Do Dečana kroz "Haradinajevo selo" - na Kosovu dan posle haosa
Kako mogu da izveštavam nekoga o kosovskom pitanju ako sam nikada nisam kročio na njegovo tlo?
Filip Čukanović
Povučen ovim pitanjem pošao sam u potragu za odgovorom. Dok se približavam administrativnom (ili graničnom, zavisi koga pitate) prelazu Merdare, bankine i saobraćajna signalizacija su sve noviji. Čini se tek postavljen uz stari, pun rupa put.
Na prelazu nema gužve, sem za kamione koji čekaju satima. I srpski i kosovski kontrolori gledaju pasoše i ljubazno nas usmeravaju dalje.
Primećujem da je zgrada koja se gradi "sa one strane" skoro gotova.
Ulazak u samoproklamovanu državu Kosovo podseća me na Albaniju. Na svakom kilometru je benzinska pumpa i perionica. Nov autoput ravan kao pista od Prištine do Peći se ne naplaćuje.
Naplatne rampe ne postoje.Dok skupi automobili "lete", autoput najnormalnije pretrčavaju i stari i mladi. Zaustavna traka koristi se skoro kao pešačka zona.
Snimatelj i ja smo se uputili u manastir Dečane. Kažu, blizu Peći je. Mobilne mreže su u prekidu.
Skrećemo sa puta i prateći znak ulazimo u selo Glođane, ispostaviće se itekako značajno (Zašto? Dobićete odgovor u nastavku teksta).
Kroz selo prolazi uzak, skoro nov, krivudav put dužine oko 30 kilometara. Nijednog Srbina nismo sreli usput.
Albanci razumeju srpski i sa blagim čuđenjem "otkud vi ovde", ljubazno objašnjavaju kako do manastira.
Prolazimo uskim putem izmedju dvorišta opasanih visokim zidinama. Nekoliko puta mimoišli smo se sa automobilima koji su bili nečija pratnja.
Saznaćemo uskoro i čija.
Napokon stižemo do manastira koji je u 14.veku Stefan Dečanski osnovao kao najveličanstveniju zadužbinu Nemanjića. Od 1999. snage italijanskog Kfora ga obezbeđuju. Ljubazno nam uzimaju dokumenta koja će zadržati dok ne izađemo.
Kapija je digitalna. Prazno je. Portir (ne vratar) nas upućuje na oca Petra budući da je iguman Sava Janjić , koji je postao zaštitni znak manastira, zauzet.
Otac Petar nas sprovodi kroz crkvu u kojoj se nalazi najveća očuvana srednjovekovna galerija fresaka.
Spoljašnjost je satkana od tesanog i poludragog kamena. Unutrašnjost čine desetine fresaka netaknutih sedam vekova. Tu je i kompletno oslikana loza Nemanjića. U manastiru živi 20 monaha i još nekoliko mladića zaposlenih na održavanju.
Posla itekako ima budući da je u sklopu kompleksa podno Prkoletija vinograd, ali i štala sa skoro 300 ovaca, 20 karava i pčelama. Vino koje proizvedu prodaju u suvenirnici. Otac Petar ne želi da daje zvanične izjave ali nam priznaje da samo žele slobodu koja je glavna tema razgovora sa diplomatama koje ovde često dolaze.
Da li je bezbedno, pitam ga. Odgovara da je situacija uvek "na ivici". U Dečane skoro svakodnevno dolaze i grupe turista iz Srbije i ostatka Evrope. Otac nam objašnjava i da mladi napuštaju ovaj kraj iako se u gradiću Dečanima sada gradi nekoliko zgrada.
Uz benzinske pumpe naravno.
Kada smo mu objasnili kuda smo prošli na putu do manastira, uz blagi smešak je prokomentarisao - prošli ste kroz rodno selo kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.
Za B92.net - Filip Čukanović
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
