Jedne vedre februarske večeri, četvrtak je bio u pitanju, oko 200 besnih mladih Srba u trenerkama sa kapuljačama na glavama, okupilo se ispred zgrade RTV B92 u Bulevaru Zorana Đinđića u Beogradu. "Izdajnici!" "Gorite u paklu!" "Kosovo je Srbija!", uzvikivali su oni, začinjavajući skandiranje psovkama. Neki od njih, mašući bakljama, pokušali su da zapale zgradu. Bio je 21. februar, četvrti dan otkako je pokrajina Kosovo jednostrano proglasila nezavisnost. Istorijski čin vezan za ovaj regiona pretežno naseljen etničkim Albancima oživeo je žestoke podele u srpskom društvu, a to je doprinelo i oživljavanju upotrebe takvih etiketa kao što su "patriote" i "izdajnici." Grupa ljudi koja se izlila na ulice samo par sati po proglašenju nezavisnosti, brojno se uvećavala i postajala sve besnija iz dana u dan. Desetine hiljada ljudi se okupilo u centru Beograda, neki su palili Američku ambasadu, dok su drugi krenuli ka B92. Veran Matić, 46-godišnji osnivač i glavni i odgovorni urednik B92, posegnuo je za telefonom oko 18:30, da zatraži da se pošalju jače policijske snage oko zgrade B92. U redakcijama i studijima unutar zgrade, Matić je pokušavao da održi normalnu atmosferu, a u zgradi je bilo 60 reportera, producenata, tehničara, i snimatelja, koji su uživo prenosili slavlje Kosovara u Prištini, i masovne proteste u Beogradu. U vazduhu se osećala tenzija. Serija zastrašujućih e-mail poruka i video klipova su stizala u redakciju tokom nedelje, a tog popodneva, njihove kancelarije su evakuisane po dojavi o podmetnutoj bombi. Kako je vreme prolazilo, a broj ljudi ispred zgrade B92 se povećavao, Matić je nekoliko puta telefonirao policiji. Pa zašto se nisu pojavili? Za Matića, februar 2008. godine podsećao je na izazove s kojima su se suočili u martu 1999. Tada je veći broj medija u regionu morao da bira stranu kada su NATO snage otpočele bombardovanje Beograda nakon srpskih zverstava počinjenih na Kosovu. B92 je izveštavao objektivno i nepristrasno u to doba—a to je bila pozicija koja je doprinela da ova stanica bude izolovana, bar tako tvrdi Matić. "Svi naši prijatelji su nas napustili. S jedne strane, naši prijatelji iz zapadnih zemalja nisu shvatili naše argumente protiv bombardovanja, a s druge strane, unutar zemlje su nas smatrali izdajnicima." Sada je stav zvanične Srbije opet na neki način obnovio ove podele. Umereni predsednik države, Boris Tadić, nedvosmisleno je osudio nasilje i apealovao na smirivanje strasti. Ali srpski nacionalistički premijer, Vojislav Koštunica, i njegov saborac i član koalicije, populistički ministar za infrastrukturu, Velimir Ilić, dao je javno izjavu koja je opravdavala vandalizam kao patriotski čin. Otcepljenje Kosova je probudilo staru ozlojeđenost prema B92. Otkako je došlo do raspada Jugoslavije početkom devedesetih, razne radikalne grupe su bile aktivne u Srbiji, a političke partije sa nacionalnim programom su tolerisale njihovo postojanje. Ove frakcije su, zauzvrat, regrutovale određeni deo građana Srbije—obično mlade, nezaposlene ljude. "Lako je podići njihov adrenalin da budu spremni na nasilje," kaže Saša Mirković, B92 direktor za spoljne komunikacije. U danima nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, vulgarne pretnje su preplavile Matićev inbox. "Saznao sam gde živiš i uskoro ću te ubiti," poručio je neko putem emaila. Drugi je objavio: "Dobićeš metak u čelo ako nastaviš da degradiraš srpsku državu." Treći mu je poručio: "Gorećeš u paklu ako te prethodno ne spale u samoj zgradi televizije." Grafički video se takođe pojavio na YouTube-u, prikazujući tobožnje streljanje dvoje prime-time prezentera B92 vesti. Video počinje dramatičnom muzikom i slikom olujnog neba. Zatim ide poruka preko ekrana: "Tamni oblaci su se nadvili nad Srbijom! Za to postoji samo jedan razlog." A zatim se pojavljuje snajperski nišan uperen na logo stanice, a potom i na prezentere. Potom odzvanja zvuk pucnja, a krv je svuda po ekranu. (YouTube je uklonio ovaj video po prijemu primedbe.) Do večeri, 21. februara, rulja je opustošila restoran McDonald's, opljačkala maloprodajne radnje, i napala Ambasadu Hrvatske. Dok su Matićevi reporteri na terenu (koji su uklonili logo stanice sa svoje opreme da bi mogli da rade bezbedno) izveštavali o nasilju na ulicama, ostali članovi B92 koji su bili u zgradi, s nevericom su posmatrali kako se okuplja masa ljudi ispred njihove zgrade. Uprkos tome što je Matić obavio nekoliko telefonskih poziva, policijsko pojačanje nikako da stigne. Oko 19 časova, Matić je promenio taktiku. Pozvao je ministra odbrane Dragana Šutanovca i zamolio ga da "dođe do zgrade B92 i da podeli sudbinu svih novinara i zaposlenih koji su se u tom trenutku nalazili u zgradi." Ministar je stigao sa svojim ličnim obezbeđenjem za nekoliko minuta. Ostao je u zgradi do 22 časa. "Kada sam krenuo ka B92, šef obezbeđenja mi je rekao da je policija raportirala da B92 zgrada nije sigurna i da bi bilo bolje da ne idem tamo," rekao je Šutanovac u email poruci koju je poslao u CPJ. "Rekao sam mu da baš zato idemo tamo—a on je to preneo policiji." Poziv upućen Šutanovcu pokazao se kao mudar potez. "Ovaj njegov gest je predstavljao ogromnu podršku zaposlenima," rekao je Matić, ali u praktičnom smislu, to je nagnalo policiju da pošalje dodatne snage na teren. "Napokon," zaključio je on, "bilo bi zaista nečuveno da ministar odbrane bude ugrožen na bilo koji način." Za nešto više od sat i po—otprilike oko 21 čas—pojačane beogradske policijske snage rasterale su veći deo okupljenih. Do ponoći, izmoreni zaposleni su mogli bezbedno da napuste zgradu. U međuvremenu, stanica je normalno emitovala program i nije bilo prekida. "Iskreno, ima dosta ljudi koji rade na B92 koji nisu moji prijatelji, ali su mi dragi jer delimo isti sistem vrednosti i borimo se zajedno za lepšu i bolju Srbiju," rekao je Šutanovac, član stranke Predsednoka Tadića. "Bilo je jednostavno nezamislivo da ostanem kod kuće u situaciji kada je nešto loše moglo njima da se desi." B92 i dalje prima pretnje. Najmanje pet policajaca, a ponekad i svih 20, obezbeđuje zgradu 24 časa; stanica je iznajmila i usluge privatnog obezbeđenja. Okolnosti su uznemirujuće poznate Matiću i njegovom timu. Još od osnivanja 1989, vlasti su četiri puta zabranjivale rad B92; Matić je bio uhapšen bez krivične prijave i nije mogao ni sa kim da komunicira, a sve u cilju prekidanja rada ove stanice; a novinari su se suočavali sa napadima rulje, pretnjama bombama, podmetanjem istih, batinama i zastrašivanjem. "Najgore je što smo vremenom navikli na to," kaže Matić, "kao da je normalno raditi okružen policijskim kordonima." Objektivno izveštavanje je rizično, kaže on, kada je pristutan visok nivo nacionalizma. "Biti nezavisan je kada te svi mrze."
