EPS naručio analizu mogućnosti gradnje solarnih elektrana širom Srbije

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za analizu mogućeg iskorišćenja lokacija za izgradnju solarnih elektrana.Do toga je došlo samo dan pošto je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač najavio da će najkasnije do 2025. godine na Zapadnom Balkanu biti uvedene takse na emisiju ugljen-dioksida.Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, cilj izrade studije je stvaranje preduslova za izgradnju solarnih elektrana (SE) na objektima i zemljištu kojima EPS raspolaže. Tender je otvoren do 20. decembra, prenosi Ekapija. U dokumentaciji se podseća da Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan iz 2020. predstavlja obavezu otpočinjanja zelene energetske tranzicije, ali i da jedan od odlučujućih faktora u korist bržeg razvoja OIE predstavljaju naknade za emisiju ugljen-dioksida. &quot;EPS godišnje emituje oko 30 miliona tona ugljen-dioksida i visoki dodatni troškovi za taksu za emisiju ugljen-dioksida bi od trenutka njihovog nastanka, imali veliki negativan uticaj na poslovanje EPS-a. Zato EPS ima vitalni interes da što više poveća učešće obnovljivih izvora i smanji oslanjanje na ugalj pre trenutka nastanka obaveze plaćanja naknada za emisiju ugljen-dioksida&ldquo;, piše u tenderskoj dokumentaciji. Dodaje se da je u prethodnih nekoliko godina tehnologija proizvodnje solarnih panela napredovala u smislu povećanja efikasnosti i instalisane snage bez uvećanja dimenzija, a da im je cena istovremeno snižena, kao i da je vreme gradnje solarnih elektrana značajno kraće od hidro i vetroelektrana. Takođe, navode se podaci RHMZ-a da je broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije između 1.500 i 2.200 časova godišnje, što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa pogodnim uslovima za iskorišćenje sunčeve energije. &quot;Kako je za izgradnju solarnih elektrana potrebno obezbediti prostor za instaliranje panela, a EPS poseduje lokacije i objekte na teritoriji čitave Srbije, potrebno je identifikovati potencijalne objekte i lokacije pogodne za gradnju solarnih elektrana&ldquo;, navodi se u tenderu. Ističe se da je u zemljama koje proizvodnju električne energije iz uglja postepeno zamenjuju drugim vrstama izvora energije, primećen trend iskorišćenja zemljišta koje pripada kopovima i elektranama (odlagališta, pepelišta) za instalaciju solarnih i vetroelektrana. EPS raspolaže velikim površinama ovog zemljišta, a površinski kopovi i deponije su pogodni za instalaciju OIE zbog raspoloživosti velikih površina zemljišta u vlasništvu kompanije, dostupnosti potrebne infrastrukture i dela mehanizacije i stručnosti i raspoloživosti već postojeće, obučene radne snage. Takođe se dodaje da je potrebno analizirati i ostale moguće lokacije koje su u funkciji EPS-a a nisu u njegovom vlasništvu i ispitati mogućnost gradnje SE putem ugovora o korišćenju, kao i identifikovati postrojenja koja su u funkciji proizvodnje EPS-a a snabdevaju se energijom iz mreže, i sagledati mogućnost instaliranja solarnih panela u cilju smanjenja troškova energije. Od dosadašnjih solarnih projekata EPS-a, navodi se da je u HE &ldquo;Bajina Bašta 2017. puštena u rad fotonaponska elektrana &ldquo;Brana Lazići&rdquo; snage 330 kW, da je na prostoru odlagališta jalovine na PK &ldquo;Ćirikovac&rdquo; u Kostolcu pripremljena izgradnja solarne elektrane &ldquo;Petka&rdquo; snage 9,95 MW, te da je EPS je započeo i projekat solarne elektrane &ldquo;Srednje kostolačko ostrvo&rdquo; snage oko 100 MW u zoni kostolačkog ugljonosnog basena koja trenutno predstavlja aktivno odlagalište pepela i šljake iz termoelektrana, pa je njegovo zatvaranje i remedijacija preduslov za nastavak aktivnosti na izgradnji ove solarne elektrane. Podsetimo, EPS je maju raspisao i tender za izradu analize uslova za gradnju solarnih elektrana na pepelištima TE Morava i TE Kolubara A, a u oktobru i za istraživanje lokacije za gradnju SE u okviru TE Kolubara B.