Među žrtvama koronavirusa - svetska diplomatija
Čitave zemlje su u blokadi, državne posete su otkazane, putovanja ograničena, ključni sastanci su odloženi ili premešteni "onlajn".
Izvor: Beta/AP
Pandemija koronavirusa dramatično je izmenila diplomatiju.
Iako ti poremećaji mogu izgledati samo kao neprijatnosti za dobrostojeći "džet-set", oni mogu imati značajne posledice na pitanja rata i mira, kontrolu oružja i ljudska prava.
Sjedinjene Države su otkazale najmanje dva samita kojima je trebalo da budu domaćin, i preselile sastanak ministara spoljnih poslova Grupe sedam na internet. Dok globalna kriza preti da promeni odnos snaga u svetu, diplomate NATO su odustale od plana da se sastanu lično, Evropska unija je skresala svoje planove sastanaka, velika međunarodna konferencija u Škotskoj o klimatskim promenama je otkazana, kao i mnogi skupovi UN nižeg nivoa.
Ukoliko pandemija do leta ne bude pod kontrolom, to bi moglo ugroziti glavni diplomatski skup sveta još od Drugog svetskog rata - godišnji sastanak Generalne skupštine UN na visokom nivou u Njujorku, gradu koji je pogođen virusom, a koji će ove godine biti mesto obeležavanja 75. godišnjice UN.
Predsednik Generalne skupštine rekao je u petak da će to svetsko telo sa 193 članice "idućeg meseca" doneti odluku o tome da li će odložiti godišnje zasedanje, koje bi trebalo da počne 22. septembra.
Ako postoji globalni centar diplomatije, to je prostrani kompleks zgrada u američkom sedištu UN u Njujorku, koji se smatra srcem svetske diplomatije. Domaćin je mnogih formalnih i neformalnih sastanaka, ali dobar deo diplomatije odvija se uz kafu i piće u "Salonu delegata", na ručkovima, večerama i mnogobrojnim večernjim prijemima.
Pojava bolesti COVID-19 koja je Njujork pretvorila u američki epicentar pandemije, iznenada je okončan diplomatski život koji je postojao decenijama. Dok svet vodi ono što generalni sekretar UN Antonio Gutereš naziva "ratom protiv virusa", mnoge se diplomate pitaju da li će se taj život vratiti kada se "rat" završi.
Diplomatija u Ujedinjenim nacijama i drugde premeštena je na telefone, e-poštu i virtuelne sastanke, uključujući Savet betbednosti. Uz sve ređe sastanke licem u lice, diplomatija putem telekonferencija i bezbedne video-veze postala je norma, olakšavajući ispadanje iz igre onih koji ne žele ili ne mogu da se uključe u osetljive ili kontroverzne pregovore.
U odsustvu ili uz drastično smanjenje direktnih, ličnih diplomatskih razgovora, neki strahuju da zemlje poput Rusije i Kine mogu pokušati da iskoriste krizu kako bi dodatno oslabile međunarodne institucije koje su već pod stresom zbog neprijateljstva vlade predsednika SAD Donalda Trampa prema njima. A drugi strahuju da bi kriza virusa mogla podstaći "atrofiju diplomatije".
"Mnogo je stvari otežano", rekao je Ronald Nojman, bivši američki ambasador koji je sada predsednik Američke akademije diplomatije. "Mislim da ovo neće sprečiti da se poslovi završe.., ali će epidemija verovatno biti izgovor... To je vrlo zgodan izgovor da ljudi ne rade ono što ionako ne žele".
Mirovni pregovori zaraćenih u Avganistanu, jemenskih pobunjenika i vlade, i pregovori o prekidu rata u Siriji su diplomatske inicijative koje bi mogle da budu sasvim zaustavljene zbog virusa. Istovremeno će se verovatno obustaviti diskusije o ljudskim pravima, o nevirusnim globalnim zdravstvenim pitanjima, klimatskim promjenama i trgovini.
Nekoliko skupova u UN je smanjeno ili ukinuto: obeležavanje 25. godišnjice konferencije UN u Pekingu o ženama, kada je donet plan za postizanje rodne ravnopravnosti; zasedanje o Pravu mora; skup o pravima starosedelaca; konferencija o petogodišnjem pregledu rezultata Sorazuma o neširenju nuklearnog oružja.
"Ovde u UN u Njujorku moramo da se okrenemo onome što imamo.., raditi bolje u situaciji u kojoj smo. I u tom procesu, možemo naučiti šta zaista jeste važno, kao i kakva je korist od video-konferencija", rekla je norveška ambasadorka u UN, Mona Jul.
U Ženevi, drugom centru diplomatije UN, korona virus je otkazao neke skupove. Sednica Saveta za ljudska prava otkazana je sredinom marta "do daljeg", a dve plenarne sednice Konferencije o razoružanju su odložene.
U ponedeljak, američki izaslanik za Siriju Geir Pedersen rekao je Savetu bezbednosti da je pripremljen novi planom pregovora, ali da je zbog COVID-19 nemoguće pozvati Sirijce u Ženevu.
Neizvesna su i dva velika diplomatska sastanka u Ženevi: godišnja skupština Svetske zdravstvene organizacije u maju - agencije UN koja imala prvu ulogu u borbi protiv korona virusa, i godišnji skup Međunarodne organizacija za rad u junu.
U Briselu su u četvrtak ministri spoljnih poslova NATO-a održali prvi od dva sastanka koji se održaavaju svake druge godine, posredstvom dvočasovne posebno obezbedjene tele-konferencije, umesto uobičajenog dvodnevnog ličnog zasedanja.
EU se svela na diplomatiju "na daljinu". Primećeno je umnožavanje sastanaka, najviše putem video-konferencije, a drugi se priredjuju lično, ali sa smanjenim grupama zvaničnika, te se diplomate žale da to smanjuje i korist.
Prošlog četvrtka, predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli predsedavao je u praktično praznoj velikoj plenarnoj sali na hitnoj sednici o pandemiji.
"Morali smo, naravno, da usporimo. Ali nismo sasvim stali, jer demokratija ne može biti suspendovana usred tako dramatične krize. Zaista, naša dužnost je da u ovim teškim vremenima budemo u službi naših građana", rekao je on.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
