Moj kvadratDa li je sada pravi trenutak za stambeni kredit?
Uprkos rastu cena kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji, kupci u našoj zemlji su za kupovinu nepokretnosti u trećem tromesečju ove godine iskeširali čak 1,7 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 10,6 odsto u odnosu na isti period minule godine.
Izvor: Blic
Budući da je tržište nekretnina i dalje dinamično, a u zaletu su i dalje kako inflacija, tako i kamate na stambene kredite, mediji su istraživali koliko je isplativo ulagati u nepokretnosti u vreme krize i da li je bolje kupovati za keš ili na kredit.
Podsetimo, statistički gledano, cene nekretnina u u Srbiji u poslednjih godinu dana porasle su i do 30 odsto u pojedinim gradovima, u istom periodu je promenljiva kamata (euribor) za stambene kredite povećana za 1,63 odsto, inflacija skočila za 14 odsto, dok su prosečne plate nominalno veće za 16,5 odsto, a realno za 2,9 odsto.
Dobre i loše godine
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da podizanje stambenog kredita u vreme inflacije zavisi prvenstveno od toga da li plata prati inflaciju ili ne.
"Ukoliko zarada prati inflaciju, onda je uzimanje stambenog kredita u redu, posebno što vrednost nekretnina raste brže od inflacije. Međutim, u drugom slučaju, iako se rata usklađuje za nivo kamata, a ne inflacije, možete doći u problem jer ćete za deo plate koji vam preostane nakon pokrića rate za nekretninu moći da iz dana u dan kupite sve manje. Treba naglasiti da za kupovinu nekretnina iz gotovine nema previše dileme u vreme krize, i to može biti solidna odluka za svakoga ko ne voli mnogo da rizikuje“, objašnjava ekonomista.
Ipak, onima koji razmišljaju o kupovini nekretnina u vreme krize savetuje strpljenje:
"Cene nekretnina u Srbiji su dosigle nivo koji će neko vreme trajati. Verovatno će biti blaga korekcija naniže, ali neće to biti nešto značajno. Za jedno sedam-osam godina verovatno ćemo imati novi ciklus rasta. Nije loše sačekati neko vreme. Na taj način ne kupujete precenjenu nekretninu, a takođe ćete izbeći period kada će kamatne stope svakako biti visoke. Kamatne stope mogu da budu i više nego što su sada.“
"To ne možemo sa preciznošću da predvidimo. Moguće je da naše kamate, koje se plaćaju na godišnjem nivou, izađu preko pet ili šest procenata. Međutim, to neće biti trajno stanje. Građani uzimaju kredit na oko 30 godina, a za to vreme će biti i dobrih i loših godina“, prenosi Blic.
Fiksna ili promenljiva kamata
Stevanović ističe i da je on uvek za varijabilnu, odnosno promenljivu kamatnu stopu.
"Gotovo uvek sam za promenljivu kamatnu stopu, i to na 30 godina. Platite manje. Banka, kada nudi fiksnu kamatu, malo se bolje obezbedi, zaračuna malo više rizika nego kada je u pitanju varijabilna stopa.“
Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je u Srbiji samo 10 odsto prometovanih nepokretnosti plaćeno kreditnim sredstvima.
Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U trećem kvartalu 2022. godine 25 odsto stanova u Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima, što je za osam odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom 2021. godine, navodi se u izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2022.
Stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević kaže da građani mahom kupuju nekretnine iz gotovine.
"Kupci imaju ušteđevine na računima jer dobro posluju. U vreme inflacije građani veruju da je nekretnina siguran vid investicije i zato ulažu najčešće u stanove, a onda i u ostale nepokretnosti. Što se tiče kupovine nekretnina iz stambenih kredita, tu jeste manji broj stanova kupljenih na kredit, iz prostog razloga što se ljudi u vreme krize plaše neizvesnih i nepredviđenih skokova kamata, pa se zato i ređe usuđuju da podignu kredit.“
