Najočigledniji primer ovakvog stanja je naselje ispod beogradskog mosta Gazela u kome u najvećoj meri žive Romi sa Kosova. Vec godinama vodi debata o statusu ovog naselja, pokušava se raseljavanje... Međutim, pitanje socijalne integracije ljudi koji žive u ovom naselju se rešava na nivou individualnih projekata, kratkorošno i van institucija sistema. Ovo je samo jedno od naselja u kome Romi sa Kosova svakodnevno očekuju raseljavanja. Međutim, uslovi u kojima ovi ljudi trenutno žive pogadjaju njihov elementarni opstanak. Bez struje, vode i kanalizacije oni nemaju osnovne uslove za ličnu higijenu. Kao domino efekat sve druge bolesti kao sto su tuberkuloza i žutica, imaju pogađaju porodice žitelja nehigijenskih naselja. Problem više sa kojim se Romi sa Kosova suočavaju je i njihov pravni status. Zbog ratnih prilika, većina Roma sa Kosova nema uopšte ili vecinu ličnih dokumenata. Situaciju dodatno otežava činjenica da žive u nelegalnim naseljima bez pravnog osnova, tako da bez adrese, lična dokumenta su za njih nedostižna, a time i zdravstvena zaštita. Zbog toga, za državu Srbiju i njene institucije nekoliko hiljada ljudi koji se nemaju lične dokumente praktično ne postoji. Iako Dekada Roma, koju je Srbija prihvatila kao političku obavezu za poboljšanje položaja Roma u društvu, pruža mogućnosti da Romi imaju pristup zdravstvenom osiguranju, Romi sa Kosova nemaju tu ‘privilegiju’ što zbog ličnih dokumenata, te zbog opštepoznatog nivoa diskriminacije Roma u društvu, neretko, iako pod Hipokratovom zakletvom, lekari i ostalo medicinsko osoblje reaguju shodno nasledjenim stereotipima. Činjenica da je Ministarstvo zdravlja finansiralo projekte u oblasti zdravstvene zaštite koji su za korisnike imali romsku zajednicu u Srbiji, govori u prilog tome da država sprovodi određene incijative u ovoj oblasti. Međutim, država mora da ima sistemski i sistematski pristup ne samo na nivou godišnjih projekata, kako bi Romi imali stalan pristup zdravstvenim uslugama i van trajanja nekog projekta. Pitanje zdravlja Roma raseljenih lica je test sa srpske institucije, jer trenutna situacija predstavlja razlaz izmedju zakona i realnosti u oblasti elementarnog zdravlja – lični dokument jeste zakonski osnov, ali ne sme da bude prepreka za zaštitu zdravlja.
