Istorijska prekretnica u Vrbasu: Prvi postupak za lažni ujed
U Vrbasu je pokrenut prvi sudski postupak zbog lažnog prijavljivanja ujeda pasa lutalica.
Izvor: RTV
To se smatra istorijskom prekretnicom, s obzirom na to da dosad nije bio odbačen nijedan zahtev za nadoknadu štete zbog ujeda napuštenih pasa, za šta se iz opštinskog budžeta godišnje izdvajalo i do 20 miliona dinara.
Otkrivanju prevare doprinelo je davanje većih ovlašćenja Komisiji za utvrđivanje osnova i visine nadoknade štete nastale usled ujeda pasa, a naročito uključivanje lokalne policije u istragu sumnjivih prijava. Problematičan slučaj dogodio se u selu Kucura.
Opštinsko pravobranilaštvo i Komisija za utvrđivanje naknade štete za ujede pasa zatražili su sudskomedicinsko veštačenje povređivanja u prijavljenom uličnom napadu lutalice u Kucuri. Veštak je izričito odbacio mogućnost da je prijavljena povreda nastala ugrizom psa.
Nalaz veštaka predstavlja iznenađenje, budući da se opštinski pravobranilac u parničnim predmetima za naplatu nematerijalne štete zbog napada i ujeda pasa dosad pojavljivao samo kao nemi posmatrač, jer su svi dokazi bili na strani tužitelja.
"Iskazi onih koji traže obeštećenja svode se mahom na to da ih je ujeo neki crni ili žuti pas srednje visine. Neki su čak i menjali iskaze, što je sud prihvatao s razumevanjem, "jer su bili pod stresom kad su davali prvu izjavu". Visoke naknade, do 100.000 dinara pojedinačno, dobijali su i oni koji su pali s bicikla, jer ih je napao neki pas, koji je posle pobegao", navodi Zlatko Antić, koordinator službe zoohigijene u Javnoj agenciji za zoohigijenu i poljoprivredu (JAZIP) u Vrbasu.
Donošenjem novog opštinskog pravilnika o nadoknadi štete za ujede, lekarima je zabranjeno da napišu da je nekog ujeo pas lutalica.
"Ujed može biti i od psa koji ima vlasnika, što se vrlo često i dešava. Lekari opšte prakse, takođe, ne smeju da potvrde, nego samo da postave sumnju na ugriz psa", istakla je Mirna Paroci, opštinski pravobranilac u Vrbasu.
Traume su posebna, napominje Antić, izveštaji lekara, koji su opisivali traume žrtava pasa lutalica.
"Nesanica, košmari, halucinacije, strah da se izađe na ulicu, pa čak i mokrenje u krevet, sve su to medicinski utvrđene posledice doživljenih napada pasa lutalica", ukazuje Antić.
Vraćeni na ulice
U prihvatalištu JAZIP trenutno je smešteno oko 250 pasa. Boksovi su prebukirani, zbog čega su zoohigijeničari primenili program CNR (catch-neuter-release, ili u prevodu: uhvati-steriliši-pusti), kojim je od juna ove godine na ulice vraćeno oko stotinu pasa.
"To su psi koji više ne mogu da se razmnožavaju, a pre puštanja je provereno da nisu agresivni, pa mogu biti samo lažno optuženi da su nekog ujeli", naglašava Antić.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
