Tri moguća scenarija Putina

Američka televizijska kuća CNBC analizirala je kako bi Rusija mogla da reaguje ako se nastavi širenje NATO-a.Izdvojene su tri moguće reakcije, a to su još intenzivnije provociranje NATO-a, sajber napadi i energetski rat. Rusija se oštro suprotstavila mogućnosti da Finska i Švedska postanu članicama NATO-a te je najavila da njena reakcija neće izostati.Intenzivnije provociranje NATO-a Rusija poslednjih godina aktivnostima provocira reakciju NATO-a, a što podrazumeva i periodični ulazak u vazdušni prostor ovog vojnog saveza. Stručnjaci smatraju da će ovakve aktivnosti biti intenzivnije ako Finska i Švedska okončaju višedecenijsku vojnu neutralnost, piše Klix.ba. &quot;Ovo menja bezbednosno okruženja na celom Baltičkom moru i Arktiku. Naravno da će se nastaviti ulasci u vazdušni prostor, ali mi smo odbrambeni savez te ćemo reagovati racionalno i profesionalno. Poslednja stvar koju Rusija želi jeste sukob sa svih 30 članica NATO-a, a uskoro će ih biti 32&quot;, ukazao je bivši general američke vojske u Evropi Ben Hožis. Smatra da Rusija ne može otvoriti novi vojni front sve dok ratuje u Ukrajini. Ocenio je da ne postoji stvarna opasnost po Finsku i Švedsku. U NATO-u tvrde da ruski vojni avioni često ne emituju signal sa transpondera, a zbog čega se ne zna pozicija i visina letjelice. Osim toga, naglasili su da ne komuniciraju s kontrolorima letenja, a za šta su naveli da predstavlja rizik po civilne avione. Sajber pomeranje vojske ka granici Finska i Švedska su istakle da je razlog članstva u NATO-u posledica agresije Rusije na Ukrajinu, a ne da bi se antagonizirala Rusija. Švedska premerka Magdalena Anderson je 15. maja izjavila za CNBC da je članstvo najbolja stvar za nacionalnu bezbednost. Očekuje da će ruski predsednik Vladimir Putin tražiti i učestalije sajber i hibridne ratove kao reakciju na članstvo ove države u NATO-u. Ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde očekuje i to da će Rusija više pomerati vojsku ka švedskoj granici. Energetski rat Energetski rat je još jedan način ruske reakcije. Energenti su snažan adut u ruskoj konfrontaciji Zapadu. Evropska unija u međuvremenu to pokušava da promeni. Ekonomista Žil Moek ne isključuje mogućnost da Rusija potpuno obustavi isporuku energenata ostatku Evrope. Rusija je 13. maja objavila da će obustaviti distribuciju struje Finskoj. Prema navodima Finaca, reč je o 10 odsto od ukupne električne energije. Turska je poručila da neće podržati članstvo Finske i Švedske u NATO-u. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je kao razlog za to istakao to što ove dve zemlje, kako je naveo, podržavaju terorističke organizacije. Kao takve je naveo Kurdsku radničku stranku (PKK) i kurdsku miliciju (YPG) u Siriji.