratnoj pomoći južnim članicama. I Finskoj se isplatilo što je u zadnji trenutak uskočila na voz štedljivih pa je tako odjednom dobila 100 milionana evra za regionalni razvoj svojeg slabo naseljenog severa.
Zadovoljan može biti i austrijski kancelar Sebastian Kurc koji je za svoju podršku "istorijskom dogovoru" dobio značajne ustupke za Austriju. Naime, prema originalnom predlogu Evropske komisije, za sedmogodišnji budžet EU Austrija je trebala u budžet EU uplaćivati 137 milijuna evra manje nego dosad, a nakon briselskog samita taj je iznos uvećan na 565 miliona evra. To znači da će Austrija dati za europski budžet do 2027. 4 milijarde evra manje nego što se prvotno predlagalo.
Tzv. rabat dobile su i Holandija (1,92 milijarde eura godišnje), Danska (377 miliona evra) i Švedska (1 milijarda evra), što znači da im se tvrdoglavo protivljenje originalnom predlogu itekako na kraju isplatilo.
Značajno je i da neki mediji najvećom gubitnicom celog procesa proglašavaju predsednicu EK Ursulu fon der Lejen, poput austrijskog konzervativnog lista Die Presse, bliskog Kurcovoj vladi. "Briselski debakl Ursule fon der Lejen" naslov je analize koju je Die Presse jutros objavio, u kojem se navodi da su šefovi država članica "ambiciozne ciljeve predsednice EK brutalno raskupusali", a pritom se naročito spominju rezanja novca za zdravstvene, klimatske i istraživačke programe. Navodi se i tema pravne države, no o tome ćemo malo kasnije.
Konkretno, Health4EU, program posvećen nabavci lekova i medicinske opreme je u EU budžetu do 2027. trebao imati na raspolaganju 9,4 milijarde evra, no srezan je na 1,7 milijardi. Istraživačkom programu Horizon budžet je pak srezan za 8,5 milijardi evra. Zaključak Die Pressea je da se EK pod vodstvom Von fer Lejen pokazao politički slabim i da su šefovi članica EU sve dogovorili mimo predsednice EK. Dugoročno bi to mogao biti problem za EU kojem ipak treba politički jaka Komisija.
Trijumf Poljske i Mađarske
Još jedna velika tema koja je pala kao žrtva briselskog kompromisa je i pitanje pravne države u članicama EU, što se naročito odnosi na Poljsku i Mađarsku. Obe članice su obilato profitirale od evropskih fondova, što ih nije spriečilo da proteklih godina vode de facto antievropsku politiku i da ozbiljno ugroze vladavinu prava u svojem dvorištu. Stoga se predlagalo da novac iz evropskih fondova ubuduće bude povezan s poštovanjem vladavine prava, što je u konačnom predlogu poprilično razvodnjeno briselskim metajezikom.
Jednostavnije rečeno, mađarski premijer Viktor Orban i u Poljskoj vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) će moći nastaviti sa svojim demontiranjem vladavine prava i ljudskih prava u Mađarskoj, odnosno Poljskoj, bez brige o tome hoće li ih to koštati milione iz Brisela. O tome da su Mađarska i Poljska otišle više nego zadovoljne iz Brisela svedoči i Orbanova izjava nakon samita.
"Mađarska i Poljska su pokazale da je neprihvatljivo da nacije koje su nasledile vladavinu zakona kritikuju i drže predavanja nacijama borcima za slobodu, koje su prošle teška vremena i to pod vladavinom komunističkih režima", rekao je slavodobitno Orban.
Briselska kobasica
Bilo kako bilo, nema sumnje da je briselski dogovor jedan od većih uspjeha u istoriji EU koji je proteklih godina često bio uzdrman nizom kriza. U borbu protiv kriza koja dolazi zbog pandemija koronavirusa EU ide s koliko-toliko jasnim planom, s izdašnim sredstvima i s dosta trulih kompromisa, od kojih je tema vladavine zakona sigurno najproblematičniji.
S druge strane, legendarni nemački kancelar Oto fon Bizmark je još u 19. veku upozoravao da je bolje ne videti kako nastaje kobasica ako želite da vam ostane ukusna te da isto vredi i za zakone i političke dogovore. Ovaj put je kompromisna kobasica u Briselu pravljena više od 90 sati, bilo je svega i svačega, no s konačnim rezultatom su svi lideri članica zapravo zadovoljni. Ipak, znamo kako je kobasica nastala pa ne treba biti iznenađen ako u jednom trenutku u sledećih sedam godina osetimo gorak ukus u ustima.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
