Moj kvadratMnoge zemlje grade nuklearke. Mogla bi i Hrvatska?
Zagreb -- Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo bi pre Božića da najavi izgradnju šest novih nuklearnih reaktora na tlu Francuske.
Izvor: Index
Na početku svog mandata Makron je obećao da će do 2035. smanjiti udeo nuklearne energije sa sadašnjih 75 na 50 procenata.
Međutim, aktuelna energetska kriza promenila je prioritete zvaničnog Pariza.
Prema tumačenju francuskih medija, na novu odluku uticao je drastičan rast cena nafte i gasa. Izgradnjom novih nuklearki Francuska bi mogla da smanji svoju zavisnost od uvoza energenata i istovremeno nastaviti da smanjuje svoje emisije ugljen-dioksida.
Slične najave o potvrđivanju ili povećavanju važnosti uloge nuklearne energije za smanjivanje emisija CO2 stižu i iz brojnih drugih zemalja, od Kine i Belorusije, preko Indije, Bangladeša i Mađarske, do Velike Britanije i SAD.
Kako piše portal Indeks, nameće se pitanje da li i Hrvatska, u kojoj se poslednjih dana takođe beleži vrtoglavi rast cena energije a time i ostalih proizvoda, treba da uloži u nuklearnu energiju. Naime, Hrvatska bi to mogla relativno jednostavno, tako da se uključi u izgradnju novog reaktora Krško 2, za koji je Slovenija upravo izdala energetsku dozvolu, što je korak pre odluke o gradnji.
Takođe, Hrvatska bi mogla imati koristi i od gradnje novog reaktora Paks 2 u Mađarskoj jer bi mogla da kupuje jeftiniju a pouzdanu struju.
Prednosti nuklearne energije
Nuklearna energija je čista na više načina. Pre svega, njene emisije CO2 su praktično jednake nuli, čak su niže od emisija povezanih sa solarnim parkovima.
Ona po jedinici proizvedene energije zauzima vrlo malu površinu, daleko manju od većine drugih izvora energije. Dok solarne ploče ili vetroturbine moraju da se rasporede na ogromnoj površini da bi stvorile istu energiju kakvu stvara jedna nuklearka.
Osim toga, za razliku od obnovljivih izvora, koji zavise od vetra i sunca, ona je stabilan izvor energije. Štaviše, može služiti kao dopuna za obnovljive izvore, naročito nove vrste reaktora koji se razvijaju. Starijim reaktorima potrebno je dosta vremena da značajnije povećaju ili smanje proizvodnju energije. Posljednjih godina razvijaju se manji, fleksibilni reaktori koji nemaju takvih problema.
TerraPower, projekat koji je osnovao Bil Gejts, radi na reaktoru hlađenom natrijumom. On, umesto da koristi toplotu direktno za pokretanje turbine i proizvodnju električne energije, pohranjuje toplotu u spremnik rastopljene soli, gde se može koristiti za proizvodnju električne energije po potrebi.
Novi, mali modularni reaktori (SMR) mogu se postavljati vrlo blizu mesta potrošnje, pored gradova ili industrijskih postrojenja.
Nedostaci nuklearne energije
Nuklearke imaju lošu reputaciju zbog toga što se povezuju s nuklearnim naoružanjem. No, veza između vojnog i civilnog programa ne postoji odavno ni u zemljama koje imaju nuklearne bombe. Činjenica je da većina zemalja koje koriste nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije nema vojni nuklearni program.
Nuklearke takođe zbog nekoliko havarija imaju lošu sigurnosnu reputaciju iako su po broju žrtava koje uzrokuju jedan od najsigurnijih izvora koji postoje. Naime, u najvećoj nuklearnoj havariji ikada u Černobilju zabeleženo je 50 smrti od zračenja te, prema konzorciju UN, još oko 4.000 smrti koje je dugoročno izazvalo zračenje.
S druge strane, fosilni izvori samo za godinu dana u svetu uzrokuju više od sedam miliona prevremenih smrti samo zbog zagađenja vazduha.
Jedan od argumenata protivnika nuklearki je i da su skupe. To je trenutno istina, no nije oduvek bilo tako. Za taj problem postoje dva razloga koji nisu nerešivi, piše portal. Prvi je to da su sigurnosni standardi danas tako visoki da značajno podižu cenu izgradnje nuklearki. Drugi je taj što su se nuklearke na zapadu poslednjih decenija slabo gradile pa je know how nestao. Procenjuje se da je cena izgradnje nuklearke u Rusiji, Indiji, Južnoj Koreji i Kini značajno manja nego na Zapadu. Naravno, to je delom i zbog jeftinije radne snage, ali primarno se radi o tome da te zemlje trenutno grade više reaktora. Osim toga, kada bi se uveo porez na fosilna goriva zbog njihovih emisija CO2, nuklearna energija bi postala značajno konkurentnija.
Problem je i to što izgradnja nuklearki traje prilično dugo, oko deset godina. To podrazumeva da bi nove nuklearke teško mogle značajnije da doprinesu prelasku na neutralnu energiju do 2035. koji žele da ostvare brojne zapadne zemlje.
Još jedan problem su i radioaktivni materijali. Oni su problem u rudnicima gde se iskopava uranijum, ali posebno nakon njegovog korišćenja. Međutim, Finska upravo završava prvo svetsko odlagalište visoko aktivnog radioaktivnog otpada koje bi trebalo početi sa radom za dve godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
