Sve manje vrsta na svetu

I pored brojnih primera preduzetih mera radi usporenja gubitka bioraznolikosti, dostupni dokazi upućuju na zaključak da ciljevi neće biti ostvareni do predviđenog roka 2010. godine. - Ciljevi su se odnosili na &quot;značajno usporavanje&quot; gubitka bioraznolikostiMalo je mesta optimizmu da bi ciljevi očuvanja bioraznolikosti, određeni na Samitu o Zemlji u Rio de Žaneiru 1992. i Samitu o održivom razvoju u Johanesburgu deset godina kasnije, mogli da budu ispunjeni do roka 2010. godine. Organizatori Konferencije Ujedinjenih nacija o bioraznolikosti, koja se od 19. do 30. maja održava u Bonu (Nemačka), uvereni su, ipak, da intenziviranje napora radi spasenja ugroženih vrsta od izumiranja može da bude delotvorno, prenela je nemačka agencija DPA. Nemački domaćini su na Konferenciju pozvali ukupno 5.000 učesnika iz 190 zemalja, od predstavnika vlada pa sve do nevladinih organizacija i kompanija. Među njima će biti nemački kancelar Angela Merkel, generalni sekretar UN Ban Ki-mun, predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva i bivši japanski premijer Đunićiro Koizumi. &quot;I pored brojnih primera preduzetih mera na usporavanju gubitka bioraznolikosti, dostupni dokazi upućuju na to da ciljevi neće biti ostvareni do predviđenog roka 2010. godine&quot;, saopštili su organizatori Konferencije. Ciljevi su se odnosili na &quot;značajno usporavanje&quot; gubitka bioraznolikosti. Iako do 2010. godine još ima vremena za preduzimanje konkretnih mera, učesnici 9. sastanka zemalja potpisnica Konvencije UN o biološkoj raznolikosti (CBD), dogovorene u Rio de Žaneiru, usmeravaju više pažnje na ciljeve ostvarljive na srednji i duži rok. &quot;Mnoge mere koje se sada preduzimaju, pokazaće rezultate tek za 20 do 50 godina zato što prirodni sistemi i društva pokazuju određen stepen inercije&quot;, navodi se u programu Konferencije. Gubitak bioraznolikosti je jedan od dvaju najvećih globalnih izazova, pri čemu su oba povezana sa ekologijom. Grupe za zaštitu životne sredine, kao što su Grinpis i Svetski fond za prirodu (WWF), pažljivo prate ta dva procesa. Na programu Konferencije su, između ostalog, uništenje šuma, osiromašenje mora i pitanje kako se izboriti sa posledicom - gubitkom biološke raznolikosti. Koordinator Grinpisa na Konferenciji u Bonu, Martin Kajzer, zahteva da se do 2015. godine donese odluka o prestanku uništavanja šuma. &quot;Šume nestaju ogromnom brzinom, što je posledica nezakonite seče drveća, raščišćavanja paljenjem i sve veće potražnje za biogorivom&quot;, izjavio je Kajzer. Kao što potvrđuju organizatori, svi se slažu da postoji potreba hvatanja u koštac sa osnovnim uzrocima gubitka bioraznolikosti, ali oni, takođe, upozoravaju da ne postoji konsenzus kako to treba uraditi. U Bonu će biti reči i o upotrebi tradicionalnog znanja iz medicine i potrebi promovisanja bioraznolikosti u najsiromašnijim gradovima sveta. Organizatori navode da &quot;nijedan program za bioraznolikost ne može da bude uspešan ako nije snažno usmeren ka smanjenju siromaštva i podeli koristi&quot;. Uticaj biogoriva na poljoprivredu je tema koja je dobila mnogo prostora u javnosti baš uoči Konferencije, čiji će učesnici pokušati da otkriju koliko će hektara zemlje i koliko životinjskih i biljnih vrsta biti žrtva nezasitne tražnje za gorivom. Kajzer je istakao da je posebno zabrinut za taj relativno novi problem i apelovao na uspostavljanje zakonski obavezujućeg okvira za odgovornu upotrebu biogoriva. &quot;Ako do toga ne dođe u Bonu, problemi globalnog zagrevanja, gubitka bioraznolikosti, gladi i siromaštva će se povećati&quot;, istakao je taj član Grinpisa. Industrijalizovane zemlje imaju posebnu odgovornost u promovisanju promena i obezbedivanju novčanih sredstava za države u razvoju, istakao je Kajzer. Deveta Konferencija zemalja potpisnica Konvencije CBD je poslednje veliko okupljanje pre isteka roka 2010, a glavni cilj je da se izradi nacrt dokumenta sličnog Protokolu iz Kjota o klimatskim promenama, koji bi stupio na snagu nakon 2010. Organizatori Konferencije u Bonu bi želeli da obezbede da zemlje učesnice pristanu na obavezujuće, jasno postavljene ciljeve, usklađene sa onima iz Protokola iz Kjota, sklopljenog 1997. i ugovora naslednika, koji je počeo da se uobličava na Konferenciji UN o klimatskim promenama, održanoj u decembru na Baliju. Nemački ministar zaštite životne sredine Zigmar Gabrijel, koji će prisustvovati Konferenciji, apelovao je na napredak na tom polju. &quot;Konvencija o biološkoj raznolikosti se nalazi na raskrsnici. U Bonu moramo da pokažemo da smo najzad krenuli napred, da više ne stojimo u mestu&quot;, izjavio je Gabrijel.