Priština - godinu dana, jedni izbori i tri premijera
Za godinu dana na kosovskoj teritoriji jednom su održani izbori, a promenila su se trojica premijera, odnosno tri vlade.
Izvor: Tanjug
Na današnji dan pre godinu dana premijer privremene prištinske vlade je bio Ramuš Haradinaj i, prema pisanju prištinskog portala Ljajmi, ništa niije ukazivalo da ta vlada neće okončati svoj mandat.
Samo mesec dana kasnije Haradinaj je podneo ostavku, nakon što je dobio poziv za saslušanje Specijalnog tužilaštva u Hagu, koje vodi istragu o ratnim zločinima bivših pripadnika tzv. OVK nad Srbima I drugim nelabancima.
Haradinaj se vratio sa saslušanja iz Haga i nastavio da obavlja dužnost premijera, kao da se prethodno ništa nije dogodilo, ali su ipak ubrzo raspisani vanredni parlamentarni izbori, koji su održani 6. oktobra prošle godine.
Na tim izborima najveću podršku je dobio Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je imao je jednog poslanika više u kosovskom parlamentu od Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe.
Kurti I Mustafa su vodili duge pregovore o predizbornoj koaliciji, ali nisu uspeli da se dogovore o nosiocima funkcije premijera, pa su na oktobarske izbore ipak izašli pojedinačno.
Posle izbora Kurti I Mustafa su pregovarali pet punih meseci o postizbornoj koaliciji, a dogovor je postignut praktično poslednjeg dana pre isteka roka za formiranje vlade, koja je formirana 2. februara.
Kurti je bio na čelu te vlade, a u svojim prvim nastupima sa pozicije premijera građane je uveravao da će koaliciona vlada Samoopredeljenja i DSK izdržati pun mandat.
To se, međutim, nije dogodilo, a Kurtijeva vlada ostaće upamćena kao vlada koja je najkraće bila na vlasti, samo 50 dana. Do raskola unutar vlade je došlo kada je Kurti u jeku pandemijske krize, bez prethodnih konsutacija sa Mustafom, smenio ministra iz DSK Agima Veljijua, koji je bio i potpredsednik vlade.
Veljiu je, naime, smenjen zbog neslaganja sa nekim Kurtijevim stavovima o broju zaraženih i slaganju sa namerama predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija da uvede vanreno stanje zbog pandemije.
Došlo je do raskola unutar vladajuće koalicije, DSK je pokrenuo inicijativu za opoziv Kurtijeve vlade, što se i dogodilo samo sedam dana kasnije.
Kurti je opozvan 25. marta, a uprsko njegovom protivljenju Tači nije raspisao nove izbore, već je mandat za sastav nove vlade dao Mustafinom DSK, koji je potom za premijera predložio funkcionera te stranke Avdulaha Hotija.
Samoopredeljenje je pokušalo da preko kosovskog ustavnog suda ospori Tačijevu nameru, ali je Ustavni sud odlučio drugačije.
Sud je najpre odluku Tačija suspendovao na mesec dana zbog korona virusa da bi 28. maja, dan pre isteka tog roka, dao za pravo predsedniku privremenih prištinskih institucija da dekretom formira novu vladu na čelu sa Hotijem.
Hotijeva vlada izgasana je juče sa 61 poslaničkim glasom od ukupno 120 i on je danas preuzeo dužnost.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
