Srbija u 2018. godini

Uz nezaobilaznu temu Kosova i Metohije, proteklu godinu u Srbiji obeležile su izborne trke, pregrupisavanja opozicije, ali i brojne društvene teme.Tako su mediji bili &quot;krcati&quot; pričama iz crne hronike, mafijaških i sličnih sukoba, društvenog aktivizma...PolitikaBurnu godinu na političkoj sceni Srbije obeležili su beogradski izbori, uoči kojih se u žižu javnosti vratio nekadašnji predsednik DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Ipak, uprkos apelima sa pojedinih strana opozicionog spektra, nije došlo do ujedinjavanja, pa je na kraju lista pod imenom Aleksandra Vučića osvojila većinu i zadržala vlast u srpskoj prestonici. Kao posledica lošeg rezultata na izjašnjavanju građana stigla je i ostavka Saše Radulovića na mesto prvog čoveka pokreta Dosta je bilo, a vredi napomenuti i da je senzacija predsedničkih izbora, tumač lika Ljubiše Belog Preletačevića, Luka Maksimović, nastupio nezavisno od pokreta Samo jako i ostao ispod cenzusa. Takvu sudbinu je doživela i Demokratska stranka, što je izazvalo ostavku predsednika Dragana Šutanovca. U fotelju gradonačelnika seo je doktor Zoran Radojičić, koji vodi grad uz asistenciju Gorana Vesića, dok je Siniša Mali, nešto kasnije, imenovan za ministra finansija. Uz već folklorne događaje u Skupštini Srbije, uključujući gomile amandmana većine na predloge zakona koje podnosi vlast i potonje povlačenje istih, političku godinu je obeležilo i povlačenje Saše Jankovića sa pozicije predsednika Pokreta slobodnih građana. Takođe, on je podneo ostavku i na funkciju lidera Građanskog bloka 381, nastalog pošto je PSG odbio da postane deo Saveza za Srbiju u čijem sastavu je veći deo opozicionih partija. Kraj godine su obeležili protesti u Beogradu, koji su izazvani napadom na Borka Stefanovića, a vredi istaći i lokalne izbore u četiri opštine, na kojima su trijumfovale Vučićeve liste. Šira priča o politici kao takvoj je ostala u drugom planu zbog onih koji se više mogu podvesti pod narativ &quot;rijalitija&quot;. U javnosti je i dalje prisutan Vojislav Šešelj, koji, po potrebi, izabere &quot;ovu&quot; ili &quot;onu&quot; metu, da li to bili Hrtkovci, Rasim Ljajić ili već neko treći. U izjavama se nisu proslavili ni opozicioni lideri i &quot;lideri&quot;, pre svih Srđan Nogo i Željko Veselinović. Godina će ostati upamćena i zbog Meha Omerovića i slučaja &quot;parfemi i fiziološke potrebe&quot;. Što se tiče &quot;evropskog puta Srbije&quot;, ove godine otvorena su četiri pregovaračka poglavlja, ali famozna 2025. godina, iz ove perspektive, izgleda dalje nego ikada, imajući u vidu zastoj u realizaciji planova za ključna poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i situaciju na Kosmetu.DruštvoTokom godine je društveni aktivizam dobio na značaju, ali se on često stavlja u politički kontekst, iako je manje ili više u vezi sa politikom, već sa celokupnim društvenim okolnostima. Otac ubijene Tijane Jurić je kroz fondaciju sa njenim imenom pokrenuo inicijativu za uvođenje doživotne zatvorske kazne počiniocima najtežih zločina nad decom. Ipak, to nije naišlo na pozitivan odgovor u vrhu vlasti, a zbog insistiranja na tome Igor Jurić je morao da prođe kroz &quot;medijskog toplog zeca&quot;, pošto su u javnost isplivali detalji iz njegovog &quot;prošlog života&quot;. Slučaj dečaka Dušana Todorovića je ujedinio Srbiju, ali su on i slični slučajevi na tapet stavili Fondacije &quot;Budi human&quot; i &quot;Podrži život&quot;. Akcija prikupljanja novca za lečenje četvorogodišnjaka je naišla na reakciju vlast tek kada su obezbeđena sve sredstva, a zbog svojih komentara tim povodom Sergej Trifunović je postao tema za raznorazne vladine i paravladine ličnosti, ali i za kriminalističku policiju.Da kao država i društvo još nismo na potrebnom civilizacijskom nivou potvrdile su i nove poplave koje su zadesile Srbiju, ali je sve to, poput drugih krucijalnih tema, padalo u drugi plan jer su se čekali &quot;ruski migovi&quot; i pratili životi učesnika rijaliti šou programa. Dok je u prvom delu godine bilo i viška vode, u finišu 2018. godine stanovnici mesta Rakita su pokrenuli borbu za očuvanje svojih voda, koje bi investitori mini hidroelektrana rado pretvorili u mašinu za proizvodnju i struje i novca. Tokom godine je bilo mnogo poziva na pravdu, a presude u mnogim slučajevima &quot;visoke važnosti&quot; su nas uverile da je ona selektivna ili su nam, pak, u momentima kada je trebalo naći &quot;metu&quot;, servirane one koje zapravo to nisu. Dok se čeka presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, u krug za sudske odluke godine ulaze haški pečat na krivicu Vojislava Šešelja, oslobađanje Dragoslava Kosmajca, kao i ponovna prvostepena presuda Darku Šariću.Sveprisutno nasiljeMedijski prostor su u protekloj godini okupirali i događaji koji su, u najmanju ruku, izazvali zgražavanje i osudu, ali ne i reakciju dovoljnu da se iskorene kao takvi. Veliku pažnju je izazvao slučaj manijaka iz beogradskog tramvaja, koji je naočigled prisutnih putnika, seksualno napastvovao jednu devojku. Za takav bezuman čin kažnjen je upućivanjem na lečenje. Pored javnog gradskog prevoza i zgrade i dvorišta obrazovnih ustanova su i dalje poprište nemilih događaja. Buku je podigao i slučaj dečaka koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, a tek pošto se njegova majka obratila medijima, škola koju pohađa je dozvolila da on promeni odeljenje. Podsećanje na to da je vršnjačko nasilje svakodnevnica stiglo je pred kraj godine, kada je objavljen snimak iživljavanja u učeničkom domu. Stvar je otišla još dalje pošto je napadnut dečak koji je događaj snimio i objavio. Na meti su bili i novinari koji se svojim poslom ne bave u &quot;mejnstrim&quot; medijima. U više navrata je napadan Stefan Cvetković, koji se, između ostalog, bavio i istragom ubistva Olivera Ivanovića, a Milan Jovanović je pukom srećom izbegao smrt u svojoj kući. Pažnju javnosti, a i samog državnog vrha, izazvao je slučaj Stojanke Coke Stojanović, ubice investitora Zorana Trifunovića, sa kojim je godinama bila u sporu, kao jedna od brojnih žrtava njegovih prevara.HronikaIako se s vremena na vreme pominje da je bezbednosna situacija u Srbiji na visokom nivou, takve tvrdnje demantuje realnost. Gotovo da ne prođe nedelja, a da se u nekom od većih gradova ne desi mafijaško ubistvo. Kao po nekom pravilu, većina njih ostaje nerazrešena. Ostaće ubeleženo i da su na metu stigli i oni koji se nalaze u najbližem okruženju &quot;žestokih&quot; - među žrtvama se našao i advokat Miša Ognjanović koji je ubijen u Beogradu. Paljevine automobila su takođe postale manje-više redovna stvar u gradovima poput Niša i Novog Sada, kao i porodične tragedije kojih su bile pune stranice crne hronike. Ako je suditi prema broju vesti o samoubistvima, može se konstatovati da vlada prava &quot;epidemija&quot;. Veća pažnja prevenciji je pridata tek posle tragičnog kraja života Marije Ćurčić, devojke koju su &quot;svi poznavali&quot;, ali je, izgleda, niko zapravo nije znao. Ostaće upamćen i katastrofalan lančani sudar na auto-putu Beograd-Niš, a samo pukom srećom je u životu ostao pevač Darko Lazić, koji je doživeo stravičnu saobraćajnu nesreću. U smiraj godine javni prostor je okupirao udes voza i putničkog autobusa, a s vremena na vreme na naslovne strane se vraćao slučaj Jelene Marjanović, čiji ubica i dalje nije poznat.