Moj kvadratNajgori u Evropi: Crnogorci suzili crno tržište, da li će BiH sad pratiti njihov primer?
Prošle godine je vrednost crnog tržišta duvana premašila vrednost legalnog tržišta, po čemu je BiH najlošija u celoj regiji i u Evropi.
Izvor: klix.ba
Ključan uzročnik toga su previsoke akcize na duvan, što su uostalom i nekoliko puta već javno potvrdili iz Uprave za indirektno oporezivanje.
Portal Kliks (Klix) pitao je tamošnje ekonomiste da li BiH treba slediti primer Crne Gore koja je snizila akcize, što je imalo pozitivne efekte. Od ukupnog tržišta duvana 60 posto je nelegalno, a to potvrđuje da je nelegalno tržište duvana jedno od najvećih problema u Bosni i Hercegovini. Zbog toga su na gubitku svi - građani, država i proizvođači.
Zbog velike razlike u prihodima i cenama duvana i duvanskih proizvoda građani su primorani da kupuju proizvode nad kojima ne postoji nikakva kontrola. Šverceri na tome godišnje zarade 400 miliona KM (više od 200 miliona evra), a deo tog novca se troši na kriminalne aktivnosti. Država godišnje izgubi više od milijardu KM (više od pola milijarde evra), a privreda 150 miliona KM (oko 70 miliona evra). Toliko izgubljenih sredstava godišnje predstavlja veliku kočnicu napretku države i toliko željenom rastu standarda građana.
Jako visoke akcize na duvan su razlog za prethodno navedeno. Ranije je pisano da je Bosna i Hercegovina već zadovoljila standard Evropske unije koliko akcize treba da iznose, a to je da na hiljadu komada cigareta akciza iznosi minimalno 90 evra. Sada su iznad EU proseka, na skoro 90,5 evra, dok je njihov standard daleko ispod onog u EU. Nijedna zemlja u regiji, izuzev Hrvatske koja je u EU, nije ni blizu tom iznosu. Posledica tako visokog opterećenja je da od pet KM (oko 2,5 evra), koliko je minimalna cena cigareta u BiH, nešto manje od 4,5 KM (2,3 evra) ide državi, što je jedan od najvećih nameta u Evropi.
S druge strane, šverceri prodaju cigarete za dve ili tri KM (1 - 1,5 evra) i svu zaradu stavljaju sebi u džep.
Situacija je prošle godine eskalirala - vrednost crnog tržišta je premašila vrednost legalnog tržišta. Za posledicu je to imalo značajno smanjenje prihoda u državni budžet. Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), u prvih 11 meseci 2020. je od akciza i PDV-a na duvanske proizvode prihodovano 153 milion KM (78 miliona evra) manje u odnosu na isti period prošle godine.
"Bosna i Hercegovina treba da učini što i Crna Gora"
A rešenje za ovaj problem je prilično jednostavno. Postoji i primer u susedstvu koji je uspešan i na koji se može ugledati. U Crnoj Gori su 2018. godine akcize povisili sa 60 evra na 74 evra na hiljadu komada cigareta.
Tako visok skok opterećenja i cena cigareta je rezultiralo brzim rastom ilegalnog tržišta i vrlo brzo je ilegalno tržište postalo vrednije od onog legalnog. Kao što je to trenutno u BiH. No, za razliku od bosanskohercegovačkih institucija, u Crnoj Gori su shvatili da su napravili grešku i već sledeće godine naglo snizili akcize na 63 evra, što je u kratkom roku vratilo čak 40 posto tržišta u legalne tokove.
Ekonomisti s kojima je razgovarala redakcija Kliksa, Faruk Hadžić i Saša Grabovac su saglasni da Bosna i Hercegovina treba slediti primer Crne Gore.
Hadžić je ukazao da to treba uraditi što pre, dodatno i zbog krize uzrokovane pandemijom koronavirusa.
"Tokom 2020. godine Bosna i Hercegovina se suočila s nizom ekonomskih izazova, najpre zbog uticaja pandemije koronavirusa, što se delom odrazilo i na prikupljanje raznih poreza, poput PDV-a i akciza na razne proizvode. Pad ekonomske aktivnosti, koji je praćen smanjenjem potrošnje stanovništva, doveo je delom i do promena u kupovnim navikama građana, gde građani gledaju kako jeftinije mogu doći do traženog proizvoda", napomenuo je.
Podsetio je da su dosadašnja iskustva pokazala da iznosi akciza moraju biti optimalni, a da onda kada postanu previsoki izazivaju samo negativne posledice.
"S obzirom na to da Bosna i Hercegovina nema jasno definisanu akciznu politiku, gde bi se putem ove politike ispunili jasno postavljeni ciljevi, poput ulaganja akciza na gorivo u cestogradnju ili usmeravanja prikupljenih akciza na duvan u zdravstveni sektor, akcize na duvan i duvanske proizvode svake godine rastu, a da nisu analizirani učinci takvih mera. Ekonomske zakonitosti pokazuju da porast oporezivanja nekog proizvoda tokom određenog perioda dovodi i do rasta prikupljenih poreskih prihoda na taj proizvod, ali da prelaskom optimalnog nivoa, svaki daljnji rast poreza ili akciza dovodi do pada prikupljenih poreskih prihoda na taj proizvod, tako da je povećanje oporezivanja kontraproduktivno s fiskalnog aspekta, jer dolazi do porasta udela crnog tržišta", upozorio je Hadžić.
Zatim je obrazložio kako je odluka crnogorskih vlasti da snizi akcize uticala na državu.
"Primeri iz Crne Gore pokazuju da je pre nekoliko godina dodatno povećanje akciza na duvan prouzrokovalo veliki rast cena te povećanje nelegalnog tržišta na više od 50 posto, zbog čega je vlada smanjila akcize, što je dovelo do pozitivnih pomaka prelaska sa nelegalne prodaje na legalnu. Zabeležen je značajan rast i u prikupljanju akciza od više od 18 posto i rast legalne prodaje više od 40 posto", ukazao je.
Hadžić je podsetio i na nužnost da vlast postavi jasne ekonomske ciljeve koje nastoji postići akciznom politikom. Pozvao je odgovorne i da urade analizu dosadašnjeg učinka akcizne politike. Smatra da će se time znati koji je to optimalni iznos akciza. Naglasio je još jednu važnu činjenicu, a to je da se jasno definiše kako trošiti novac od akciza.
"Ako analiza pokaže da je potrebno izvršiti korekciju akciza na duvan na način da se ona smanji, što je vrlo izvesno, jer nivo prikupljenih akciza na duvan poslednjih godina je na gotovo istom nivou ili se čak smanjuje, onda taj rast prikupljenih akciza treba direktno usmeriti u unapređenje zdravstvenog sektora, lečenje teško obolele dece, povećanje standarda zdravstvenih radnika i slično, što će dovesti do višestruko korisnih efekata za ekonomiju i društvo, jer će država prikupiti više novca, smanjiće se udeo crnog tržišta i povećati legalna prodaja, a time dodatno drugi prikupljeni javni prihodi te od uloženog novca unaprediti standard građana", zaključio je ekonomista Faruk Hadžić.
"Raditi na dva polja"
Ekonomista Saša Grabovac je napomenuo da je u cilju suzbijanja nelegalnog tržišta potrebno, kako je rekao, raditi na dva polja.
"To je povećanje inspekcija i bolja koordinacija kontrolnih organa. Potrebno je učiniti dodatne napore. Skoro smo imali koordiniranu akciju kada je došlo do veće zapljene duvana i duvanskih proizvoda. Tim tempom se mora nastaviti. S obzirom na visinu akcize i ogromnu razliku u cenama proizvoda na legalnom tržištu i crnom tržištu, crno tržište je atraktivno za one koji se bave nelegalnim aktivnostima. Ogromna je razlika u cenama u legalnom i nelegalnom prometu. Uz kontrolu treba razmišljati o snižavanju iznosa akciza da bi ta atraktivnost bila manja", naglasio je.
Kako je Grabovac kazao za Kliks, primer Crne Gore je dovoljno ilustrativan.
"Snižavanjem akciza došlo je do vraćanja robe u legalne tokove. Za koliko bi akcize trebalo sniziti, teško je reći", istakao je.
Između ostalog, pokazatelj koliko država gubi zbog crnog tržišta je to da je reč o količini novca koja bi bila dovoljna za obnovu svih pet kliničkih centara i 21 bolnice u Bosni i Hercegovini.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
