I žena koja je udarila milicajku i ubica iz Splita - na pijedestalu: Zašto se događa puna podrška nasilju?
Prodavačica koja je na vidikovačkoj pijaci udarila komunalnu milicajku i trostruki ubica iz Splita najpopularnije su ličnosti na društvenim mrežama.
Izvor: M. Rodić
|
Za mnoge, čini se, one su i pozitivne.
Dvoje jedno drugom potpuno nepoznatih ljudi, u dva različita grada, štaviše - i države doživeli su zajedničku (anti)herojsku sudbinu na društvenim mrežama.
U Beogradu osvanuo je snimak sa vidikovačke pijace. Nakon rasprave sa komunalnom milicajkom, prodavačica je službenicu pesnicom oborila na zemlju.
U komentarima prodavačici ne jenjava popularnost:
"Ženio bih je."
"Vratila si je na fabrička podešavanja. Dajte, ljudi, da nađemo ovu ženu da joj uplatimo po nešto da isplati ovu robu što su joj oduzeli."
"Alal vera ženo! Nadam se da si joj razbila zube, kad bih te znao častio bih te piće za ovo!"
Oduševljenje je išlo i dalje, te su "printskrin" udarca iz video-snimka mnogi stavili i na svoje profilne i naslovne fotografije.
Dan ranije u centru Splita dogodila se opšta uzbuna. Građani su upozoreni da ne izlaze na ulice - tragalo se za trostrukim ubicom iz centra grada.
Ne zadugo, saznalo se da je u pitanju navodni osvetnički pohod, i da je dvadesetpetogodišnji Filip Zavadlav ubio trojicu ljudi, poznatih u kriminalnih krugovima, jer su mu maltretirali brata.
U ne nužnoj odbrani u slučaju iz Hrvatske otišlo se još dalje i brutalnije, ali veliki broj njih nisu pogodila ubistva, već su, takođe, stali na stranu počinioca. U ponedeljak, grupa na Fejsbuku "Pravda za Filipa" u jednom momentu okupila je 15.000 ljudi.
Današnja slika sa sve važnijih foruma razmene mišljenja, društvenih mreža, zapravo je nepromenjeno stanje iz septembra 2018. godine, kada je penzionerka Stojanka Stojanović Coka (70) ubila građevinskog investitora Zorana Trifunovića u Beogradu. I nju je tada veliki broj ljudi proglasio narodnom heroinom.
Pod svetlom razloga i osobama nad kojim je učinjena, buka podrške ugušila je manjinsku osudu preuzimanja pravde u svoje ruke, to jest fizičkog obračuna van institucija i sistema. Zašto se to događa u modernom dobu u kom bi pravda trebalo da bude prepuštena državi?
"Ovo bih stavio u generalni kontekst otpora građana predstavnicima države. Od kad kod nas postoji država čini se da postoji jedna vrsta odnosa kao prema nečemu nametnutom ili stranom. Umesto da ih percipiramo da rade za nas, percipiramo negativno. To je kontekst u kom ablendujemo za policijsku patrolu smatrajući da će pisati neopravdanu kaznu, umesto da će izvršiti kontrolu", objašnjava sociolog Interneta profesor Dalibor Petrović.
"Sve je veće nepoverenje građana u u predstavnike političkih, sudskih i društvenih institucija, kao korumpiranih, a smatraju da su prepušteni sami sebi. Istraživanja su pokazala da je međusobno nepoverenje ljudi, ne samo u državu, u Srbiji najviše od evropskih zemalja", navodi on kao jedan od uzroka, dodajući da su uopšte društvene mreže na neki način antisistemske.
Ističe i da to nije karakteristično samo za naše podneblje, već i globalni trend.
"U situaciji deinhibiranosti, ljudi iza računara ne mogu da sagledaju posledice nečega što će reći, odnosno što u svakodnevnom životu inače ne bi rekli ili se plaše sankcija. Vidim kao loš simptom, nije ohrabrujuće podržavanje bilo koga ko je primenio silu. Društvene mreže su poligon za ozbiljne frustracije. Ispada da mahom podržavaju one koje sigurno ne bi trebalo, koji na silu rešavaju konflikt. Sociološki treba da se pitamo kako smo došli do toga. Percepcija je da smo prepušteni sami sebi. Nismo bahati nego je to vid samo samoodbrane", kaže Petrović.
Nemerljivo brutalnije, u Splitu je takođe pojedinac uzeo pravdu u svoje ruke. Filip Zavadlav štiti brata od nasilnika i time postaje neka vrsta antiheroja, smatra sociolog.
"Za mene je to u dubini duše simptom poremećaja - ne pojedinca, nego društva u celini", zaključuje Petrović, napominjujući i da ljudi pre svega ne daju podršku ubistvu nego je u pitanju revolt protiv sistema.
Podseća i, u prilog tvrdnji da je taj revolt globalni fenomen, da je i trenutno najpopularniji fim upravo "Džoker", o čoveku koji pravdu uzima u svoje ruke.
Zabranjeni neistomišljenici
U histeriji na društvenim mrežama javi se ipak poneki glas koji objašnjava da je učinjeno nešto "ravno divljem Zapadu" ili protivzakonito, ali on, po pravilu, biva žestoko napadnut.
Tu sudbinu doživeo je tako i čovek koji je objavio sledeći komentar:
"Zakon treba da se menja a ne da se uzima u svoje ruke. Žalosno je kakvih ovde ima komentara. Zamislite samo da vam je ova policajka majka ili sestra. Da li bi ste i dalje osuđivali?Nisam na strani policajke, ali žalosno je što aplaudirate ovom činu."
U tridesetak ljutitih odgovora na ovaj komentar stao je i: "Dabogda ti keva bila prinuđena prodavati i prositi po ulici, pi**o jedna."
Jaki i bespoštedni komentari vrlo lako odvrate neistomišljenike.
"Komentari su simptom stanja, društvena bolest, ne individualna. Specifičnosti toga su podsticanje grubog dijaloga. To je jedini način u kakofoniji zvukova da vas čuju, morate da budete bezobrazni, glasni, pišete velikim slovom i mreža vas na to primorava. To zvuči kao kada pokušavate da imate akademsku raspravu na tehno žurci i kada neko isključi zvuk imaćete gomilu ljudi koja urla jedna na druge, ne mogu drugačije da se čuju. Deluje nam strašno, fini ljudi se povlače, ali ne važe ista pravila komunikacije. Ne možemo da očekujemo pored komunikacije koju imamo u Skupštini i rijalitija, takvih koji građanima diktiraju modele ponašanja", ističe sociolog Petrović.
Do unapređenja institucija on vidi ovakvu modernu sliku kao sve izvesniju, ali i napominje da "treba takođe da osudimo nasilje i branimo institucije. Zamislite strah koji bi se dogodio da nema policije da nas zaštiti."
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
