B92: Šta će biti ključne tačke francuske politike prema Srbiji, za vreme predsedavanja Evropskoj uniji? Žan Fransoa Teral: Neće biti posebnih novina, politiku prema Srbiji definisao je predsednik Žak Širak, u novembru 2000. godine, u Zagrebu, tokom prethodnog predsedavanja Francuske. Tada je odlučeno da će instrument te politike koja je fokusirana na evropsku budućnost regiona, biti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tu je učinjen izvestan napredak ali ne preveliki. Ono što bih hteo da kažem o regionu je da postoji narastajuća spoznaja da od svih zemalja u regionu Srbija ima najveći potencijal ali i najviše kasni. Ja se tim pitanjem bavim od samog početka, dakle od 2000. godine. Video sam tu evoluciju. Dugo vremena je mišljenje o Srbiji na Zapadu bilo obeleženo lošim sećanjima na Miloševića. Ja sam video promenu koja je urodila plodom jer se Srbija sada vidi kao zemlja sa najvećim mogućnostima na Balkanu. Dakle, mogu da kažem da je, bar što se Francuske tiče, prioritet medju zemljama zapadnog Balkana Srbija. Zato smo učinili mnogo naročito u naporima da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. I tako će biti nastavljeno. Šta je sledeća etapa - to je dobijanje statusa kandidata. Na tome treba raditi ali je potrebno da na tome radi i Srbija! B92: Koliko je realističan taj plan da Srbija dobijem status kandidata do kraja 2008? Teral: Ne volim baš kada se postavljaju neki rokovi jer je tu uvek ima nečeg veštačkog. Ono što je važnije jeste energija i volja da se nešto uradi. Najiskrenije govoreći, impresioniran sam naporima koje su učinili, pre svega potpredsednik Djelić i njegovo tim i Kancelarija za evropske integracije, kako bi počeli proces uskladjivanja domaćeg sistema sa mnogobrojnim evropskim normama. Ne znam da li će taj proces biti uspešno završen do kraja godine. Postoje tu elementi koje mi ne možemo da kontrolišemo ali u kojima se napredak lako može izmeriti. Na primer: skupština Srbije mora da usvoji veliki broj zakona. Ono što je važno je da je da odsada Sporazumo o stabilizaciji i pridruživanju daje jasan pravac tom procesu kao i da postoji jaka politička volja da se taj posao završi. Ja sam optimista i mogu vam reći da će francuska politika biti maksimalno posvećena tim naporima. Ako uspemo da donesemo odluku o statusu za vreme francuskog predsedavanja biću veoma zadovoljan, kao ambasador i pozvaću vas na šampanjac. B92: Da li verujete da će priznavanje nezavisnosti Kosova biti uslov koji će biti postavljen pred Srbiju u procesu integracija? Teral: Ne. Mislim da će ključna stvar biti ispunjavanje tzv. uslova iz Kopenhagena. To su uslovi koje postavljamo svima: razvoj demokratije, vladavina prava, slobodno tržište. Što se Srbije, ali i drugih zemalja u regionu tiče, tu postoji još i jedan sasvim jasno preciziran uslov - puna saradnja sa Haškim tribunalom. Očekujemo mnogo od buduće Vlade na polju saradnje sa sudom i nadamo se da će ona biti ostvarena. Ako bude doneta odluka koju očekujemo u vezi sa Ratkom Mladićem, mislim da će Srbija steći ogromnu prednost i da će proces pridruživanja biti značajno ubrzan. Kosovo je problem koji treba rešavati mirno. Situacija treba da se smiri i treba rešavati konkretne probleme: problem granica, policije, pravosudja... Na licu mesta je i misija Euleks, o kojoj je Ban Ki Mun pisao predsedniku Tadiću i vlastima na Kosovu. Rešavanje tih pitanja traži vreme. Ali to je proces koji ide paralelno sa procesom evropskih integracija. Ako bi se situacija na Kosovu odvijala u dobrom pravcu to bi olakšalo situaciju ali to nije nikakav uslov. B92: Ali, sigurno se sećate izjava da Srbija mora da bira - Kosovo ili Evropska unija i da ne može da ima oboje? Teral: Srbija će jednog dana zauzeti svoje mesto u Evropskoj uniji. Kad je reč o Kosovu, za nas je problem kako da zaštitimo legitimne, istorijske interese Srbije na Kosovu. To je sve. Za nas je, kao što znate, pitanje statusa rešeno i to je sve što mogu da vam kažem. B92: Koliko će dugo Evropska unija tolerisati odbijanje Beograda da prihvati Euleks? Teral: Vlasti u Srbiji treba da razmotre šta je realnost. Euleks nema veze sa statusom. Kažu to je deo Ahtisarijevog plana. Tačno je da je misija osmišljena u isto vrem i u okviru Ahtisarijevog plana ali misija postoji kao potpuno odvojena od tog plana. To je misija koja se bavi policijom i pravosudjem i tamo je uspostavljena da zaštiti one kojima je zaštita potrebna, a ko su oni? To su Srbi, pošto dobro znamo da je situacija osetljiva. To je suština. Paradoksalno je da se kada se govori o Euleksu zanemaruje taj ključni element. Mi ćemo nastaviti da radimo u tom pravcu. B92: Sa Beogradom ili bez? Teral: Predlog Ban Ki Muna precizira kako treba da funkcioniše Euleks. I tamo se kaže da će misija funkcionisati pod okriljem Ujedinjenih nacija. Tako će i biti. B92: Budući da Francuska podržava ideju o liberalizaciji viznog režima za gradjane Srbije da li je moguće ukinuti ga potpuno do kraja godine? Teral: Ne znam. To zavisi od toga koliko će biti uradjeno. Mi smo se tu veoma angažovali, imamo ljude koji rade zajedno sa ministarstvom unutrašnjih poslova na tim pitanjima. Kada će se ti poslovi završiti ne mogu da kažem. Ali, kada govorimo o vizama treba imati u vidu da situacija nije sve ili ništa. Dvadeset pet odsto viza koje izdajemo u ambasadi Francuske su vize koje se izdaju na tri godine. Osoba koja dobije takvu vizu, rešila je problem sa vizama jer za tri godine viza neće biti. To je važno i mi ćemo širiti takvu praksu kako bi što više ljudi moglo da putuje. Takodje, već nekoliko nedelja izdajemo besplatne vize i statistike kažu da se u proseku, oko 60 odsto viza izdaje bez nadoknade. Takodje su mi rekli da je najduže čekanje na vizu bilo manje od 15 dana. Dakle, kada je o vizama reč, one će biti ukinute, ali mislim da to nije tako veliki problem. I još nešto, budimo iskreni, mi možemo da pomognemo ali ne možemo da uradimo ceo posao. Proces ukidanja viza ima i svoj tehnički aspekt, to nije samo pečat u pasošu. Reč je o velikom radu koji treba uložiti, isto kao i za dobijanje statusa kandidata. B92: Konačno, u Srbiji smo malo zabrinuti posle irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma? Teral: Apsolutno postoji potreba da menjamo Lisabonski sporazum jer je funkcionisanje Evropske unije sada otežano. Predsednik Francuske je rekao da ne možemo proširivati Uniju dok ne izvršimo te promene. S druge strane, veoma smo odlučni da što je pre moguće konkretizujemo evropsku perspektivu regiona, naročito Srbije. Ne mislimo da je to kontradiktorno. To su dva procesa koja idu u isto vreme. Moramo da sredimo prilike unutar Unije. Predsednik Sarkozi je najavio da će uskoro otići na razgovore u Dablin...Pitanje unutrašnjeg uredjenja Unije jeste nešto što će se odmah rešavati. S druge strane, pitanje proširenja Unije, to je nešto što nije kratkoročni posao, to se neće dogoditi za 6 meseci. To je pitanje godina, dakle nije na dnevnom redu u isto vreme...Ima još mnogo toga da se uradi na tom putu, tako da se, u slučaju Srbije, to pitanje se još ne postavlja. B92: Hvala na razgovoru.
