Niko ih ne voli, a njih baš briga

Malo je poznato da se u Ukrajini, ali na strani suprotstavljenoj Rusiji, bore i tri čečenske militantne grupe.Kako piše britanski Gardijan, za njih bi mogao da važi slogan: “Nitko nas ne voli, ali baš nas briga".Jedan od njih, 38-godišnji vojnik Tor rekao je Gardijanu da je od jednog ukrajinskog vojnika čuo: “Možete da radite šta hoćete ovde u Ukrajini, ali ćete i dalje po našem mišljenju biti teroristi i gangsteri.”Tor kaže da je njegov odgovor tom vojniku bio: &ldquo;Znaš li koja je razlika između mene i tebe, ili moje nacije i tvoje? Nije nas briga šta Ukrajinci misle o nama, nije nas briga šta Amerikanci, Rusi ili Britanci misle o nama. Zapravo, nije nas briga šta Čečeni misle o nama. Moramo učiniti ono što moramo učiniti&quot;. Čečeni koji se bore na ukrajinskoj strani vode borbe na najokrutnijim i najkrvavijim ratištima, za razliku od trupa Razmzana KAdirova, koje deluju u pozadini. Bataljon Džohara Dudajeva okuplja Čečene koji se bore zajedno s ukrajinskim snagama, a to čine još od 2014., kad je Rusija napala istočnu Ukrajinu i nezakonito anektirala Krim. Nose naziv po prvom postsovjetskom predsedniku nezavisne Čečenije, poznate kao Republika Ičkerija. Mnogi pripadnici bataljona su prva ili druga generacija čečenskih emigranata koji su pobegli od Kadirovljeve tiranske vladavine. Čečeni kažu da se bore za Ukrajinu jer je ona postala najbolja prilika za oslobađanje tih naroda pod onim što opisuju kao &quot;ruski jaram&quot;. Neki od njih koji su deo života proveli u Ukrajini dodaju da im ta zemlja nudi i slobodu praktikovanje muslimanske vere. Tor priznaje da je percepcija Čečena unutar Ukrajine &quot;vrlo loša&quot; zbog reputacije Kadirovljevog režima i propagande koju pumpa Moskva, uključujući i tvrdnju da Čečeni predstavljaju pretnju &quot;radikalnog islamizma&quot;. &quot;Više od 30 godina neprestana propaganda protiv nas. (Kažu) mi smo barbari, mi smo životinje, mi smo grabljivci, da ne možemo normalno da govorimo&quot;, objašnjava Tor. Bataljon Čečena deluje pod komandom ukrajinske vojske, ali ne prima nikakva finansijska sredstva iz budžeta za odbranu. Sedište bataljuna je u podrumu jedne zgrade u Kijevu, koja je puna ukiseljenog povrća, pancirnih prsluka, mitraljeza, pa čak i satelitskih antena Starlink. Zapovednik bataljona je 41-godišnji Adam Osmaev, koji se školovao u Engleskoj. Rođen je u Groznom, glavnom gradu Čečenije, kao sin visokog zvaničnika čečenske naftne industrije iz sovjetske ere. Poslat je u Englesku s 13 godina, ali je odustao od studiranja kako bi se pridružio borbi protiv Rusije kada je 1999. godine izbio čečenski rat. Osmaev je ranjen u oktobru 2017., a njegova supruga, snajperistkinja u bataljonu, ubijena je kada su agenti ruske tajne službe otvorili vatru na njih dok su se vraćali automobilom u svoju kuću izvan Kijeva. Taj čečenski bataljon je postigao impresivne uspehe od početka ruske invazije na Ukrajinu. Izviđali su situaciju i izvodili sabotaže na severu Kijeva u martu dok su Rusi pokušavali da napadnu glavni grad Ukrajine, a potom su učestvovali u oslobađanju grada Izjuma, na severoistoku zemlje. Poslednje dve sedmice su u Bahmutu u Donjeckoj oblasti. Čečeni su frustrirani jer Zapad još uvek nije shvatio da postoji potreba da se Ukrajincima isporuči oružje. Ističu da je nabavka američkih raketnih sistema Himars omogućila oslobađanje južnog regiona Herson krajem prošle godine. Tor smatra I da je sporost nemačke vlade u raspravama o nabavci tenkova Leopard 2 &quot;zločin&quot;. &quot;Samo dajte Ukrajini oružje, a oni će učiniti ostalo i spasiti situaciju bez potrebe da vi prolivate svoju krv&quot;, uveren je on. Tor smatra da se ukrajinska percepcija o Čečenima postupno menja. &quot;To je stara generacija i isto je u Čečeniji, gde imamo ljude koji još uvek veruju u komunizam, koji još uvek veruju da moramo biti Rusi&quot;, govori Tor. &quot;Mi se borimo za budućnost i borimo se za slobodnu budućnost za nas i za Ukrajinu i za mlade generacije. Za nas je ova mlada generacija važnija od stare sovjetske generacije. Ne možemo računati na mišljenja žrtava ruske propagande i moramo reći da nam nije toliko stalo do njihovog mišljenja&quot;, zaključio je on, prenosi Index.hr.