Sunovrat američke berze

Nakon neprihvatanja plana administracije predsednika SAD Džordža Buša, reagovala je Njujorška berza padom akcija. Indeks Dau džons sunovratio se na berzi 500 bodova, dok su ostali berzanski indeksi prošli još gore. U Srbiji ekonomisti ocenjuju da može doći do povećanja kamatnih stopa za stambene kredite, a veće rate će plaćati i oni koji su već uzeli te kredite sa promenljivom kamatnom stopom.

Pad na Njujorškoj berzi zabeležile su i najveće svetske tehnološke kompanije poput Gugla, Majkrosofta i Epla, jer su investitori masovno prodavali i akcije tih kompanija zbog straha da kriza na američkom finansijskom tržištu ograničava rast potrošnje.

Pad cena zabeležen je i na tržištu nafte, pre svega zbog straha od recesije. Na ceni su, kao za vreme svih velikih kriza, bili zlato i obveznice američkog trezora.

Razočaran glasanjem, Buš je sazvao ekonomske savetnike i kongresmene kako bi "odredili naredne korake" u pokušaju da se kriza reši.

U obraćanju naciji posle sastanka, Buš je naglasio da se američka ekonomija nalazi u kritičnim trenucima i da će posledice biti "bolne i dugotrajne" ukoliko država nešto ne preduzme. Buš kaže i da, ako je potrebno, treba promeniti i postojeće finansijske zakone.

"Potrebni su nam zakoni koji direktno obuhvataju imovinska i dužnička pitanja koja guše naš finansijski sistem, koji će zajmodavcima omogućiti da i dalje odobravaju kredite klijentima i firmama, i omogućiti da se opet pokrene američka ekonomija", rekao je Buš.

"Svestan sam da kongresmeni moraju da donesu tešku odluku, mnogima od njih se ne dopada činjenica što se naša ekonomija našla u ovakvom stanju", rekao je Buš.

I Barak Obama i Džon Mekejn bili su vrlo oprezni kada je trebalo prihvatiti plan koji bi administraciji dao široka ovlašćenja da novac poreskih obveznika upotrebi za saniranje finansijskog sistema.

"Zaista je nečuveno da smo dovedeni u položaj da razmišljamo o riskantnom ulaganju novca, jer bi taj novac mogao da bude uložen u zdravstvo, škole i energetski sektor. Nedopustivo je da smo u ovakovom haosu i mi smo tu da ne dozvolimo da se ovako nešto ponovi", rekao je Obama.

"Sada nije trenutak da se traži krivac, nego da se reši problem. Nadam se da će svi političari, ostaviti po strani kratkoročne partijske ciljeve i učiniti ono što je najbolje za interese američkog naroda", kazao je Mekejn.

Plan spasavanja finansijskih kompanija predviđao je intervenciju države u privatnom sektoru do sada nezabeleženu u toj zemlji. Država je trebalo da otkupi nelikvidnu imovinu i ostale dugove banaka i drugih finansijskih institucija, proistekle iz krize na tržištu nekretnina.

Iako je prethodno postignut konsenzus između predsednika Buša, demokratske većine u Kongresu i vođstva republikanske manjine, za plan otkupa propale imovine ugroženih finansijskih institucija, koji bi sprečio kolaps američkih kreditnih tržišta, glasalo je 205 poslanika, a protiv je bilo 228.

Paketu su se, i pored saglasnosti oba predsednička kandidata, usprotivili republikanci, uprkos pozivima lidera svoje partije da ga podrže. Osporavali su njegovu efikasnost jer sumnjaju da je reč o enormnom trošenju novca poreskih obveznika da bi se spasao Vol strit.

"Mi smo razočarani time što za ovaj plan nismo uspeli da obezbedimo dovoljno glasova. Ostajemo privrženi radu s kolegama iz Demokratske stranke kako bismo obezbedili neophodne glasove i izbegli finansijski kolaps", kaže Adam Putam, republikanski kongresman s Floride.

Republikanci su prigovorili predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi na oštrom tonu u debati o Bušovoj ekonomskoj politici. Pelosijeva, međutim, smatra da je Kongres uradio sve da popravi loš vladin program.

"Ovde se ne radi o spasu Vol strita, već o preuzimanju odgovornosti i kontrole nad tržištem kako bismo mogli da preporodimo našu ekonomiju i zaštitimo poreske obveznike i imovinu običnih Amerikanaca", kazala je ona.

Ministar finansija Henri Polson najavio je da će ponovo okupiti lidere demokrata i republikanaca kako bi sačinili kompromisni plan čiji prioritet bi bilo spasavanje banaka, čak i uz rizik da poreznici ne dobiju najpovoljniju cenu za nelikvidnu aktivu koju vlada kupuje.

"Imamo mnogo posla da uradimo i ovo je je isuviše značajno da bismo pustili da propadne", dodao je on.

Domino efekat

Istorijski pad akcija na Vol stritu izazvao je domino efekat na svetskim berzama, prenosi CNN.

Dešavanjima u Americi uzdrmana su i azijska tržišta, gde je vrednost akcija opala za oko četiri odsto. Banka Japana upumpava svežu gotovinu na tržišta novca kako bi podstakla likvidnost i kreditiranje.

Japanski ministar ekonomije Kaoru Josano ocenio je da će neusvajanje planirane pomoći za finansijski sistem SAD imati velike posledice ne samo po američku, nego i po svetsku ekonomiju.

Evropske berze naglo su pale tokom jutrošnjeg trgovanja, kao posledica odbijanja predstavničkog doma američkog Kongresa da odobri plan administracije predsednika Buša vredan 700 milijardi dolara za spas investicionih banaka.

Takođe, Belgija, Francuska i Luksemburg najavile su da će u banku Deksija ubaciti gotovo 6,4 milijardi evra kako bi je spasli od propasti.

Deksija, druga belgijska banka koja je ove nedelje dobila pomoć, specijalizovana je za kreditiranje lokalnih vlasti.

Belgijske vlasti i akcionari saopštili su da će investirati u banku tri milijarde evra, dok će francuska vlada, preko investicionog ogranka CDC, koji poseduje nešto više od deset odsto Deksije, investirati još tri milijarde. Luksemburg će dati 376 miliona evra.

Iz Deksije su saopštili da će im spasilački paket omogućiti da ostanu "jedna od banaka sa najboljom kapitalizacijom u Evropi", čak i ako kolebljivost tržišta dalje devalvira hartije od vrednosti i druge proizvode koje poseduju.

Deksija je jedna od nekoliko evropskih banaka čije su akcije znatno pale prethodnog dana zbog bojazni da će ona teško pokriti potencijalne gubitke ukoliko se uslovi kreditiranja pogoršaju.

Trgovina akcijama Deksije zaustavljena je danas na berzama u Parizu i Briselu nakon što im je prethodnog dana vrednost pala 28,5 odsto, na 7,20 evra.

Inače, pre dva dana su se Belgija, Holandija i Luksemburg anagažovale na spasavanju belgijsko-holandske banke Fortis paketom od ukupno 11,2 milijarde evra.

Reakcije na neodobravanje pomoći

U prvim reakcijama na odbijanje kongresmena da prihvate plan pomoći od 700 milijardi dolara, premijeri Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda pozvali su američke zvaničnike da što pre pronađu rešenje i zaustave sunovrat svetskih berzi.

Premijer Velike Britanije Gordon Braun, nazvao je razočaravajućom odluku američkog donjeg doma Kongresa da odbaci plan o finansijskoj injekciji od 700 milijardi dolara. Braun je istakao da britanska vlada čini sve što može u cilju stabilizacije britanskog tržišta.

"Preduzećemo sve neophodne akcije da osiguramo stabilnost sistema. Moramo da brinemo o stabilnosti porodica, preduzeća u čitavoj zemlji", rekao je Braun.

Potres je osetila i berza na Novom Zelandu. Na pad cene akcija, zabrinuto je reagovala premijerka te zemlje, Helen Klark.

"Svi smo veoma razočarani jer Kongres nije prihvatio plan pomoći, koji je trebao da stabilizuje i međunarodni finansijski sistem. Njihova odluka odrazila se na berze širom sveta", rekla je ona.

Na australijskoj berzi zabeležen je pad akcija za više od pet odsto, samo pola sata posle otvaranja. Premijer te zemlje, Kevin Rud, složio se sa svojim kolegama iz Velike Britanije i sa Novog Zelanda i apelovao da se američki političari što pre vrate za pregovarački sto i pronađu rešenje, koje će sprečiti urušavanje svetskog finansijskog sistema.

"Razgovarao sam sa Gordonom Braunom i složili smo se, a očekujem da to podrže i ostale zemlje sa kojima blisko sarađujemo, da je neophodno da američki Kongres usvoji potrebne mere za sanaciju krize", rekao je Rud.

Azijska tržišta uzdrmana su vestima iz SAD, a evropski ekonomski analitičari ne kriju svoju zabrinutost i ne isključuju mogućnost "globalne depresije" posle najnovijih dešavanja.

Đogović: U Srbiji skuplji stambeni krediti

Aleksandar Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja, kaže za B92 da bi, ako rešenje uskoro ne bude pronađeno, odluka Kongresa mogla imati domino efekat: "Propadanje ostalih bankarskih i finansijskih institucija, što se može očekivati u narednom periodu".

On podseća da to dogodilo u petak banci ”Vašington mjučual". "Znači, doći će do pada tražnje, pada potrošnje, a to će usloviti znatno slabljenje i umanjenje privrednih aktivnosti", kaže on.

"Svedoci smo da se mnoge nekretnine u SAD prodaju po cenama koje su niže nego, recimo, u Beogradu. Ta kriza je već toliko uzdrmala SAD i ja mislim da bi država morala da interveniše da ne bi došle do šire, mnogo jače i dublje ekonomske krize koja bi zadesila SAD, a sledstveno tome i veći deo sveta", kaže Đogović.

Prvi talas američke krize osetiće zemlje Evropske unije, pre svega one koje su upućene na SAD, kao što je Velika Britanija. Preko Evropske unije i srpsko tržište bi se moglo naći na udaru, kaže Đogović.

"Ova finansijska kriza iz SAD svakako dovodi do oskudice kapitala, manjka kapitala, odnosno ponuda i, sledstveno tome, dovodi do rasta cene novca, to jest kamatnih stopa", kaže on.

"Dakle, kada je reč o stambenim kreditima i kratkoročnim pozajmicama, oni će u najskorijem roku biti znatno nepovoljniji nego što je to sada slučaj."

"U tom smislu, stanovništvo Srbije trebalo bi da računa na rast kamatnih stopa, a oni koji su već uzimali stambene kredite uz promenljivu kamatnu stopu, oni će svakako imati i morati da plaćaju veće rate", kaže Đogović.

On dodaje i da će zbog američke krize Narodna banka Srbije početkom iduće biti pod velikom pritiskom godine da održi stabilnost deviznog kursa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.