Moj kvadrat"Koronavirus crni labud, treba biti mudar i sačuvati preduzeća" VIDEO
Beograd -- "Ovo je neobična kriza, izazvana neekonomskim događajem", kaže za TV B92 profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin.
Izvor: B92
U emisiji Fokus Đuričin je objasnio da se takvi stres faktori obično nazivaju crni labud, što je nestandardan faktor koji dovodi do pada ekonomije, a epidemija koronavirusa je svakako jedan takav događaj.
"Glavni njegov efekat je pauza ekonomske aktivnosti i na strani ponude i potražnje. Gube se prihodi i dobitak koji je osnova oporezivanja odnosno punjenja fondova države, jednom rečju, dolazi do zaglavljivanja ekonomije", kaže profesor.
U takvoj krizi primenjuju se nekonvencionalne mere, ali ne neograničeno, jer što su mere ’galantnije’ to je opasnost od problema sa restartom ekonomije posle krize manja, ističe Đuričin.
"Normalno, primarno je održati zdravlje nacije i sprečiti epidemiju. Sve raspoložive resurse usmeriti protiv epidemije. Ekonomija je u drugom planu, ali se ne sme zaboraviti", upozorava on.
Prema njegovim rečima, ECB je na startu krize najavila da će biti veoma fleksibilna oko finansiranja naraslih troškova krize, i obezbeđeno je 750 milijardi evra za kupovinu obveznica država članica.
"To je transferisanje novca iz jednog u drugi džep", kaže Đuričin i dodaje da se to opravdava potrebom da se održi nivo privredne aktivnosti.
Prema njegovim rečima, sa 20 odsto proseka BDP-a EU, poslednjih godina naša zemlja je krenula dobrim putem, ali su negativni efekti krize koja je trajala 25 godina uticali da se nalazimo na jako niskom nivou ekonomske razvijenosti. Međutim, kako kaže, naši relativni brojevi su dobri, jer u protekle tri godine imamo fiskalnu ravnotežu, rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti. Istorija nam je ostavila u amanet mnogo strukturnih neravnoteža koje mogu implodirati ukoliko dođe sdo usporavanja rasta, odnosno mogu da naprave negativne efekte i naruše glavne makroekonomske ravnoteže.
"Mi ne možemo da delimo ono što nemamo, ne možemo kao SAD da štampamo novac, ali možemo da se zadužimo za finansiranje ovog programa pomoći privredi", kaže profesor. Zadužujemo se u štampanim dolarima i evrima i moramo da ih vraćamo robom i uslugama, ali važno je da nam ih neko da kada smo u situaciji da nam je potreban novac. Kako procenjuje, program mera države je pravljen za period od tri meseca pada, a predviđa se da će posle doći do laganog oporavka od jedan odsto.
"Sve što je jednocifreni pad može se smatrati velikim uspehom", ističe Đuričin.
U EU se ozbiljno govori o korona-obveznicama, što znači da će se za potrebe privrede koja je u pauzi emitovati korona-obveznica, javni dug koji će možda posle krize biti otpisan.
"Treba biti mudar i u krizi sačuvati preduzeća, Italija je zabranila preuzimanje preduzeća", kaže Đuričin.
"Kada vidite da neko vodi računa o vama, to je veoma ohrabrujuće", ističe Đuričin. On ukazuje na to da država kao predstavnik kolektivnog entiteta mora posedovati empatiju.
"Država je u krizi ultimativni garant svih dugova, preuzima na sebe sve obaveze za koje smatra da su neophodne za socijalnu stabilnost, kao i zdravlje pošto je u pitanju pandemija", istakao je.
Opširnije u video-prilogu:
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
