Moj kvadratBerlin spremio 130 milijardi evra za "budućnost Nemačke": Evo koje su glavne tačke programa
Berlin -- Vladajuća koalicija u Berlinu postigla je dogovor o novom konjunkturnom paketu kojim namerava da se bori protiv posledica korona-krize.
Izvor: Deutsche Welle
Šta su glavne tačke programa? I kakve su reakcije na planove vlade?
Nakon usvajanja konjunkturnog paketa koji bi Nemačku trebalo da izvuče iz najteže recesije nakon Drugog svetskog rata, kancelarka Angela Merkel (CDU) je pred novinarima izjavila: "Pokušavamo zajednički da izađemo jaki iz ove ekstremno teške situacije. Mislim da smo danas za to položili dobar kamen temeljac."
Ministar finansija i vicekancelar Olaf Šolc (SPD) je dodao: "Želimo da iz krize izađemo brzo".
Novim konjunkturnim paketom nemačka vlada, kako sama navodi, želi da podstakne privredne aktivnosti koje su obustavljene ili redukovane proteklih meseci zbog korona-krize. To je glavna razlika u odnosu na dosadašnje mere (teške nekoliko stotina milijardi evra) kojima je kabinet Angele Merkel hteo po svaku cenu da spreči nagli rast stope nezaposlenosti, odnosno da pokrije štetu koja je nemačkim građanima i firmama naneta zbog uvođenja pandemijskih restrikcija.
Udruženje nemačkih gradova novi paket nazvalo je "impresivnim signalom". Zadovoljni su i predstavnici srednje velikih firmi, piše DW.
Opozicione stranke, Liberali (FDP) i Alternativa za Nemačku (AfD) oprezno su pohvalile vladine mere. Liberali ipak ocenjuju da se radi o skupim predlozima koji će opteretiti buduće generacije.
Predsednik Instituta ifo Klemes Fuest za radio "Dojčlandfunk" kaže da ga je posebno iznenadilo snižavanje stope PDV: "To je mera koja kratkoročno može da podstakne promet, ali na duži rok ona nema efekta. Nakon što ona istekne, imaćemo problem jer će u 2021. potrošnja onda da opadne. Nade se dakle polažu u to da će privreda do tada da se oporavi".
Fuest smatra da je vladin paket u stanju da "umanji posledice recesije, ali on naravno ne može da je spreči".
Još veće kritike stižu od predstavnika opozicionih Zelenih, ali i Levice, čiji je šef Bern Riksinger ocenio da je vladin paket "prokockana šansa". On kaže da nedostaje "socijalno osiguranje za mnoge ljude" u Nemačkoj, odnosno da u paketu nema ništa o neophodnim investicijama i socijalnim i ekološkim idejama za budućnost. Analena Berbok iz Zelenih dodaje da je vladin paket "bolji nego što se strahovalo", ali ipak zahteva dodatne mere za ljude koji primaju socijalnu, tj. pomoć za nezaposlene.
U dokumentu pregovaračke ekipe Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) na 15 stranica navodi se 57 pojedinačnih mera. Paket je težak 130 milijardi evra. Poređenja radi, ukupni aktuelni nemački budžet iznosi oko 350 milijardi evra.
Koje su dakle glavne tačke programa?
Od 1. jula do 31. decembra 2020. PDV se snižava sa sadašnjih 19 na 16 odsto. A povlašćena stopa PDV sa sedam na pet procenata. Ona važi na primer za namirnice i drugu robu svakodnevne potrošnje. Cilj te mere je podstaći potrošnju. Samo ta mera će nemačku vladu da košta 20 milijardi evra. Snižavanje stope PDV je najveće iznenađenje novog paketa.
Planira se isplata bonusa od 300 evra za svako dete koje ima pravo na dečiji dodatak. Taj bonus će doduše biti oporezovan, ali ne i kod socijalno ugroženih porodica. Jednokratni bonus će dobiti sve porodice prijavljene u Nemačkoj, a s tim novcem mogu dakle da računaju i brojni ekonomski migranti s područja jugoistočne Evrope koji su se poslednjih godina doselili u Nemačku – pod uslovom da već primaju dečiji dodatak. Vlada će s nekoliko milijardi evra pomoći vrtićima i jaslicama kako bi se finansirale mere preuređenja, nadogradnje ili reorganizacije rada u tim ustanovama. Cilj je poboljšavanje higijenske situacije.
Savezna vlada želi da smanji finansijsko opterećenje građana i nemačkih firmi po pitanju energetskih troškova. Podsticajima na račun proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, koji će poteći direktno iz nacionalnog budžeta, trebalo bi da se snizi cena struje koju plaćaju privatni i pravni subjekti.
Vladajuća koalicija odustala je od uvođenja premija za kupovinu dizelaša i benzinaca. U javnosti se proteklih nedelja veoma glasno kritikovalo eventualno podsticanje kupovine vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Potražnja za dizelašima i benzicima trebalo bi da bude podstaknuta indirektno, uz pomoć snižene stope PDV. Vlada je odlučila da mnogo izdašnije nego do sada podstakne prodaju električnih vozila. Za e-automobile čija neto cena iznosi maksimalno 40.000 evra, "premija za okolinu" (kako se zvanično naziva) porašće sa sadašnjih 3.000 na 6.000 evra. S podsticajima mogu da računaju i proizvođači. Vlada će s 2,5 milijardi finansirati izgradnju mreže punionica za baterije e-vozila, odnosno za istraživanje i razvoj e-mobilnosti.
Vlada će pomoći Nemačkoj železnici čiji su prihodi znatno opali u doba korone. Firma koja je de fakto u vlasništvu države može da računa s finansijskim "injekcijom" od pet milijardi evra. S dodatnim novcem mogu da računaju i preduzeća koja se bave javnim prevozom u nemačkim gradovima – radi se o 2,5 milijardi evra.
S dodatnom finansijskim pomoći mogu da računaju privredne grane i firme koje je pogodila korona-kriza. Radi se o pomoći ukupnog obima od 25 milijardi evra. Cilj je da se spreče stečajevi, pogotovo u manjim i srednje velikim kompanijama. Pomoć će se isplaćivati za mesece jun, jul i avgust – i to za privredne grane kao što su ugostiteljstvo i turizam, ali npr. i za sportske klubove u nižim ligama. Vlada se takođe obavezuje da će im nadoknaditi fiksne troškove u iznosu do 150.000 evra za maksimalno tri meseca.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
