Šokantni podaci: Deca u Srbiji guglaju kako da postanu anoreksična i bulimična, ali i kako da se ubiju VIDEO
Sve više dece i mladih u Srbiji na Guglu traži informacije o načinima kako mogu da postanu anoreksični i bulimični, ali i kako da se ubiju.
Izvor: Prva
To su šokantni rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu.
Međutim, kada uzmemo u obzir da danas deca najčešće svoje roditelje podučavaju o digitalnim tehnologijama, možda rezultati i ne treba da iznenađuju.
Pre nekoliko godina plavi kit stigao je u Srbiju i pokrenuo debatu o bezbednosti dece na internetu. Reč je o igri čiji je krajnji cilj je da igrači izvrše samoubistvo. Ona je uključivala urezivanje kita u sopstvenu kožu, a njen kreator kaže da je stvorio igru kako bi očistio stanovništvo od biološkog otpada. Čak 130 slučajeva samoubistva dece u Rusiji ima veze sa plavim kitom, a postoji i jedan slučaj u Srbiji. Mada je ta igrica jedna od najbizarnijih u svetu, najnovije istraživanje ponašanja dece na internetu pokazuju da deca i dalje nisu svesna opasnosti kojima se izlažu.
"Ne treba privatne informacije o sebi da budu postavljene, da budu javno dostupne, ne treba objavljivati nikada broj telefona, adresu gde živimo, ni mejl adresu, ni da se slikamo u školi u koju idemo, gde treniramo", navodi Katarina Jonev, edukatorka o bezbednosti dece na internetu.
Roditeljima se skreće pažnja da razgovaraju sa svojom decom o rizičnim situacijama na internetu i da ih upozoravaju da ’’ne pričaju sa strancima’’. Međutim, roditelji uglavnom potiču iz analognog doba, pa se postavlja pitanje ko tu koga uči o digitalnim tehnologijama
"Uzrast od 9-12 dece čak njih 58 ili 54% su ti koji roditeljima pomažu kada je reč o digitalnim tehnologijama, upotreba mobilnih telefona i slično", dodaje Joneva.
Četvrtina dece upoznala je uživo nekoga koga su prvi put upoznali preko interneta, a 8% njih kažu da su bili posle tog susreta malčice uznemireni.
Često ste ubeđeni da znate ko je osoba s druge strane veze. Međutim, razmislite, da li zaista znate i s kim se vaše dete dopisuje?
Podatak da je 61% starijih devojčica guglalo način kako da se postane bulimičan ili anoreksičan šokirao je sve. Međutim, psiholozi to tumače kao rezultat izopačenih merila vrednosti moderne današnjice.
"Izbori se, kada su deca u pitanju, čine na osnovu toga koliko si nagizdan, sređen, koliko si doterana, šta imaš na nogama, šta imaš na sebi...potraje to i kasnije, pa se mnogi ožene nečijim izgledom, udaju za nečiji izgled i tako dalje", kaže psiholog Predrag Đorđević.
Trećina dece tražila je na Guglu i načine kako da počine samoubistvo. Kada uzmete taj podatak u obzir, plavi kit prestaje da deluje kao nešto što je moguće tamo negde daleko, u Americi ili Rusiji. Polovina dece videla je slike krvi i nasilje gde se prikazuje mučenje životinja ili ljudi. Međutim, potreba dece da se pristupi odvratnim sadržajima prisutna je bila i pre interneta.
"Kao ono kad gledate horor, znate, plašim se i neću da gledam, ali ipak ću da bacim oko malo. Posmatram prizor, možda se zgrozim od prizora ili uživam, ali sve zavisi od osobina ličnosti. Sve u svemu ne moram to i da uradim. Onda guglovanje i gledanje ponekih bizarnih i otkačenih sadržaja ne mora nužno po sebi da bude loše, znak za uzbunu je kada toga ima baš mnogo", dodaje Đorđević.
Skoro trećina dece i mladih pristupa pornografskim sadržajima, neki svakodnevno. Pitanje je kako zaštiti decu kada je pornografija pristupačna njima čak i u sklopu određenih televizijskih paketa?
Opširnije u video-prilogu:
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
