Moj kvadratSituacija se pogoršava: "Virus nejednakosti"
Berlin -- Kratko uoči početka Svetskog ekonomskog foruma, nevladina organizacija Oksfam objavila je svoju poznatu studiju o nejednakoj raspodeli globalnog bogatstva.
Izvor: Deutsche Welle
Zaključak glasi: situacija se pogoršava.
Svake godine kada se svetski moćnici okupe u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF), nevladina organizacija Oksfam pripremi studiju o rastućoj nejednakosti u svetu. Iako će ove zime sastanak pod imenom „Davos agenda" biti virtuelan, kritičari iz Oksfama se javljaju za reč kako bi tematizovali trend rastuće nejednakosti u svetu.
Ni u vreme pandemije koronavirusa, aktivisti Oksfama ne propuštaju priliku da ukažu na sve veći jaz između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih ljudi i govore o „virusu nejednakosti". Kao i prethodnih godina, autori studije izračunali su kako bi povećano bogatstvo nekolicine superbogatih moglo da ublaži nevolju velikog broja socijalno ugroženih ljudi.
U aktuelnom izveštaju stoji: „Dok je hiljadu najbogatijih ljudi za samo devet meseci nadoknadilo gubitke nastale zbog korona-krize, najsiromašnijima će trebati više od decenije da se oporave od ekonomskih posledica pandemije."
Pogođene siromašne i bogate zemlje
Novo u ovoj godine je to da je povećanje ekonomske nejednakosti u gotovo svim zemljama nastupilo istovremeno, bez obzira na to da li je reč o industrijski razvijenim, srednje razvijenim ili zemljama u razvoju.
Autori studije pišu da su se najbogatiji već izborili sa korona-krizom: „Kapital desetoro ljudi koji su u decembru 2020. bili najbogatiji na svetu, od februara 2019. se i pored pandemije povećao za pola biliona američkih dolara, na 1,12 biliona dolara. „Taj novac bi bio više nego dovoljan da se čitavo svetsko stanovništvo vakciniše protiv Kovida-19 i da se osigura da niko zbog pandemije ne osiromaši", navodi se u studiji Oksfama i upozorava da je reč o „najgoroj poslovnoj krizi u poslednjih devedeset godina, sa stotinama miliona ljudi koji su ostali bez prihoda ili posla".
Na listi deset najbogatijih muškaraca na svetu, prema podacima Oksfama su osnivač Amazona Džef Bezos, direktor Tesle Ilon Mask, veliki akcionar modnog koncerna LVMH Bernar Arno i njegova porodicau, kao i Bil Gejts iz Majkrosofta, Mark Zakerberg iz Fejsbuka, Leri Elison, osnivač kompanije Orakl, legendarni američki ulagač Voren Bafet i saosnivač Gugla Leri Pejdž. Na listi su još i Džong Šanšan iz Kine, koji se obogatio sa flaširanom vodom nongfu spring i šef indijskog koncerna Rilajans, Mukeš Ambani.
U vrhu Oksfamove liste najbogatijih ljudi u Nemačkoj su, kao i proteklih godina, osnivač Lidla, Diter Švarc i veliki BMW akcionari, Suzane Klaten i Štefan Kvant.
WEF upozorava na gubitak poverenja
Oksfamovi aktivisti su razgovarali sa skoro tri stotine svetskih ekonomista i njihove analize se baziraju na izjavama vodećih naučnika koji se bave problemom nejednakosti, kao što su američki ekonomista Džefri Saks, indijska ekonomistkinja Džajati Goš i francuski ekonomista Gabrijel Zakman, koji predaje na kalifornijskom Univerzitetu Berkli. Velika većina anketiranih stručnjaka – 87 odsto – „očekuje kao posledicu pandemije u svojoj zemlji 'porast' ili 'nagli rast' nejednakosti u prihodima." I Svetska banka upozorava da bi 2030. godine zbog posledica pandemije više ljudi moglo da živi u siromaštvu, nego u vremenu pre korone, navodi se u studiji Oksfama.
U međuvremenu je strah od posledica sve većeg jaza između siromašnih i bogatih stigao i do organizatora Svetskog ekonomskog foruma. Oni su naročito zabrinuti zbog mladih ljudi i upozoravaju „da dvostruko uništena generacija odrasta u doba izgubljenih šansi." U aktuelnom izveštaju o globalnim rizicima, Svetski ekonomski forum upozorava i da gubitnici pandemije, u prvom redu mladi ljudi, „gube poverenje u današnje ekonomske i političke institucije."
I dok zvaničnici Svetskog ekonomskog foruma govore i postavljanju novih prioriteta, reformisanju sistema, više digitalizacije i većoj međunarodnoj saradnji sa ciljem prevazilaženja krize, zahtevi predstavnika Oksfama idu mnogo dalje. Oni žele promenu paradigme, koja bi vodila ka „demokratizaciji ekonomije" i „snažnijoj podršci siromašnih i usmeravanju ekonomije ka opštem dobru."
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
