Bajden je predsednik. I, čemu da se nadamo?

Oči čitavog sveta zagledane su Vašington nakon upada u Kongres, zahteva za opoziv Trampa i Nacionalne garde, koja je preplavila ulice tog grada.Pročitajte još: UŽIVO Gotovo je! Predsednik Džo Bajden; &quot;Dajem vam reč&quot;Koliko je opasno to što je zemlja koja važi za najveću svetsku silu u krizi, kako će se novoizabrani predsednik Džozef Bajden postaviti prema svetu i čemu u svemu tome mogu da se nadaju Balkan i Srbija?S obzirom na unutrašnje probleme s kojima se Amerika suočava, Balkan neće biti u fokusu nove administracije, kaže za B92.net Ivana Janković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i autorka na sajtu Američki izbori. Kako navodi u oceni za B92.net, pandemija koronavirusa stvorila je brojne probleme američkom društvu, pa će oporavak ekonomije i potencijalna reforma zdravstvenog sistema, koji je ove godine više nego ikad pre pokazao svoje manjkavosti, biti na vrhu agende novog predsednika. &quot;Dakle, rad nove administracije biće pre svega usmeren ka unutrašnjem planu, pa tek onda ka spoljnopolitičkim pitanjima, gde opet Balkan teško da će biti jedan od prioriteta&quot;, ocenjuje ona.Šta svet može da očekuje od BajdenaOd Bajdena se uglavnom očekuje povratak multilateralizmu, smatra naša sagovornica. &quot;Najavio je ponovno povezivanje SAD s međunarodnim organizacijama, uključujući vraćanje Amerike Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kao i ojačavanje veza s NATO. S obzirom da je uticaj koji imaju klimatske promene označio kao 'egzistencijalnu pretnju', Bajden je najavio povratak Sjedinjenih Država Pariskom klimatskom sporazumu. Takođe, obećao je vraćenje Amerike u okvire Iranskog nuklearnog sporazuma, što će biti naročit izazov za novu administraciju s obzirom na zaoštrene odnose Irana i SAD&quot;, kaže Jankovićeva. Smatra da će Bajden u jednome nastaviti Trampov spoljnopolitički plan, a to je stavljanje tačke na tzv. &quot;večne ratove&quot;. &quot;To se uglavnom odnosi na povlačenje američkih trupa iz Avganistana, Iraka, Somalije. Međutim, Bajden je u toku predizborne kampanje istakao i da bi trebalo okončati podršku koju Amerika pruža koaliciji predvođenoj Saudijskom Arabijom u ratu u Jemenu, što može biti značajan korak ka rešavanju jedne od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu&quot;, napominje ona.Kina posebno pitanje&quot;Na spoljnopolitičkom planu će svakako biti značajan odnos prema Kini, te ostaje da se vidi da li su kritike upućene Kini bile samo oružje u Bajdenovoj predizbornoj kampanji ili će se demokratski svet ujediniti protiv Kine i njenog visoko tehnološkog autoritarizma&quot;, upozorava Jankovićeva. Od nove administracije očekuje se da osmisle novu strategiju prema Kini, i to u prilično zategnutim odnosima između dve države. &quot;Kina se nalazi u ekonomskoj, tehnološkoj, kulturnoj i vojnoj ekspanziji, te Sjedinjene Države moraju naći ravnotežu između saradnje i suočavanja sa novom verzijom Kine&quot;, smatra ona. Oštriji stav prema Rusiji Važno pitanje za američku spoljnu politiku uvek predstavlja i politika prema Rusiji. &quot;Svojevrsno 'resetovanje' odnosa sa Rusijom je jedno od retkih predizbornih obećanja koje Tramp nije uspeo da ostvari za vreme svog mandata. Bajden, s druge strane, upozorava da Rusija pod Vladimirom Putinom napada temelje zapadne demokratije nastojeći da oslabi NATO, podeli Evropsku uniju i potkopa američki izborni sistem. Takođe, ističe i značaj sankcija koje su Evropska unija i SAD uvele Rusiji, te se iz toga može zaključiti da će Bajden zauzeti nešto oštriji stav u odnosu na Trampa i da će odnos prema Rusiji biti u skladu sa mejnstrim mišljenjem većine demokrata &ndash; SAD treba da ulažu u NATO kako bi se odvratila ruska agresija na zapadnu demokratiju&quot;, kaže naša sagovornica. Napominje da su novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden i njegova potpredsednica Kamala Haris dugogodišnje pristalice Izraela i ne očekuje se da će doći do preokretanja Trampovih koraka ka Izraelu. &quot;Ipak, kao jedan od ciljeva Bajdenove administracije prema Bliskom istoku, istaknuta je i obnova podrške Palestincima. Prema rečima Harisove, to bi uključivalo momentalne korake usmerene ka obnovi ekonomske i humanitarne pomoći palestinskom narodu, rešavanje humanitarne krize u Gazi, ponovno otvaranje američkog konzulata u Istočnom Jerusalimu, kao i rad na otvaranju PLO misije u Vašingtonu. Svakako, biće zanimljivo ispratiti kako će administracija novog američkog predsednika ispuniti ove ciljeve, a da pritom ne naruši odnose sa Izraelom&quot;, ocenjuje ona.Kakav će biti stav Bajdena prema SrbijiNe bi se moglo reći da će američka politika prema Srbiji biti značajno drugačija, kaže Jankovićeva. &quot;Specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer izjavio je da će SAD pružiti podršku državama Zapadnog Balkana u njihovom putu ka članstvu u EU&quot;, navodi ona. Podsetimo, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri za B92.net rekao je ranije da je &quot;siguran da će Srbija i region i dalje biti važni za Vašington bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima&quot;. &quot;Nastavljamo da radimo na tome da dostignemo svoje ideale, ali sam ubeđen u snagu naše republike&quot;, odgovorio je Godfri i dodao da će Ambasada SAD u Beogradu koju vodi nastaviti da radi na razvoju američko-srpskih odnosa. Jankovićeva podseća da je Godfri naglasio da je članstvo Srbije u EU u interesu SAD i da će Amerika nastaviti da podržava Srbiju po tom pitanju. &quot;Moglo bi se očekivati da Amerika ekonomskim sredstvima preko Kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije koja je otvorena u Beogradu izvrši određen uticaj u Srbiji, kao odgovor na uticaj koji imaju Kina i Rusija&quot;, ocenjuje ona.Pritisak da se reši pitanje Kosova i MetohijeMoguć je povećan pritisak SAD zajedno s EU na Beograd, ali i na Prištinu, da se reši pitanje statusa Kosova, napominje naša sagovornica. &quot;Ipak treba imati u vidu da će unutrašnja pitanja u Sjedinjenim Američkim Državama nesumnjivo biti Bajdenov prioritet, te je teško očekivati neke suštinske zaokrete u politici prema Srbiji&quot;, napominje ona. Prema njenom mišljenju, tzv. Vašingtonski sporazum nije sporazum u pravnom smislu te reči, odnosno reč je o pravno neobavezujućem dokumentu. &quot;To pak ne znači da su njegovi potpisnici i politički oslobođeni obaveze izvršenja odredaba koje u njemu stoje. Ipak, postojala je bojazan da li će i nova američka administracija poštovati tzv. Vašingtonski sporazum, da li će vršiti pritisak da ono što je dogovoreno tim dokumentom bude sprovedeno ili će pak smatrati da to nije neophodno. Međutim, nedavno je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri ocenio da promena američke administracije neće uticati na njegovo sprovođenje, te se čini da administracija novoizabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena neće značajno menjati stav po tom pitanju&quot;, kaže ona. Navodi da bi nova administracija mogla eventualno pozivati na poštovanje odredaba iz ovog dokumenta, ali ne očekuje neku veću reakciju.