- Komentari -
B92

Privatizacija i berza

Nakon više od sedam godina od donošenja zakona o privatizaciji, vlasnička transformacija domaće privrede ulazi u završnu fazu. I dok sama potreba pronalaženja titulara svojine nikada nije bila sporna, ostaje veliko pitanje da li je tržište kapitala moglo odigrati značajniju ulogu u ovom procesu.

Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group
Pošaljite komentar
  1. Vaz preuzima Pltk.
    (X, 28. avgust 2008 22:33)

    # Link komentara

  2. Sve je tačno, zna se odranije, ali se nikada ništa nije preduzelo. Ne treba zaboraviti ni Nacionalnu štedionicu, jedinstven primer saradnje tajkuna i određenih državnih činovnika, te Putnik, Luku Beograd...
    Gorak je ukus znati da su prvi ministar za privredu i vlasničku transformaciju i sadašnji ministar za ekonomiju i reginalni razvoj najveći prijatelji i tvorci na desetine tajkuna u ovoj zemlji, odakle i crpe svoju pravu moć, te da naša politička elita u stvari ima iste interese kao recimo vladika Artemije na Kosovu. Odgovornost za bilo šta ne postoji, možete da "zaglavite" u zatvoru ako pogrešno pogledate Gazdu svih supermarketa, ako se zamerite vođi 17 hajduka, ako mislite pogrešno. Ni kvazi opozicija nije bolja, nego je ista. Tuga i jad, sve gori od gorega, opšta korupcija.
    Trulo je, trulo...
    Nenadu jedno veliko BRAVO na odličnom tekstu!
    (Posmatrač, 28. avgust 2008 23:02)

    # Link komentara

  3. Gujo, odustani. Gracanac to ne razume sve i da se ponovo skoluje a ostale finansijsko trziste ne interesuje kao lanjski sneg. Doduse odredjene grupe experata pokazale su vanredno interesovanje i preduzimljivost u bankarskom sektoru. Uglavnom ne moze se strukovno polemisati sa nekim ko umesto znanja ima ideologiju. Njima je ideologija alibi i zapad je prepun tih udzbenika tipa " put do cilja", "upravljanje masama" i sl...

    Uzaludan posao.
    (Darko, 28. avgust 2008 23:08)

    # Link komentara

  4. Komentatore gospodine Darko, gospodin kojeg ste pomenuli u Vasem komentaru je preskolovan, i jedan od retkih eksperata Globalizacije finansijskih trzista.
    (Branko, 29. avgust 2008 13:43)

    # Link komentara

  5. Problem je sto akcijska preduzeca veoma podsecaju nase ljude na drustvena, a u njih niko nije imao poverenja pa su samim tim i akcionarska drustva bila sumnjicava. Zato je da bi raskrstili sa drustvenim preduzecima, bilo potrebni prodati jednom vlasniku pa da se tacno zna ko je on. Ali sad kad se to zavrsi i profunkcionisu zakoni moze se ocekivati prirodan i spontan razvoj akcijskih preduzeca i razvoj berze.
    (Alexandro, 29. avgust 2008 15:15)

    # Link komentara

  6. Sajan tekst..ukazuje na ukupnu problematiku srpske ekonomije, gde institucije ne nastaju zbog interesa drzave vec zbog pojedinca ili grupe...pogledajte najavu(pompeznu) da ce se telekom naci na londonskoj berzi(o cemu sam direktor telekom nema pojma) i zamislite kako ce to delovati na domace finansijsko trziste: imamo beogradsku berzu ali ipak se odlucujemo za london...definitivan poraz!..a sto se tice eksperata globalnih finansijskih trzista, smesno ih je pominjati...
    (Nikola, 30. avgust 2008 12:42)

    # Link komentara

  7. Da, bolest je otkrivena, uzroci i posledice ovakve privatizacije definisani. Problem je lek, odnosno kako ispraviti efekte ovakve tranzicione privatizacije? Bojim se da će to, optimistički rečeno, ići veoma teško. Suština poštovanja novca je način na koji je taj novac stečen, a u domenu naučne fantastike je da će novac stečen pripadanjem kumovskim-politikantskim-partijskim oligarhijama biti oplodjen kroz proizvodnju, suštinski zdravo bankarstvo, poljoprivredu... Boljim se da je pred nekom budućom dalekom Vladom neophodan projekat "III nacionalizacije" (prva je bila 1945., druga još veća 2001.), odnosno revidiranje vlasništva i to pre svega suštinskih, bazičkih resursa kao što je vlasništvo nad zemljom (koja je za kratko vreme pre svega u Vojvodini prešla u ruke nekoliko tajkuna), vodom, rudnim bogatstvima ali i monopolima u sveri savremenih dobara - etar, telefonija, internet i slično. Kao primer recimo danas proizvodnja osnovnih životnih namirnica (hleb, mleko, ulje, žito, meso..) zavisi isključivo od dobre volje pojedinaca koji su na, blago rečeno, sumljiv način došli do novca, a skoro svi imaju konspirativna imena tipa Peconi, Limun, Ninko i sl. i vezani su preko beogradskog podzemlja sa strukturama vlasti. I što je interesantno, ti tajkuni u svim sredinama uzimaju ono što je od opšteg dobra - pekare, mlekare, uljare, šećerane, dok lokalni tajkunčići preuzimaju preko Opštinskih struktura vlasti gradjevisnko zemljište, lokale u gradovima, fabrike nameštaja.. odnosno drugu liniju propale privrede. Bez obzira na osnivanje berze i kretanja na njoj, skromno mislim, da rezultati poslovanja veoma često ne proizilaze iz uzroka-posledica koji utiču na savremene ekonomije diljem sveta. Ili kako bi rekli - original falsifikata, čak i bez svesnog učešća ljudi koji su neposredno uključeni te procese.
    (Voyager, 30. avgust 2008 15:35)

    # Link komentara

✕