"Minimalac ide na preko 35.000 dinara"

Ministar finansija Siniša Mali danas je istakao da Srbija, zahvaljujući dobrim ekonomskim rezultatima, ima dovoljno novca za povećanje penzija.Takođe i za povećanje plata u javnom sektoru, minimalnih zarada, ali i za isplatu dodatnih 20.000 dinara penzionerima u februaru naredne godine.&quot;Pre svega bih građanima Srbije čestitao na ostvarenim rezultatima u prvih sedam meseci ove godine. Uprkos pandemiji virusa korona mi smo u junu i u julu ove godine imali neočekivani suficit u budžetu, od oko 60 milijardi dinara. U tom periodu, mi smo planirali minus od 198 milijardi, a na kraju sedmog meseca imamo minus od 38,5 milijardi dinara. Rezultat je bolji za oko 160 milijardi dinara, odnosno milijardu i 300 miliona evra. Bolji su nam prihodi, bolja je naplata PDV-a, sve ide bolje nego što je planirano&quot;, naveo je on, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ministar je podsetio da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast od 1,7 odsto, a u drugom kvartalu 13,4 procenta, što čini da je rast u prvoj polovini godine oko 7,5 odsto. On je objasnio da je opredeljenje države da dobre rezultate podeli sa građanima. &quot;Uvek smo bili usmereni ka tome da pomognemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija, najugroženijima zbog pandemije virusa korona. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić i rekao, penzije od januara sigurno neće rasti ispod 5,5 do šest odsto, u skladu sa švajcarskom formulom. I ove godine su penzije rasle 5,9 procenata, uprkos pandemiji. Želim da istaknem da kontinuirano podržavamo građane, posebno najstarije, penzije rastu iz godine u godinu. Plate u javnom sektoru takođe rastu i iz te perspektive treba posmatrati planiranu uplatu od 20.000 dinara penzionerima. Mislim da je to sjajna vest za najstarije, a i pokazuje stepen naše brige za njih, za najugroženije&quot;, naveo je on. Ministar se osvrnuo i na mere podrške koje su sprovedena prošle godine, kada je počela pandemija koronavirusa. &quot;Prva mera koju je Vlada Republike Srbije preduzela bila je uplata 4.000 dinara penzionerima, kako bi se ublažile posledice pandemije, za kupovinu lekova, maski, svega što je bilo najpotrebnije u tom momentu. Nakon toga smo svim građanima, uključujući i penzionere isplatili 100 evra. Krajem prošle godine, kada smo videli da imamo prostora u budžetu, isplatili smo dodatnih 5.000 dinara za penzionere i ako se sećate, 10.000 dinara za sve medicinske radnike, da im kažemo jedno veliko hvala. Pored toga, bile su im povećane i plate&quot;, rekao je Mali. Kako je objasnio, podrška građanima se nastavila i ove godine, uprkos nikada većoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi. &quot;Ove godine smo odlučili da uprkos pandemiji idemo sa povećanjem minimalne zarade od 6,6 odsto, da povećamo plate u javnom sektoru 5 procenata, kao i penzije za 5,9 odsto. Ove godine isplatili smo svim punoletnim građanima 30 evra, preostaje još isplata 30 evra u novembru, a kao što je predsednik Vučić obećao, i dodatnih 20 evra u decembru mesecu. U septembru će biti uplaćeno dodatnih 50 evra za penzionere, a 20.000 dinara isplatićemo u februaru naredne godine&quot;, rekao je Mali. On je naveo da su mere podrške države dale rezultate i istakao da je uspeh vidljiv. &quot;Nama je naplata PDV-a bila veća nego 2019. godine, nismo imali nestašice na rafovima, ljudi su imali novca, dobili su prošle godine po 100 evra podrške od države, a ove godine 30+30+20 evra. Da ne zaboravimo, država je uplatila i pomoć od 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do kraja maja ove godine. Ova podrška države podigla je likvidnost našoj privredi, a s druge strane optimizam građana, jer ljudi su videli da je država jaka, stabilna, snažna, da ima novca&quot;, naveo je on. Ministar je objasnio da novca ne bi bilo da predsednik Vučić nije započeo teške ekonomske reforme 2014. godine, koje su za posledicu imale četiri godine suficita u budžetu. &quot;Reformama su najteže bili pogođeni naši najstariji sugrađani. Mi smo tada rekli da nam je potrebno godinu, dve, tri da saniramo posledice neodgovorne politike i spasimo zemlju koja je bila na ivici bankrota. Teške mere su nas dovele do toga da pred koronu budemo u potpunosti stabilni, da nam učešće javnog duga u odnosu na BDP bude pod kontrolom, da krenemo sa visokim stopama rasta, da rastu prosečne plate, penzije. Kada se pojavila pandemija, mi smo imali kapacitet da reagujemo sa 8 milijardi evra, da podržimo i građane i privredu&quot;, rekao je Mali. Mali je naveo da će deficit do kraja godine biti mnogo manji nego što je projektovano, te da kontinuirana podrška i privredi i građanima nema veze sa političkim okolnostima. &quot;Koji izbori će biti organizovani ove godine? Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu? Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije, i ne ponašamo se kao oni koji su ranije vladali, da plaćamo iz izmišljenog novca&quot;, objasnio je ministar. On je naglasio da se u Srbiji danas gradi sigurna budućnost naše dece, te da je najvažniji posao ove Vlade podizanje životnog standarda građana iz meseca u mesec. &quot;Naš predlog poslodavcima i sindikatima će biti da povećanje minimalne zarade od 1. januara sledeće godine bude 9,4 ili 9,5 procenata, odnosno da sa 32.022 dinara koliko je sada u proseku, idemo na preko 35.000 dinara. Ako očekujemo stopu rasta BDP-a od 6,5 do 7 odsto, ovo je povećanje minimalne zarade koje je veće u odnosu na povećanje BDP-a. Tako je bilo od 2018. godine. Ovo je veoma važno i za socijalni status zaposlenih, jer rast minimalne zarade podiže prosečnu platu. Nije slučajno što smo već krajem 2019. godine imali prosečnu zaradu od preko 500 evra, a sada je već 65.000 dinara. Očekujemo da ćemo sa ovim podizanjem minimalne zarade, prosečnu zaradu sledeće godine podići na nivo od 612 evra, a to znači da će ona u decembru ići od 630 do 650 evra&quot;, naveo je on i podsetio da je pre samo nekoliko godina prosečna plata bila 329 evra. Ministar je zaključio da u doba najveće krize ikada Srbija ostvaruje pobedu u ekonomiji &ndash; po stopi rasta, po nikada većim investicijama, kao i po stabilnosti javnog duga, koji je trenutno 56,2 odsto u odnosu na BDP, što je daleko od nivoa propisanog Mastriškim ugovorom. View this post on Instagram A post shared by Sinis&#780;a Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)