Moj kvadratSrbi ekonomišu više nego ikad: 5.210 dinara mesečno ušteđevine ANKETA
Beograd -- Sve više ljudi u Srbiji štedi. Procenat onih koji ne štede od 2018. godine opao je sa 52 na 44 odsto.
Izvor: B92
Kako je objasnio generalni direktor agencije IMAS internešnal, koja je istraživanje sprovela, Ansgar Lener na onlajn konferenciji Štedne navike građana Srbije, jedan efekat je u ovoj priči posebno zanimljiv.
Naime, Srbija je uvek bila malo drugačija od drugih zemalja, ali zapravo postaje sve sličnija ostatku Evrope i to po načinu kako ljudi štede.
"Ranije se uglavnom štedelo tako što se novac čuvao u slamaricama, sefovima, a sada je procenat onih koji svoj novac čuvaju na ovaj način opao na 22 odsto, što znači da manje od četvrtine stanovništva Srbije koje štedi, štedi na ovaj način. Bankarski proizvodi koriste se sve više i više nego pre pet godina, iz godine u godinu imamo jasan trend", rekao je Lener.
Uglavnom se radi o a vista depozitima, životnom osiguranju i oročenoj štednji. Razlog je što su to proizvodi koji su tradicionalni i vrlo orijentisani ka bezbednosti i sigurnosti, a ljudi to vole.
Koliko novca ljudi ostavljaju "po strani"?
U proseku 5.210 dinara mesečno – pokazalo je istraživanje.
"To je povećanje od 439 dinara u odnosu na prošlu godinu i to je veliko povećanje", objasnio je Lener.
Još uvek postoji i jedan procenat ljudi koji trenutno ne ostavljaju novac po strani jer ne mogu, ali je ovaj procenat stabilan od 2016. godine. U četiri od pet godina procenat je isti – 11 odsto.
Smanjio se i procenat ljudi koji štede manje iznose – do 2.000 dinara. Posledica ovoga je to što veći iznosi počinju polako da se povećavaju i to nas dovodi do 5.210 dinara mesečno u proseku.
"Ako pitamo ljude da li su zadovoljni iznosom koji su u stanju da uštede, imamo još uvek više ljudi koji nisu zadovoljni – više od trećine stanovništva, dok je nešto više od četvrtine stanovništva zadovoljno ovim iznosom. Ljudi bi voleli da štede više", naveo je Lener.
Međutim, on je naglasio da je u prošlosti i na ovom polju situacija bila još lošija, recimo 2016. godine kada smo imali samo 20 dosto zadovoljnih građana, a 54 odsto nezadovoljnih.
Pandemija koronavirusa jeste umešala prste ove godine, pa se trend rasta zadovoljstva nije nastavio, odnosno sposobnost ljudi da štede koliko žele nije baš kao u prethodnih par godina.
"Proverili smo i među štedišama da li imaju osećaj da štede više, isto ili manje. Ove godine je situacija takva da postoji porast populacija koja kaže da može da štedi manje. Od njih, nešto više od trećine ljudi kaže da bi voleli da štede više, ali da ne mogu jer imaju manje prihode, manje od četvrtine kaže da su im prihodi isti ali da imaju povećanje troškova, a 11 odsto građana kaže da ima niže prihode zbog kovida", objasnio je Lener.
Kretanje finansijske situacije
U ovoj oblasti, rezultat je “nerešen”. I ovde se meri lični osećaj.
Naime, četvrtina građana smatra da se njihova finansijska situacija poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina (47 odsto) da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, to jest pet procenata manje nego prošle godine i čak duplo manje nego 2016. godine.
Kako je Lener objasnio, ljudi su uvek malo konzervativniji jer kada se pogleda dugoročni trend, situacija se poboljšala.
Recimo, 2016. godine je samo 1 od 10 ljudi rekao da je situacija bolja.
Konferenciju je organizovala Erste grupa.
A vi, da li i koliko uspevate mesečno da uštedite? U anketi ispod možete navesti vaš odgovor.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
