CNN: Zemlje kojima je dnevna politika važnija od zdravlja ljudi
Prošle sedmice SZO upozorila je da je Južna Amerika postala novi epicentar zaraze koronavirusom.
Izvor: Tanjug
Osim siromaštva, problem u borbi protiv kovida 19 predstavlja to što u nekim zemljama tog regiona primat i sada imaju ideologija i dnevna, a ne zdravstvena politika, navodi se u analizi CNN-a.
Najupadljiviji slučaj predstavlja Brazil, koji je sada drugi u svetu po broju zaraženih, iza SAD.
Predsednik Žair Bolsonaro, desničar i bivši vojni oficir, suprotstavljajući se preporukama zdravstvenih vlasti svoje zemlje, učestovao je na nekoliko javnih skupova u znak podrške vladi i čak se rukovao s pristalicama i drzi njihovu decu u naručju, ne mareći za opasnost od zaraze.
Insistirajući na tome da je privreda na prvom mestu, Bolsonaro je često kritikovao guvernere brazilskih država koji su nastojali da uvedu mere izolacije i fizičke distance kako bi obuzdali širenje virusa, zbog čega sada opozicija zahteva opoziv predsednika.
Predsednik Meksika Andres Lopes Obrador najavio je da će nastaviti obilazak zemlje radi pokretanja važnih projekata javnih radova, a nikaragvanski lider Danijel Ortega pandemiju koronavirusa pretvorio je u političko pitanje, tvrdeći da su njegovi protivnici oni koji žele da stanovništvo ne izlazi iz svojih domova i da rezultat toga bude ekonomska kriza koja će podriti ekonomiju zemlje i njegovu vladu.
Suprotan primer su peruanski predsednik Martin Viskara, koji je produžio vanredno stanje do kraja juna i formirao nacionalni tim za borbu protiv kovida 19, a lider Salvadora Najib Bukele one koji krše policijski čas upućuje u karantinske centre, što je vrhovni sud njegove zemlje proglasio neustavnim.
Ipak, čini se da je pandemija na tlu Južne Amerike nezaustavljiva, bez obzira na to kakvi potezi se preduzimaju.
Uprkos brzoj reakciji nadležnih i strogim restriktivnim merama, broj zaraženih u Peruu dramatično raste, budući da su, zbog siromaštva, mnogi stanovnici, od kojih većina radi "na crno", prinuđeni da izlaze iz kuća u potrazi za poslom i potrepštinama kao što je hrana, ali i radi obavljanja bankarskih transakcija, a sve ovo samo otežava posao decentralizovanom zdravstvenom sistemu te zemlje.
Ipak, primer Kostarike pokazuje da i najsiromašnije zemlje sveta mogu biti uspešne u borbi protiv pandemije ukoliko imaju jak i organizovan zdravstveni sistem - i pored toga što je među zemljama sa najvećom socijalnom nejednakošću, Kostarika je jedna od latinoameričkih država s najnižom stopom smrtnosti od kovid 19.
Osim snage zdravstvenog sistema, razlog za takav uspeh leži u činjenici da je zdravstveno osiguranje dostupno gotovo svim stanovnicima, koji, uz to, imaju poverenja u nacionalno zdravstvo, navodi CNN.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
