Ratari će biti zadovoljni rodom, ali ne i cenom

Beograd -- Berba kukuruza je u punom jeku i do sada je obrano nešto više od 60 odsto ukupnih površina pod tom poljoprivredom kulturom.Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da će poljoprivrednici ove godine svakako biti zadovoljni rodom kukuruza, ali ne i cenom.Ističe da se prinosi kukuruza najčešće kreću od sedam do 10 tona po hektaru, a da rekordni prinosi na nekim površinama dostižu čak i 16 tona po hektaru. &quot;Imajući u vidu da smo zasejali oko 900.000 hektara, očekuje se rod od 7,2 miliona tona, što je za naše potrebe dovoljno, a imaćemo i oko 2,7 miliona tona za izvoz&quot;, rekao je Saković Tanjugu. Govoreći o ceni, Saković ističe da su cene kukuruza poslednjih meseci u padu, te da se kukuruz novog roda mogao unapred prodati po 16,5 dinara, a da je danas njegova cena između 13,5 do 14 dinara po kilogramu. O kvalitetu roda, napominje Saković, redovno se vodi računa i do sada nije bilo ozbiljnih problema i reklamacija oko kvaliteta kukuruza. &quot;Malih strahova je bilo zbog visokih temperatura u jednom periodu i mnogo padavina u drugom, ali analize koje su rađene i na njivama pred početak berbe, i na prijemu i otpremanju kukuruza govore da ne bi trebalo da bude problema&quot;, ističe Saković. Kaže da je do sada Dunavom otpremljeno oko 20.000 tona kukuruza novog roda i da nije bilo nijedne reklamacije. Iako je sa njiva skinuto nešto više od 60 odsto ukupne površine pod kukuruzom, Sakovih ocenjuje da se moglo uraditi i više, ali da poljoprivrednici odlažu žetvu zbog velike vlage, kako bi izbegli troškove sušenja. Još jedan od razloga zbog kojeg će kukuruz ostati duže na njivama nego obično je zbog problema sa skadištenjem, kaže Saković i objašnjava da je to zbog dobrog roda svih ratarskih kultura koje su napunile silose, ali s druge strane i zbog sporije otpreme te robe zbog niskog vodostaja na Dunavu. &quot;Očekivali smo da u periodu od septembra do decembra bude izvezeno oko milion tona kukuruza, što bi napravilo mesto u silosima, ali taj izvoz ide dosta sporije i utoliko će manje mesta biti za nove količine koje pristižu&quot;, navodi Saković. Kapaciteti silosa u Srbiji su poslednjih godina dosta prošireni i po evidenciji &quot;Žita Srbije&quot; ima oko osam miliona tona silosnog prostora, ali potreba za novim silosima ne jenjava, naročito na rekama kako bi se unapredila izvozna logistika, ukazuje Saković. S obzirom da je u toku jesenja ili ozima setva, Saković kaže da se setva uljane repice privodi kraju, da je počela setva ječma, a da je optimalni rok za setvu pšenice 5. oktobar. Ističe da je setva pšenice u ovom trenutku u najvećem fokusu poljoprivrednika, te da se očekuje da će ona biti slična prošlogodišnjoj, jer su proizvođači te kulture ove godine bili zadovoljni cenom pšenice koja je porasla pred samu žetvu.