Moj kvadratSrpsko tržište imuno na potrese: Visoke cene nekretnina ne utiču na prodaju
Tržište nepokretnosti u Srbiji je, posle izazova tokom epidemije virusa korona, ostalo imuno i na poslednju krizu koja je nastupila nakon početka sukoba u Ukrajini.
Izvor: 4zida.rs
Visoke cene nekretnina ne utiču na prodaju
Tržište nepokretnosti u Srbiji je, posle izazova tokom epidemije virusa korona, ostalo imuno i na poslednju krizu koja je nastupila nakon početka sukoba u Ukrajini.
To pokazuje i najnoviji Izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda koji se odnosi na podatke iz prvog kvartala 2022. godine.
Na osnovu statistike RGZ može se videti da od početka godine rastu i cene kvadrata, ali da se povećava i broj kupoprodaja nekretnina.
U odnosu na isti period lane, broj kupoprodajnih ugovora bio je veći za 6,7 odsto, a prodate su 32.164 nekretnine, dok je uloženo 1,6 milijardi evra, što je za oko 22,2 odsto više u odnosu na prva tri meseca prošle godine. Ta razlika u odnosu na 2019. kada je prodato 21.860 nekretnina je još drastičnija i iznosi čak 47,1 odsto.
Najveći rast – novogradnja na Paliluli
Čak 57 odsto novca potrošeno je za kupovinu stanova, a u celoj Srbiji ih je od januara do marta ove godine prodato 12 059. Najviše novca, čak 562 miliona evra, uloženo je u kupovinu ovog tipa nekretnina u Beogradu. Potražnja je uticala i na cene, koje su rasle, u nekim opštinama ili gradovima u većoj ili manjoj meri. Najveći rast, od čak 28 odsto, zabeležen je u novogradnji na beogradskoj opštini Palilula.
Prosečna cena novogradnje u Beogradu 2.165 evra
Cene stanova u prvom kvartalu ove godine u novogradnji u Beogradu su porasle za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa prosečan kvadrat sada košta 2.165 evra. Prema podacima RGZ, koji objavljuje kupoprodajne cene, u dve beogradske opštine, na Starom gradu i Savskom vencu je prosečan kvadrat u novogradnji premašio 3.000 evra. Na Savskom vencu je za prva tri meseca prodato oko 350 stanova, a najskuplji kvadrat je u Beogradu na vodi koštao 9.115 evra.
Prosečna cena kvadrata na Vračaru je oko 2.300 evra, dok je na Novom Beogradu 2.360 evra. Palilula je skuplja od Novog Beograda, a prodato je gotovo stotinu stanova, odnosno tačno 98. Na Zvezdari se prosečan kvadrat približio iznosu od 2.000 evra.
Cene rastu i u drugim gradovima
Cene stanova porasle su i u Novom Sadu, gde statistika beleži rast od čak 16 odsto u novogradnji, gde je prosečan kvadrat bio 1.302, a sada je 1.505 evra. U Nišu i Kragujevcu je zabeležen manji rast cena, od pet i dva odsto.
„Situacija u Ukrajini izazvala je zabrinutost najviše kod kupaca koji planiraju da kupe nekretninu putem stambenog kredita. Međutim, nakon što je prošao prvi nalet neizvesnosti, možemo reći da potražnja za nekretninama nije opala, čak suprotno. Na sajtu beležimo iz nedelje u nedelju rast posete, pa možemo zaključiti da kod kupaca i zakupaca ne opada tražnja za nekretninama“, kaže Jasmina Gavrilov Dražić sa portala 4zida.rs.
Stanovi u staroj gradnji su i dalje povoljniji od novih, ali je trend rasta njihovih cena veći nego u novogradnji. U Beogradu je stara gradnja skuplja za 15 odsto i prosečan kvadrat košta 1.680 evra, a u Novom Sadu za čak 21 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine i sada je 1.517 evra, kako pokazuju podaci RGZ. Kvadrat u staroj gradnji u Nišu je sada u proseku 1.020 evra, a prošle godine je bio 821 što predstavlja rast od 23 odsto.
Rezultati istraživanja portala pokazuju oprečna mišljenja kada je u pitanju stara gradnja, pa neki misle da će stanovi koji su ranije izgrađeni pojeftiniti, dok drugi smatraju da će doći do rasta i u ovom segmentu. Na pitanje kako kupci očekuju da će se kretati cene starogradnje, njih 40 odsto je odgovorilo da smatra da će cene rasti ili da već rastu. Zanimljivo je da su optimistični kada je reč o padu cena, te 30 procenata njih očekuje da će do njega doći. Oko 13 odsto ispitanika misli da će cene u starogradnji ostati iste, a gotovo podjednak broj njih je izjavilo “da ne zna” kako će se kretati cene na tržištu prodaje starogradnje
Visoke cene ne utiču na prodaju
Uprkos poskupljenju kvadrata, u svim većim gradovima je zabeležena povećana prodaja nekretnina.
U Beogradu je prodato 489 nekretnina više u odnosu na isti period prošle godine što predstavlja rast od 6,6, u Novom Sadu za 332 ugovora, odnosno 13,7 procenata, dok je najveća razlika zabeležena u Nišu, gde je prometovano 176 nekretnina više, što predstavlja rast 20,5 odsto. U Kragujevcu je evidentiran veći promet za 65 ugovora, odnosno 11,1 odsto – navode u Republičkom geodetskom zavodu.
Kada se posmatra ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti, u Beogradu je zabeležen rast od 21,2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine. U glavnom gradu je investirano 807,9 miliona evra i to je polovina ukupne količine novca uloženog u sve nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine.
Najviše novca u prometu svih vrsta nepokretnosti na nivou Srbije investirano je u stanove. U ovu vrstu nepokretnosti uloženo je 889,5 miliona evra, što predstavlja 57 odsto udela u ukupnom ulaganju u nepokretnosti – navode u RGZ.
Svaki treći stan plaćen iz kredita
Većina nekretnina plaćena je gotovinom, a iz kredita su najčešće plaćeni stanovi. Bankarske pozajmice imaju udeo od 28 odsto u kupovini stanova. U najvećim gradovima u Srbiji stanovi su, iz kreditnih sredstava, najviše plaćani u Nišu (40%), zatim u Novom Sadu (33%), Beogradu (31%) i Kragujevcu (25%).
Istraživanje koje je sproveo portal pokazalo je da svaki drugi vlasnik nekretnine veruje da će aktuelna situacija u svetu uticati na cene, tako što će one dodatno rasti, a njihovo mišljenje dele i investitori, agenti za nekretnine, ali i kupci. Tržište nekretnina, posebno kupoprodajni procesi, osetljivo je na krizne periode i najčešće se manifestuje kroz promenu, odnosno pad ili rast cene, nekretnina, ali i kroz odlaganje kupovine, bar dok se situacija na tržištu ne stabilizuje.
„Svi subjekti na tržištu nekretnina smatraju da će aktuelna geopolitička situacija u Evropi uticati na cene nekretnina u Srbiji. U novogradnji svi očekuju dalji rast, pre svega jer je cena porasla i pre svih dešavanja u Evropi, a najviše pod uticajem poskupljenja građevinskog materijala. Zato je izvesno da će cene novogradnje nastaviti da rastu i u narednom periodu“, objašnjava Gavrilov Dražić.
