Moj kvadratVeć 400 hrvatskih kafića i trgovina ima cene i u evrima: Zašto pre roka i kako reaguju građani?
Programsko rešenje za dvojno iskazivanje cena u Hrvatskoj je uvedeno još u februaru, kad se još nije znalo koji će biti fiksni kurs.
Izvor: Večernji list
"Na početku smo uzimali srednji kurs, a sad koristimo fiksni, koji se navodi u predlogu zakona koji će ići na glasanje u Hrvatski sabor. On je 7,53450 kuna za evro“, objašnjava za Večernji list Dejan Vibović, čija je firma Code-iT klijentima među prvima omogućila da na računima imaju cene izražene i u kunama i u evrima.
Ideju su odmah prihvatili brojni kafići, pekare i trgovine pa ih danas ima već oko 400 širom Hrvatske s takvim računima. No gostima se još ne naplaćuje u evrima.
"Zašto smo s time išli pre roka? Hteli smo da im pomognemo da počnu polako da razmišljaju o zaokruživanjima. To je prvenstveni cilj. Neće neko, na primer, prodavati kafu za 2,62 ili 1,82 evra, nego će zaokruživati. Ako je kafa 10 kuna, to bi bilo 1,32 evra, no verujem da niko neće kafu prodavati po toj ceni, već je pitanje hoće li je zaokružiti na 1,40 ili 1,30. Išli smo korak napred i omogućili klijentima da se polako pripremaju i da ne moraju to da rade zadnjih nekoliko dana pre nego što to postane obavezno“, ističe Vibović.
A obaveza dvojnog iskazivanja cena u kunama i evrima počinje 5. septembra. Rok je, naime, najkasnije prvog ponedeljka u mesecu koji sledi nakon meseca u kojem će proteći 30 dana od dana objave odluke Veća EU kojom će biti utvrđen fiksni kurs konverzije i završava istekom 12 meseci od datuma uvođenja evra pa, ako Veće EU donese odluku o usvajanju evra za Hrvatsku u julu, 30 dana od objave proteći će u avgustu, a prvi ponedeljak u mesecu koji sledi pada 5. septembra.
Dvojno iskazivanje je, tumače u HNB-u, ključna mera za zaštitu potrošača u postupku uvođenja evra. Dve cene moraće se primenjivati na cenovnicima i promotivnim materijalima, od trgovina do restorana, kafića, hotela, kozmetičkih salona, banaka... I tela državne uprave i preduzeća iz javnog sektora moraće takođe tako da rade. Način preračunavanja cena iz nacionalne valute u evro propisan je Uredbom Veća EU iz 1997. godine. Cene se preračunavaju u evro primenom fiksnog kursa konverzije od šest decimala.
"Dvojno iskazivanje cena omogućiće potrošačima da lakše uoče trgovce i ostala preduzeća koja neopravdano povećaju cene pri konverziji u novu valutu. Taj se mehanizam pokazao vrlo efikasno u državama članicama koje su već uvele evro, kažu u HNB-u, u kojem veruju da se cene neće povećati zbog uvođenja evra. Učinak rasta cena zbog uvođenja evra biće vrlo blag i jednokratan, a prema iskustvima drugih zemalja, učinak uvođenja evra na inflaciju u novim državama članicama bio je privremen i iznosio je prosečno 0,23 postotna poena.
Nakon uvođenja evra u Slovačkoj 1. januara 2009. zabeležen je jednokratni učinak na rast inflacije od 0,3 postotna poena, a sličan učinak primećen je i 2007. u Sloveniji te Malti i Kipru u 2008. S danom uvođenja evra počinje i period dvojnog kursa u kojem se pri transakcijama gotovim novcem istovremeno koriste evro i kuna kao zakonsko sredstvo plaćanja, što će trajati dve nedelje, od 1. do 14. januara 2023. Za poslovne subjekte koji prekrše zakon prete kazne od 650 do 13.270 evra.
U restoranima i kafićima kažu da još ne znaju kako će zaokruživati cene.
"Ako pica košta 55 kuna, preračunato u evre, to bi bilo 7,29 evra, no pretpostavljam da je nećemo prodavati po toj ceni, nego ćemo zaokružiti na 7,30. Ne verujem da će se vraćati jedan cent, kao što ni sad nemate picu koja, recimo, stoji 54,75 kuna“, računa jedan preduzetnik.
Gosti i ne primete
U jednom kafiću u Prelogu kažu da većina gostiju i ne primeti da su cene već nekoliko meseci navedene i u evrima. Obično se pogleda samo ukupan kunski iznos, a mnogi račun ni ne pogledaju, piše Večernji list.
"Pogledam samo ako je iznos veći od stotinak kuna, a za kavu, pivo ili sok nikad“, kaže gost na terasi u Glavnoj ulici.
Zamena gotovine u kunama za evro moći će se obaviti u bankama i poslovnicama FINA i Hrvatske pošte tokom 12 meseci od uvođenja evra, a nakon toga moći će se, bez naknade, zameniti u HNB-u. Za novčanice nema vremenskog ograničenja, a kovanice će se moći zameniti tri godine. Dovoljno vremena da se isprazne fioke, posude i kasice pa da kuna s vremenom ode u zaborav, kao što je to s austrijskim šilingom, italijanskim lirama...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
