Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije: "Rat u Ukrajini – Treći svetski rat u početnoj fazi"

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, penzionisani general Ljubiša Diković izjavio je da je rat u Ukrajini - Treći svetski rat u početnoj fazi.I&quot;Moramo biti svesni činjenice da je ova specijalna operacija i odbrambeni rat koji vodi Ukrajina prerasla u sukob NATO - Rusija koji se, za sada, odvija na teritoriji Ukrajine. Taj sukob ima i te kako obrise svetskog rata i može se reći, koliko god to teško bilo, da je Treći svetski rat u nekoj fazi, verovatno početnoj, i nadamo se da će se tu i završiti&quot;, rekao je Diković za Tanjug komentarišući razvoj situacije na terenu. Svedoci smo, kaže, da se mnogi bave ratom u Ukrajini, a da ne raspolažu sa dovoljno podataka da bi analize bile valjane, i da, dok se deo analitičara ponaša navijački, treba imati u vidu da su simpatije su jedno, a realna situacija na terenu drugo. Dodaje da mnogi, pa i on sam, u nedostatku pravih informacija čine greške u analizi. Ističe da je delimična mobilizacija, koju je najavila Rusija, a koja je zaokupila pažnju celog sveta, indikator nastavka i proširivanja sukoba u Ukrajini. &quot;Na delimičnu mobilizaciju ruskih snaga, odgovoriće i ukrajinska strana na adekvatan način. Sigurno da će na adekvatan način odgovoriti i druge zemlje koje posredno ili neposredno učestvuju u ratu u Ukrajini, tako da će se sukob nastaviti i proširiti&quot;, konstatuje bivši načelnik Generalštaba, ali ističe i da bi voleo da nije u pravu. &quot;Ja se iskreno nadam da će ovo biti poslednja ruska mobilizacija i da će se rat brzo završiti zbog čovečanstva i opasnosti koje su se nadvile nad njom. Ali ne mogu isključiti ni mogućnošt opšte mobilizacije u Rusiji&quot;, poručuje Diković. Ističe da to kaže na osnovu ličnog iskustva oficira koji je učestvovao u ratu i zakonitosti samog rata kao pojave, koji je i itekako nepredvidiv. Diković smatra da je delimična mobilizacija u Rusiji očekivana i da, pošto se sprovodi posle 200 dana rata, može biti znak da nešto na frontu nije kako su Rusi planirali, ali mogu biti i pripreme za nastavak udara i ulazak u završnu fazu opreracija. &quot;Nije postignut željeni tempo napada, snage u dodiru sa protivnikom su zaustavljene i trpe određene gubitke, zbog većih prodora u dubinu protivnika nezaštićena su krila i bokovi i preti opasnost da deo snaga bude u okruženju i odsečen. Svežim snagama treba stabilizovati front i produžiti napad&quot;, tako vidi situaciju bivši načelnik Generalštaba. Takođe, kaže, uzrok može biti i nedovoljno dimenzionisana snaga na početku operacije, te da su za neke sledeće zadatke potrebne nove snage. &quot;Rat je nepredvidiv. Mi planiramo operaciju, kako će se odvijati, ali to obično važi za neku početnu fazu, u prva tri dana, a dalje sve zavisi od ponašanja obe strane i sve se prilagođava novonastaloj situaciji&quot;, objašnjava general. On navodi da su i ruski i ukrajinski generali i komandanti, bez sumnje, veoma sposobni, ali da možda u početnoj fazi ruska strana nije predvidela da će se angažovati i druge zemlje posredno i neposredno pomažući Ukrajinu, te da će ona pružiti žilav otpor. &quot;Podrška zemalja NATO kroz ustupanje vojne opreme, finansijsku podršku i podrsku u ljudstvu, plus osam paketa sankcija prema RF onda možemo reći da u tom sukobu posredno učestvuje i NATO&quot;, ocenjuje Diković. Ako se tome dodaju zvanični ruski podaci o poginulim, ranjenim, zarobljenim i nestalima, dolazi se do broja od nekoliko desetina hiljada vojnika koji su izbačenih iz stroja, pa je, navodi, mobilizacija bila očekivana, jer je bilo potrebno osvežiti snage. Diković takođe ističe da ne treba izgubiti iz vida ni uspešnu ukrajinsku kontraofanzivu. &quot;Pobeda u jednoj borbi puno znači, u najpozitivnijem smislu, i tako se odražava na moral. Znači, možemo, protivnik nije nepobediv&rdquo;, navodi Diković. Osim toga, navodi general, možda se delimična mobilizacija ne sprovodi samo zbog Ukrajine, već i zbog ugroženosti iz nekih drugih pravaca. Na pitanje da li je moguć nuklearni rat, on odgovara da je - i te kako moguć. Navodi da je cilj razvoja nuklearnog oružja bio odvraćanje od agresije na zemlju koja ga ima i da se to poštovalo i o tome se vodilo računa, ali da se postavlja pitanje šta ako jedna strana, bez obzira što druga ima nuklearno oružje, i dalje nastavi sa ofanzivnim dejstvima i ugrožavanjem bezbednosti druge strane. &quot;U tom slučaju, nemam dilemu da će i nuklearno oružje biti upotrebljeno. Koje snage, u kojoj meri, na kojem prostoru - to je drugo pitanje. Veoma je teška i nepredvidiva situacija, kao i rat. Teško je to iskontrolisati posebno u uslovima kada imate jako suprostavljene strane, spremne da se za svoje ciljeve izuzetno žrtvuju&rdquo;, upozorava Diković. Pita se ko može da isključi mogućnost da Rusija, ako bude ugrožena do te mere, neće upotrebiti nuklearno oružje: &quot;A, zašto ga ima? Sa druge strane, ukoliko je interes drugih velikih sila da ga upotrebe - upotrebiće ga. Ovo zvuči jako depresivno, ali moramo posmatrati tako stvari&quot;, opominje Diković. Ukazuje da je i ruski predsednik o tome govorio, pa nema razloga da mu se ne veruje, kao i što se može verovati drugoj strani koja kaže da će adekvatno odgovoriti, iako svi znamo da će upotreba nuklearnog oružja ozbiljno ugroziti opstanak čovečanstva. &quot;Ako to imamo u vidu, nemojmo se ponašati tako da bilo koga dovedemo u situaciju da upotrebi nuklearno oružje&quot;, poručuje Diković. Na pitanje šta Srbija da radi u situaciji rata u Ukrajini, odgovara da, pre svega, ne smemo da dozvolimo da rat dođe na naše prostore. Podvlači da nije u našem interesu sukob na KiM, gde je KFOR, ali dodaje da nije ni u interesu Prištine, jer ona kontroliše prostor KiM. Kako kaže, jedan broj zemalja koje su priznale tzv. Kosovo jedva čeka neki naš pogrešan korak i našu intervenciju na KiM da konačno upotrebom sile reše to pitanje i stave nas pred svršen čin. &quot;Nećemo dozvoliti progon Srba po bilo koju cenu, ali se ne sme izgubiti iz vida da bilo koja intervencija na KiM znači indirektan ili direktan sukob sa NATO. Istovremeno to znači angažovanje NATO efektiva za zaštitu KFOR na KiM. Treba biti strpljiv i odlučan&quot;, zaključio je general Diković.