"Uvozimo sa Tajlanda, a neiskorišćena zemlja u Banatu..."

Beograd -- Stanovnik Srbije prosečno pojede svega od pet do sedam kilograma ribe godišnje.Nešto više ove namirnice nađe se na trpezi samo onih koji žive blizu Save i Dunava.To je znatno manje u odnosu na potrošnju ribe na svetskom nivou, koja je odavno premašila 20 kilograma po stanovniku godišnje. Ipak, Srbija je rekorder u potrošnji ribe u jednom danu - a to je slava Sveti Nikola budući da najviše Srba slavi baš tu slavu. Zdravlje ljudi direktno je povezano sa konzumiranjem ribe kao namirnice, kaže samostalna savetnica u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Mirjana Miščević i ističe da je ribarstvo grana koja ima velike šanse za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već i u prerađivačkoj industriji. Miščevićeva ističe da je poslednjih godina primetan pad proizvodnje u ribarstvu i porast proizvodnje u preradi. Ipak, da bi se iskoristili svi potencijali ovog sektora u Srbiji važno je da se ribnjaci oslobode plaćanja vodnog doprinosa, ukazala je sagovornica Tanjuga. &quot;Prerađuje se morska riba, imamo i rečne ribe, fabrike su spremne da prerađuju i rečnu ribu ali dok se ne oslobode ribnjaci vodnog doprinosa koji je visok to neće biti moguće, a ako bi se to učinilo intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu&quot;, objašnjava sagovornica Tanjuga. U Srbiji ima 120 registrovanih ribnjaka, ali je dosta onih koji nisu registrovani. &quot;Potencijali su veliki i imamo sanse za otvaranje novih ribnjaka, ali osnovno je da se oslobode vodnog doprinosa kako bi se zainteresovali svi oni koji žele da oforme nove ribnjake. Postoji zemlja koja se ne koristi u Banatu a koja bi mogla da se koristi za postavljanje novih ribnjaka&quot;, rekla je ona. Miščevićeva je navela i da je važno usklađivanje Pravilnika o kvalitetu riba rakova školjki, puževa i njihovih proizvoda sa pravilima EU i na taj način omogući slobodan plasman pojedinih vrsta riba na tržištu. To bi praktično omogućilo firmama koje se bave uvozom ribe da mogu da prošire svoj asortiman. Srbija je prošle godine uvezla više od 30.000 tona ribe u vrednosti od oko 90 milijardi dolara, a izvezla ribe u vrednosti od 15 miliona. Trenutno raspolaže sa 8.290 hektara šaranskih ribnjaka, a na površini od 62.281 kvadratnih metara nalaze se pastrmski ribnjaci. Proizvodnja ribe je najvećim delom skoncentrisana u Vojvodini. &quot;Postoje uslovi za zasnivanje 200.000 hektara šaranskih ribnjaka, što jasno pokazuje da su mogućnosti za razvoj ribarstva velike, ali nedovoljno iskorišćene&quot;, ističe Miščevićeva. U Srbiji je 2017. godine prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvedeno 5.070 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga je 4.148 tona u šaranskim i 922 tone u pastrmskim ribnjacima. Ulov privrednih ribara iznosio je 590 tona dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.618 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2017. godini dostigli su 7.278 tona. Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2017. godini bio je tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz smanjen za 12 odsto. U prošloj godini najviše smo uvozili ribe i prerađevina od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda a najviše smo izvozili u Italiju, BIH i Nemačku. &quot;Prerada ribe kod nas je u usponu, izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima. Povećana je prerada lososa koji se najviše uvozi iz Norveške&quot;, objašnjava sagovornica. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci 2017. godine evidentiran je rast izvoza od 20 odsto. Kada je reč o tome šta su problemi koji su viđeni u ovom sektoru, Miščevićeva je navela da je jedan od njih to što u resornom ministarstvu ne postoji sektor za ribarstvo, što će reći da je potrebno da se unaprede administrativni kapaciteti. &quot;Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing. Red u ribarstvu se može uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe&quot;, rekla je Miščevićeva. Važno je da se obavlja kontrola nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, ističe. &quot;U procesu harmonizacije neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu. Takođe je neophodno izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda i prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva kako bi se osigurala pravilna implementacija uredbi&quot;, ukazala je Miščevićeva. U usklađivanju sa EU zakonodavstvom neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, zaključila je sagovornica.