Međunarodni dan nestalih

Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, obeležen je danas na beogradskom Trgu Nikole Pašića, skupom u organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije. Sotinak rođaka nestalih je sa skupa zatražilo pomoć i podršku predsednika i premijera zemalja bivše Jugoslavije za nalaženje oko 17.000 nestalih sa tih prostora.

Okupljeni na Trgu Nikole Pašića su nosili slike nestalih članova svojih porodica i transparente "Greh je ćutati o stradanju Srba" i "Dajte nam mesto gde ćemo našim najmilijima paliti sveće".

Kako kažu, ogorčeni su na predstavnike vlasti zato što se o nestalima i ubijenima uopšte ne govori.

Pol-Anri Arni iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kaže da je od 1991. godine 34 hiljade ljudi prijavljeno Crvenom krstu kao nestalo.

On navodi da je naporima nadležnih vlasti, ali i domaćih i međunarodnih organizacija, rasvetljen slučaj 17 hiljada lica, bilo da su oni pronađeni živi ili putem identifikacije posmrtnih ostataka.

“To još uvek nije dovoljno, ali nigde u svetu nije pronađeno toliko nestalih, u drugim zemljama se pronađe svega oko pet odsto nestalih. Mi želimo da rešimo sve slučajeve i zato sarađujemo sa specijalnim kancelarijama u Beogradu, Prištini, Sarajevu, Skoplju, jer želimo da pomognemo svim ovim porodicama. Obezbedili smo pristup arhivi međunarodnog suda, sada razgovaramo sa NATO-om da nam i oni obezbede uvid u svoja dokumenta, a do kraja godine biće još projekata, kao što je ’Knjiga sećanja na žrtve’“, rekao je Pol-Anri Arni.

Posle sastanka sa delegacijama udruženja porodica otetih i ubijenih u bivšoj Jugoslaviji, član nove gradske vlade Goran Aleksić rekao je da će, čim bude formirana Komisija za spomenike i ulice, razmotriti zahtev da u Beogradu bude postavljeno spomen-obeležje.

Predsednica Udruženja porodica zarobljenih i nestalih iz Republike Srpske Milijana Bojić rekla je da bi za zemlje regiona jedan od uslova za članstvo u Evropskoj uniji trebalo da bude i rešavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima.

"Brojka od 17.000 nestalih, od kojih je oko 5.000 Srba, zaista ih obavezuje na jedan takav uslov. Ne može se preko masovnih grobnica u Evropsku uniju", navela je Bojićeva.

Ona je rekla i da je jedan od ciljeva obeležavanja Međuanrodnog dana nestalih i da se svi oni koji imaju bilo kakve informacije o nestalima sa prostora bivše Jugoslavije o tome obaveste porodice.

Predstavnici udruženja porodica otetih i ubijenih položili su i cveće na inprovizovanoj spomen-ploči stradalima u ratovima od 1991. do 2000. godine.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na području bivše Jugoslavije traži se još 17.158 osoba.

Kao nestalo u Bosni i Hercegovini vodi se 12.817 osoba, u Hrvatskoj 2.374, a na Kosovu 1.969 osoba.

I prema podacima Međunarodne komisije za nestale osobe, na području bivše Jugoslavije i dalje se traga za oko 17.000 osoba.

Prema podacima ICMP-a, Srbija traga za oko 1.000 osoba u Hrvatskoj koje se vode kao nestale iz 1995. godine, a broj nestalih Srba na Kosovu je oko 500.

Međunarodni dan nestalih ustanovila je radna grupa UN za nestale i obeležava se 30. avgusta.

Predsednik Srbije Boris Tadić je uoči dana nestalih izjavio da sve zemlje u regionu, koje pretenduju da budu članice Evropske unije, moraju da da reše problem nestalih.

Porodice predugo čekaju na odgovore

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović kaže da su porodice lica nestalih u Hrvatskoj s pravom nezadovoljne, pošto na toj teritoriji za poslednjih godinu dana nijedna grobnica nije ekshumirana.

On podseća da Komisija proverava svaku informaciju o potencijalnim masovnim grobnicama, prisustvuje ekshumacijama, identifikacijama, snosi troškove sahrane.

"Na godišnjoj Komisiji Srbije i Hrvatske uložićemo oštar protes, jer ne samo da nije izvršena nijedna ekshumacija, već i identifikacija ide veoma sporo", rekao je Odalović.

Čedomir Marić je osam godina tražio sina, koji je nestao 1995. godine, posle akcije “Oluja“ u Kninu. Porodičnu tragediju Marića godinama je dodatno otežavala činjenica da ne znaju šta se desilo sa njihovim sinom, niti mogu da mu odu na grob.

"Posle osam godina neizvesnosti, 2003. godine, sin mi je ekshumiran i identifikovan na Institutu u Zagrebu i mi smo ga sahranili u porodičnoj grobnici. Samim tim činom, na neki način prestaje neizvesnost, pa je to jedan deo olakšanja za svaku porodicu", kaže Marić.

I nakon što su pronašli telo sina, Marić je ostao aktivan u borbi koju vode porodice nestalih. Najveći problem je sporost otkrivanja tragova.

"Ono što je bilo do porodica, porodice su učinile. Međutim, porodice nisu zadovoljne dinamikom kojom se odvija ekshumacija, a, posle ekshumacije, i identifikacija. Na primeru nestalih Srba u Hrvatskoj, nismo zadovoljni, u prvom redu, što još uvek nisu ekshumirane grobnice koje su nastale posle Bljeska i Oluje 1995. godine. Mi kažemo: ’dajte, rešite ono što je poznato, grobnice koje su nastale i registrovane’", pozvao je Marić.

BiH: 12 hiljada se vodi kao nestalo

Povodom obeležavanja Dana nestalih danas je u organizaciji Odbora porodica zarobljenih i nestalih srpskih boraca i civila položeno cveće na spomen obeležje na Ozrenu, dok je u tamošnjoj crkvi služen parastos.

Predsednik organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca Republike Srpske Nedeljko Mitrović pozvao je sve, koji raspolažu bilo kakvim informacijama o nestalim licima, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost, kao i saznanja o pojedinačnim i masovnim grobnicama, da ih dostave nadležnim institucijama RS i BiH.

Mitrović povodom obeležavanja Dana nestalih kaže da RS još uvek traga za 1.820 nestalih vojnika i civila, dok se na području cele BiH kao nestali vodi oko 12 hiljada.

On je ponovio da se u centrima za obdukciju i identifkaciju u Banjaluci, Nevesinju i Lukavici nalazi više od 600 ekshumiranih posmrtnih ostataka, koji nisu idnetifikovani.

Kosovo: Nezadovoljstvo angažovanjem Vlade

Porodice nestalih osoba sa Kosova zatražile su danas od nadležnih institucija veće angažovanje u rasvetljavanju sudbine oko dve hiljade nestalih tokom sukoba 1999. godine.

Na Međunarodni dan nestalih porodice su izrazile nezadovoljstvo angažovanjem predhodnih, ali i sadašnje Vlade Kosova u rasvetljavanju sudbine nestalih.

"Porodice su izgubile značaj života. Već devet godina ne znaju šta je zadovoljstvo i samo čekaju informacije o sudbini voljenih", rekao je predsednik Koordinacionog Odbora Asocijacije Porodica Nestalih na Kosovu, Haki Kasumi.

Zamenik premijera Kosova Ram Manaj smatra da su za rešavanje problema nestalih potrebni direktni pregovori sa Beogradom.

"Ovaj problem će biti prioritet, ipak, bez direktnih pregovora i bez relaksacije direktnih odnosa Kosova i Srbije ne može se mnogo očekivati", rekao je Manaj.

On je naveo da vlada Kosova priprema i zakon kojim će se unaprediti institucionalno staranje o porodicama nestalih.

Na Međunarodni dan nestalih u centru Prištine, predstavljena je izložba fotografijama nestalih tokom rata 1999. godine, dok su deca nestalih izvela umetnički program.

Na kraju rata na Kosovu, u kancelariji Međunarodnog Komiteta Crvenog Krsta je bilo registrovano 5.993 nestalih osoba. Trenutno se na Kosovu 1.938 osoba vodi kao nestalo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.