Moj kvadratPrilika za uterivače dugova? U Republici Srpskoj uskoro počinje trgovina dugovima
Banjaluka -- Privrednici u Republici Srpskoj, sem proizvodima i uslugama, uskoro će moći da trguju i dugovima kojih imaju i previše.
Izvor: Capital.ba
To bi, u teoriji i prema oceni stručnjaka, trebalo da poboljša njihovu znatno ugroženu likvidnost.
Prema poslednjim raspoloživim podacima kratkoročna potraživanja u privredi Srpske u 2018. godini iznose preko pet milijardi konvertibilnih maraka (2,5 milijardi evra) što govori koliko je to, nažalost, izuzetno plodno tlo za ovaj specijalizovani biznis.
Prodaja i otkup potraživanja, dugova i kredita kako na domaćem tako i na stranom tržištu biće omogućeni kroz Zakon o faktoringu koji je trenutno u fazi prednacrta pod ingerencijom Ministarstva finansija RS.
Zanimljivo je da je prostor Republike Srpske gotovo jedini deo evropske teritorije na kojoj ne postoji faktoring, dok ga pojedine zemlje koriste više od četrdeset godina.
U prednacrtu budućeg zakonskog rešenja se navodi kako predmet faktoringa može biti otkup svakog postojećeg nedospelog ili budućeg, celog ili delimičnog, kratkoročnog novčanog potraživanja koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji.
Tako će, na primer, određeno preduzeće svoje potraživanje prema drugom pravnom subjektu koje nije starije od godinu dana moći prodati banci ili društvu za faktoring (faktor), a koje će uz naknadu preuzeti naplatu duga.
Pri tome onaj ko ustupa dug garantuje da je preneseno potraživanje oslobođeno zaloga, prigovora, tereta i ostalih prava trećih lica, odnosno da je po svim osnovama nesporno, pod uslovom da nije drugačije ugovoreno.
U slučaju da dužnik kasni sa isplatom duga, zatezna kamata pripada faktoru.
"Za prenos potraživanja sa onoga ko ustupa dug na faktora nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan da u roku od pet dana od zaključivanja ugovora o faktoringu obavesti dužnika o izvršenom prenosu potraživanja na faktora", navodi se u prednacrtu zakona.
Đogo: Zabraniti trgovinu dugovima građana
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže za Capital.ba kako je ovaj zakon bio potreban Republici Srpskoj i njenoj privredi ali i da bi u njemu trebalo uvesti i određena ograničenja.
"Predmet faktoringa ne bi smela biti dugovanja građana za kredite. Banke su prelikvidne, što znači da bi svoja potraživanja mogla da prodaju po velikim diskauntima, a onda bi se pojavili uterivači dugova koji bi to kupovali. Ta mogućnost se mora isključiti", kaže Đogo.
Pojašnjava kako je faktoring u razvijenim zemljama zamišljen na način da finansijske institucije koje na primer plasiraju kredite ili imaju određena potraživanja njih prodaju trećim licima kako bi brže došli do sredstava za neku drugu investiciju.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
