Zabrana plastičnih kesa u Vranju

Takvu odluku donelo je Gradsko veće zbog velikog štetnog uticaja plastičnih kesa na životnu sredinu. Prosečan rok upotrebe plastične kese je oko 20 minuta, dok je za njenu razgradnju potrebno od 400 do 1000 godina. Posle kratkotrajne upotrebe, kese završavaju i na ulicama, drveću, u rekama.

Vranje je prvi grad u Srbiji koji je pre šest godina dobio sanitarnu deponiju, a već sada ima problem sa plastičnim otpadom.

“U vreme projektovanja deponije bilo je predviđeno da će ona trajati 22 godine. Međutim, gomilanjem plastične ambalaže u poslednje vreme, vek deponije će se skratiti”, navodi Nela Cvetković iz Gradskog veća.

To je bio jedan od razloga zbog kojeg je grad doneo odluku o zabrani plasticnih kesa, po ugledu na EU.

“Mi imamo dve godine do ove odluke i iskoristićemo taj period za edukaciju stanovništva o štetnosti plastičnih kesa, kao i da upozorimo proizvođače da se preorijentišu na neki drugi proizvod”, kaže Cvetkovićeva.

Da bi se proizveo kilogram polietilena od koga se prave kese, u atmosferu se ispusti dva kilograma ugljen-dioksida, a samo jedan market u Vranju dnevno potroši i do 600 kesa.

Kako bi rešile problem plastičnog otpada, većina zemalja Evropske unije uvela je porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca.

Na taj način, u Irskoj, na primer, upotreba plasticnih kesa smanjena je za 95 odsto.

Blic: Veliki ekološki problem

Upozorava i opominje podatak da čovečanstvo godišnje utroši više od 500 milijardi plastičnih kesa, a samo u Srbiji se godišnje proizvede i baci milijardu i po, piše Blic.

Površina bačenih kesa mogla bi da prekrije gotovo tri Srbije. Procenjuje se da se samo u Vranju dnevno iskoristi više od 70.000 otrovnih kesa.

U mnogim razvijenim zemljama zabranjena je upotreba obojene plastike zbog toga što sadrži otrovne teške metale.

Poznato je da se spaljivanjem plastike oslobađaju otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali. Opasan je i otrovni pepeo. Kese od obojene plastike štetne su i opasne i zbog toga što u sebi sadrže toksične materije i idealni su prenosnici bakterija.

Zagađivanje plastičnim kesama u svetu spada među najveće ekološke probleme. Od ovog štetnog otpada možemo se osloboditi zabranom proizvodnje i upotrebe, kao i reciklažom. U svetu su plastične kese među najvećim zagađivačima životne sredine.

U Srbiji one se koriste u ogromnim količinama, jer vlasnici samousluga i drugih dućana ne nude drugu vrstu ambalaže. Već smo navikli da se iz prodavnice i sa pijace vraćamo sa puno plastičnih kesa, koje završavaju u kantama za smeće, kontejnerima, ali i na ulicama, trotoarima, u rekama, na travnjacima, u poljima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.