Moj kvadratKopaonik biznis forum: Trgovina u regionu bila bi jednostavnija kada ne bi bilo granica
Kopaonik -- Trgovina u regionu bila bi jednostavnija kada ne bi bilo granica i kada bi postojao slobodan protok kapitala, ljudi i propisi propraćeni manjom administracijom.
Izvor: B92, Tanjug
To je zaključak donesen na panelu "Zapadni Balkan - regionalna ekonomska zona", održanog u okviru KBF.
Kako je rekao, Slovenija podržava ideju Mini šengena sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ali i da se taj region što pre pridruži EU, jer će na taj način i saradnjsa njim biti mnogo bolja.
On je pojasnio da Slovenija u taj region izvozi robu u vrednosti od 2,1 milijarde eva, a uvozi robu u vrednosti 1,4 milijarde evra, kao i da je od ukupno šest milijardi investicija u region investirala 1,5 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, sa regionom bi se lakše trgovalo kada ne bi bilo granica i ako bi postojao slobodan protiok kapitala, ako bi se definisali propisi sa manje administracije.
"Zajedničko rešavanje pitanje migracija, borba protiv kriminala, puno prednosti bi se sa tim dobile i milsim da bi ekonomska snaga imala uticaj na bolji rast bdp-a, bar dva odsto“, rekao je on.
Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići kaže da se on zalaže za veći stepen integracije u regionu, dodajući da je u našem regionu to teško ostvarivo jer, kako navodi, ne može se govoriti o slobodnom protoku robe, usluge i kapitala, kada nema protoka ljudi.
"Ne može biti slobodne trgovne i robe, ako nema slobodnog kretanja ljudi. Mi moramo da prođemo komplikovane procedure za vizu ako bismo došli u BiH, a ako želimo da dođemo na Kopaonik, onda moramo da skidamo naše registarske tablice", rekao je Rukići.
Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da se bave rešavanjem praktičnih pitanja i da gledaju u budućnost, kao i da rade na ekonomskoj integraciji regiona.
"Mi iz privatnog sektora verujemo u to i zato sam i ja danas ovde i uvek prisustvujem svim regionalnim sastaniciima, sarađujem i sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom i sa svima ostalima, kako bismo sve ove problem stavili pod lupu i pokušali da ih rešimo", rekao je Rukići.
Ukazuje da zemlje u regionu još uvek imaju dosta otvorenih pitanja koja utiču i na poslovanje, te Rukići ističe da je potrebno preskočiti političke barijere i preći na inicijative kao što je "Mini Šengen".
"Privatni sekor je spreman za buduće inicijative, ali političari nisu spremni, i to je velika briga nas iz privatnog sektora. Lakše je za sve nas da izvozimo u skandinavske zemlje, nego u zemlje regiona i to je nešto što ne bi trebalo da se dešava", ukazao je Rukići.
Mišljenja je da bi region trebalo da se promoviše kao celina, kako bi privukao više stranih direktnih investicija, kao i da rade na zajedničkoj strategiji za zaustavljanje migracija.
Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB Safet Grdžaliju ocenio je da je Balkan mnogo bolje izgleda iznutra nego spolja i dodao da je dobro što je poslovna zajednica regiona pokazala da ne poznaje barijere i granice i da trgivina uvek pronalazi put.
"Moramo pokušati da kroz obrazovanje uhvatimo korak sa svetom. Mora se proizvoditi diverzitet načina i na tome gradi budućnost", rekao je Grdžaliju.
Verujem u ono što radimo i da je pristup investicionog foruma realnost koja će biti u funkciji regije i stabilnosti.
Potpredsednik Privredne komore Makedonije Zoran Jovanovski kaže da je ekonomsko povezivanje regiona deo Berlinskog procesa, odnosno politička odluka, koja je, kako tvrdi, nastala iz kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel.
Kaže da konačan rezultat regionalnog ekonomskog povezivanja još nije definisan.
"Govorimo o konceptu koje nije sistemsko rešenje i sada se postavlja pitanje da li je inicijativa o ekonomskom poveivanju Zapadnog Balkana naša inicijativa - nije, jer je to izašlo iz kabineta kancelarke Merkel. To je deo Berlinskog procesa, tako je nastao i KIF i tako sve redom", rekao je Jovanovski.
Ističe da je odluka o ekonomskom regionalnom povezivanju međunarodna i politička, dodajući da to nije problem, jer, ukazuje, postoje primeri takvih odluka koje funkcionišu, navodeći da je i Evrozona jedna od njih.
"Evrozona je klasični primer političke odluke i ona funkcioniše", ukazao je Jovanovski i dodao da je ekonomsko povezivanje regiona zapravo bolja startna pozicija u procesu evropintegracija.
Ističe da je potrebno da se Zapadni Balkan promoviše kao zajedničko tržište, a ne da se zemlje međusobno takmiče u privlačenju stranih direktnih investicija.
Ukazuje i da su dva najveća problema zemalja Zapadnog Balkana nedostatak radne snage i ekološka pitanja, dodajući da mladi odlaze iz Makedonije ne iz ekonomski razloga, već zato što je vazduh zagađen i nema meritokratije.
"Do pre dva meseca uvoz radne snage je bio tabu tema, sada je to na stolu i o tome se stidljivo govori, ali ne mislim da je to rešenje", rekao je Jovanovski.
Srbija i Slovenija imaju slične probleme
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu otvorio je 10. panel Kopaonik biznis foruma o odnosima Srbije i Slovenije.
Kako je rekao, ekonomska saradnja dve zemlje je već uspešna, ali može postati još bolja.
"Slovenija je u 2019. ostvarila slabiju stopu rasta u odnosu na prethodne dve godine ali je i dalje iznad proseka Evrozone. Ipak, po nivou razvijenosti, a proizvodi 50 milijardi evra BDP godišnje je ispod nivoa Evrozone. Srbija ostvaruje vrlo solidne stope rasta, ali po nivou razvijenosti zaostaje“, rekao je on.
Kada čitate novine u Sloveniji iznenadite se da su ekonomske teme veoma slične onima u Srbiji i da u dosta oblasti imamo slične ciljeve, zapazio je Bajec.
Sonja Šmuc rekla je da je 2019. bila rekordna godina za Sloveniju, prihodi su prevazišli 100 milijardi evra a BDP je bio 48 milijardi evra.
Istakla je da izvoz, kao jedna od najjačih strana Slovenije, iznosi 89 odsto BDP-a, a, kako kaže, to je nešto o čemu Slovenija ranije nije mogla ni da sanja.
Rekla je i da su problemi Slovenije i Srbije slični, samo su na različitim nivoima.
Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora NLB banke, kaže da inicijativa Mini šengen nije nova Jugoslavija već obaranje ekonomskih granica.
"Treba nam slobodan protok talenata u regionu, kao i robe", rekao je.
Brodnjak je istakao da veruje u zajedničko, veće tržište i izgradnju regionalnih šampiona, bilo to banka, osiguravajauća kuća ili druga firma koja bi poslovala na tom ogromnom tržištu.
Rekao je da nije jugonostalgičar ali veruje u veliko domaće tržište.
"Kiseonik privrede"
Industrija 4.0 može da utiče na razvoj privrede u ogromnim razmerama, jer je prikupljanje podataka bitnih za predviđanje poslovanja postalo "kiseonik privrede".
To je zaključak koju je danas izneo direktor sektora za digitalizaciju i razvoj poslovanja MK grupe Dragan Bijelić na panelu "Digitalna transformacija - Perspektive industrije 4.0" u okviru Kopaonik biznis foruma.
Prema njegovim rečima, kompanija "Sunoko", koja se bavi proizvodnjom šećera i posluje u sastavu MK Grupe, koristeći relevantne podatke i industriju 4.0, uspela je da smanji broj kamiona u operativnom poslovanju, podigne efikasnost poslovanja, ubrza posao i smanji troškove.
"Jedna od ključnih stvari je bila povezivanje svih kamiona u jedan sistem, gde mi na jednom mestu pratimo 800 kamiona 24 sata dnevno koji 20.000 tona repe prevezu u naše fabrike. To je neverovatna stvar i bez podataka i digitalizacije mi ne bismo uspeli", rekao je Bijelić. Nova tehnologija im je pomogla, dodaje on, da vozači kamiona tačno znaju kada da dodju na njivu i pokupe šećernu repu, kojim atarskim putevima da se kreću, a koje da izbegavaju, koliko da natovare kamion.
Bijelić kaže da je za bržu i bolju digitalizaciju potrebna pomoć čitave zajednice i ekosistema, jer, na primer, kompanija "Sunoko" koristi elektronske otpremnice, što je nekad vozačima problem kada ih zaustavi policija. Trenutno, navodi Bijelić, rade na korišćenju drona koji zaprašuju njive, ali je problem što za svako "podizanje" drona moraju da prijave Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo.
Generalni direktor SAS Instituta Miloš Đurković kaže da tehnologija može da pomogne čoveku da donese pravu poslovnu odluku, zbog toga je, ističe, upotreba podataka najbitnija. Prema njegovim rečima, najuspešnije kompanije koje su po prvi put prešle bilion dolara - Gugl, Amazon, Epl, Fejsbuk, upravo zbog toga što svoj uspeh zasnivaju na adekvatnoj upotebi prediktivne analitike.
Tačka povratka - povezati dijasporu sa maticom
Na šestom panelu Kopaonik biznis foruma govorilo se o Srbima koji su u prošlosti otišli iz zemlje, a sada žele da se vrate. Kako je navedeno, ključna pitanja su ko i koliko ljudi emigrira i na koliko dugo napuštaju zemlju.
Kako kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije "Tačka povratka", srpska dijaspora je velika i fragmentisana, a pojedinci nisu najbolje povezani, kako međusobno, tako i sa državom. Tačka povratka je telo koje prima predloge, ideje kritike iz dijaspore i iznosi ih kabinetu predsednice vlade.
Kako je rekao Brkljač na panelu "Srbija u pokretu" u okviru Kopaonik biznis foruma, u prvih par meseci komunikacije su u uspeli da stupe u kontakt sa preko 50 individualaca koji iznose svoje probleme a oni traže rešenja. Oni, uz pomoć programa, mogu da sazanju sve informacije, logističke i administrativne u vezi sa povratkom.
Podsećamo, premijerka Ana Brnabić je ranije najavila program "Tačka povratka" i istakla da će on omogućiti stalnu komunikaciju sa Srbima u dijaspori. Ona je dodala da će oni na toj platformi imati sve informacije vezane za povratak u zemlju i saradnju sa državom.
Srbiju odlazak jednog čoveka iz države košta od 13.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od nivoa njegovog obrazovanja, izjavio je direktor za Zapadni Balkan Vestminsterske fondacije za demokratiju Emil Atanasovski. On je pojasnio da je na osnovu istraživanja fondacije ustanovljeno da se u osnovno obrazovanje po čoveku uloži u proseku 13.000 evra, u srednje 20.000, u osnovne studije 24.000, za doktorske studije 50.000 što je sve gubitak ukoliko se napusti država u kojoj ste se školovali.
"Ukoliko uzmemo da godišnje iz Srbije ode 40.000 ljudi godišnje, to je gubitak od 1,2 milijarde evra, a isti su podaci i za druge zemlje regiona - Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju", naveo je Atasovski.
Govoreći o tome kako će mini-Šengen uticati na migracije ljudi, Atanasovski je ocenio da će to prekinuti status kvo na tržištu rada jer će postojati veća mobilnost zahvaljujući ukidanju radnih dozvola u zemljama članicama te inicijative.
"Ono što mini šengen može da napravi je disrupcija sistema - Severna Makedonija, Crna Gora,BiH će da se prisposobe, brže nego politika. Već su zemlje krenule da misle šta će mini-Šengen da doprinese“, rekao je Anastasovski.
Generalni direktor kompanije "Stroberi enerdži" Miloš Milisavljević rekao je da bi politika nastojanja da se ljudi vrate u zemlju mogla da se pomogne tako što će se osnaživati što više domaćih firmi i omogućiti ljudima da budu pristojno plaćeni.
"Ulaganje u domaću biznis sferu je najbolji način da se spreči odliv. Te aktivnost će pomoći da se ljudi vrate u zemlju", rekao je Milisavljević.
"Srbiji treba azijski model razvoja države"
Srbija mora izaći iz srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti, a jedan od načina za to je model koji su primenile pojedine azijske zemlje.
One su, kako je rekao predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Dragan Đuričin, razvile sopstvene tehnologije u prioritetnim sektorima, odnosno sektorima koji smanjuju uvoz, a povećavaju izvoz.
Reč je o takozvanom azijskom modelu razvoja države, rekao je Đuričin na panelu "Industrija 4.0" u okviru Kopaonik biznis foruma, navodeći da su zemlje koje su šezdesetih godina krenule sa tim modelom danas šampioni industrijske revolucije 4.0.
Srbija je, kaže, imala neke rezultate do 1990. godine, ali je sa sankcijama i geopolitičkom krizom ušla u deindustrijalizaciju.
"Bili smo na pragu treće industrijske recolucije, a onda smo deindustrijalizovani. Posle 2010. godine dolazi do određenih poboljsanja, ali su ona slaba… raste broj zaposlenih u industriji, raste doprinos industrije u formiranju BDP, ali to nije kvantni skok koji je potreban Srbiji, s ozbirom na to da naša zemlja ima veliko kašnjenje", rekao je Đuričin.
"Reformama do stope rasta od 7 odsto"
Srbija je postigla makroekonomsku stabilnost i neophodno je nastaviti sa reformama, tako da iz zone sa četiri odsto rasta pređe u zonu od šest do sedam odsto.
To je izjavio danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović sumirajući izlaganja sa otvaranja Kopaonik biznis foruma.
"Imali smo zanimljivo pre podne u kome su ekonomski presek dali guverner NBS i ministar finansija, a što je kasnije potvrdio i šef misije MMF-a za Srbiju, o tome da je Srbija postigla makroekonomsku stabilnost, da ima fiskalni prostor za eventualnu intervenciju u slučaju negativne konture EU i da je neophodno nastaviti sa reformama", rekao je Vlahović.
Cilj je, kaže on, da Srbija iz zone sa četiri odsto rasta pređe u zonu rasta od šest do sedam odsto.
Fiskalno zdravlje ključno
Šef misije MMF-a u Srbiji Jan Kes Martjen započeo je svoje izlaganje na Kopaonik biznis forumu komentarom o srpskim ekonomskim reformama.
"Pre nego što pogledamo unapred, želim da se osvrnem na prethodne godine. Na ovoj prezentaciji možete videti rast tokom prethodnih godina, kao i prognoze za ovu godinu, ali pre širenja koronavirusa. Inflacija je pod kontorolom, nezaposlenost opada, fiskalna disciplina je uspostavljena", naveo je Martjen.
Dodao je da je inflacija pod kontorolom, da nezaposlenost opada, a da je fiskalna disciplina uspostavljena. Takođe je dodao da je jedna od ključnih politika koje bi trebalo da utiču na rast održati "fiskalno zdravlje" i da će se, bez toga, strani investitori distancirati, a ni domaći neće biti mnogo zainteresovani.
Martejn upozorava da će na privredni rast uticati globalna situacija sa koronavirusom i da MMF nema najnoviju prognozu koliki će rast BDP-a Srbija imati u 2020. godini.
"Prema poslednjoj prognozi, MMF predviđa rast srpskog BDP-a od četiri odsto ove godine, što je dosta u skladu sa onim što je bilo u prethodnom periodu i prema srednjoročnim očekivanjima. Ali ta prognoza je bila napravljena pre širenja korona virusa i još nemamo prognozu privrednog rasta nakon ovoga što se desilo", kazao je Martejn.
Na pitanje kako MMF ocenjuje program razvoja "Srbija 2025" i plan srpske vlade da do 2025. prosečne zarade budu oko 900 evra i penzije oko 430 evra, Martejn ističe da je Srbija dosta postigla uključujući i povećavanje investicija u javnu infrastrukturu.
Kada je reč o rastu plata i penzija, Martejn je naglasio da očekuje nastavak njihovo rasta u skladu sa rastom privrede, ali da ne može da govori o konkretnim ciframa i predviđanjima.
Kopaonik biznis forum, koji će ove godine okupiti oko 1.300 učesnika, zvanično je otvoren danas.
Uvodna izlaganja imali su guverner kaNBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.
Evropska komesarka za inovacije: Fokus na inovacijama i novim tehnologijama
Učesnicima foruma se putem video poruke obratila evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel koja je poručila da je industrija 4.0 bitna i da predstavlja šansu koju treba “zgrabiti i iskoristiti”.
Istakla je da su bitna inovativna rešenja i poručila da je evropska agenda "Horizont 2020" pravac kojim treba da krenemo.
"Moramo raditi zajedno na građenju vibrantnog, fleksibilnog okruženja”, naglasila je Gabrijelova i dodala da fokus treba da bude na inovacijama, novim tehnologijama i donošenju pravih, analitičkih odluka.
Organizator skupa je Savez ekonomista Srbije, čiji predsednik Aleksandar Vlahović ocenjuje da je tema ovogodišnjeg foruma "Industrija 4.0 i povezane teme" interesantna i intrigantna i da će se nastojati u tome da se naredna tri dana odgovori na sva važna pitanja kada je ta oblast u pitanju.
Vlahović za Tanjug, uoči zvaničnog otvaranja 27. Kopaonik biznis foruma, kaže da, imajući u vidu da je u prethodnim godinama teško stečena makroekonomska stabilnost, a dostignute stope rasta nedovoljne za bržu konvergenciju sa razvijenim zemljama EU, pa i centralne i istočne Evrope - Srbiji potreban razvoj sistema obrazovanja, pametna specijalizacija, razvoj kreativne ekonomije.
Kopaonik biznis forum počeo je juče specijalnim dogđajima - najpre humanitarnom ski-trkom, a potom i panelima na kojima se diskutovalo o kreativnim industrijama, ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana i viziji Zapadnog Balkana 2030 godine.
Biće organizovano 28 panela, tri plenarne sesije, sedam specijalnih događaja, dva posebna obraćanja gostiju i novi formati - dva otvorena razgovora.
"Srpski Davos" će na jednom mestu okupiti 200 panelista, počev od predsednice Vlade Srbije, resornih ministara, guvernerke i predsednika saveta NBS, predsednika SANU, predsednika i članova Fiskalnog saveta, ambasadora razvijenih zemalja, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija (MMF, Svetske banke, EIB..), predsednika privrednih komora iz regiona, najznačajnijih direktora iz realnog i finansijskog sektora, velikih regionalnih investitora, preduzetnika, stranih investitora, direktora javnih preduzeća, gradonačelnika i predstavnika lokalnih samouprava.
Kopaonik biznis forum organizuje Savez ekonomista Srbije, u saradnji sa partnerom, kompanijom Masterkard.
Industrija 4.0.
Na četvrom panelu KBF pod nazivom "Digitalna transformacija i perspektive industrije 4.0." bilo je reči o četvrtoj industrijskoj revoluciji i načinima na koji je ona unapredila tehnologiju i svakodnevni život.
Nikola Mehandžić, moderator, kaže da je fokus ovog panela, kao i konferencije četvrta industrijska revolucija, što je termin za promene koje se dešavaju u lancu vrednosti svih industrija koje nastaju usred pojave i primene novih tehnologija.
Kako je rekao, promene koje budućnost nosi nam pružaju mogućnost da razmišljamo na drugačiji način i dođemo do rešenja koja ranije nisu bila ni zamisliva, a sve to uz kreiranje nove ekonomske vrednosti.
Učesnik panela Predrag Ćulibrk govorio je o 5G tehnologiji i rekao da misli da će ona u Srbiju stići 2021. godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
