Analiza 3

Grad, mraz, požar, grom, poplava... Koliko košta da ne mora da se gleda u nebo?

I ovog proleća Baba Marta je "pokazala zube" poljoprivrednicima u Srbiji. Nakon snega i mraza u martu, sa porastom temperature, ratari, voćari i povrtari sada strepe od naglog topljenja i mogućih poplava.

Izvor: B92.net sreda, 31.03.2021. | 13:25 -> 20:09

Foto: Shutterstock/A.Basler

Mrazevi u Srbiji tokom februara i marta najviše štete su naneli kajsijama i uništili i do 70 odsto cvetova, rekao je Nenad Magazin, šef odseka za voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. On je za Betu ocenio da je to voće stradalo u svim regionima Srbije i da su, posle kajsija, najviše oštećene breskve, od 30 do 40 odsto.

"Cvetovi kajsije su propali u Bačkoj, Banatu, Sremu, Čačku, kao i na jugu Srbije gde je temperatura bila i minus 13-14 stepeni", rekao je Magazin.

Niske temperatura smanjiće, kako je rekao, i rod trešnje za oko 30 odsto, borovnice i višnje do deset odsto, a bilo je izmrzavanja i na bademu koji cveta rano i drenjku, iako je ta voćka prilično otporna. Dodao je da je problem što za pojedino voće i kada nije bilo mraza nije bilo uslova za oprašivanje pa će i to umanjiti rod.

Da stanje nije povoljno potvrđuju i poljioprivrednici.

"U najvećem problemu je kajsija, slično vreme je bilo lane i rod je bio desetkovan, a prihodi drastično smanjeni. Ne možemo ništa uradimo, nemoćni smo. Tokom toplog perioda krenula je vegetacija i svi pupoljci koji su bili otvoreni sada su uništeni. Još je rano da se govori kolika će šteta biti, nekad može biti dovoljno i 20 odsto zdravih pupoljaka da donese sasvim zadovoljavajući rod", kazao je Aleksandar Stojanović, voćar iz sela Miokovci kod Čačka za RINU.

Voćari zainteresovaniji za osiguranje

Industrijsko bilje je uglavnom registrovano na velikim površinama i kao poljoprivredna gazdinstva tako da osiguravači posebnu pažnju obraćaju na ovaj segment tržišta. Veliki agrobiznisi su uglavnom osigurani jer su parcele koje obrađuju koncentrisane u velikim tablama, dok mali poljoprivrednici imaju veći broj malih parcela pa se nadaju da, ako bude štete, neće sve parcele biti oštećene.

Ovakve, slične a često i mnogo gore priče pričaju se gotovo svake godine. Nekada su u pitanju poplave, nekada suše, nekada sneg i mraz a nekada sunce i žega...

Još jedna stvar, takođe, gotovo da se godinama ne menja - svest poljoprivrednika o korišćenju osiguranja.

Osiguranje možda neće spasiti plodove i useve, ali može da smanji rizik i ublaži gubitak. Ipak, prema podacima Infostudovog sajta Osiguranik, godinama unazad procenat osiguranih obradivih površina iznosi svega 12-15%.

Najčešće se poljoprivrednici odlučuju za polise osiguranja useva i plodova voćarskih i povrtarskih kultura, a nešto manje se ugovaraju za industrijske biljke.

Kod voćarskih kultura je veće interesovanje za osiguranjem i kod malih poljoprivrednika.

Pored navedenog, u stepenu zastupljenosti osiguranja veliku ulogu ima i geografski položaj obradivih parcela (više ili manje gradobitna područja) i tamo gde je grad češća pojava veće je interesovanje za osiguranjem.

Grad, mraz, požar, grom, poplava...

Najčešće ugovoreno osiguranje je od osnovnih rizika (grad, požar i udar groma) pri čemu se nadoknađuju štete od gubitka prinosa osiguranih useva.

Zatim sledi osiguranje voća od gubitka količine i kvaliteta kao posledica grada, gde se pored gubitka prinosa nadoknađuju štete od gubitka kvaliteta osiguranih plodova.

U proteklih nekoliko godina primećeno je veće interesovanje poljoprivrednika za osiguranje od rizika gubitka prinosa kao posledica prolećnog mraza na voćnim kulturama.

Pored navedenih postoji i veći broj dopunskih rizika od oluje, poplave, jesenjeg mraza, gubitka semenskog kvaliteta, ali su ova osiguranja značajno manje zastupljena.

Koliko košta da ne mora da se gleda u nebo?

Država daje 40-75 odsto

Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje poljoprivrednicima podsticaj za osiguranje useva, plodova, rasadnika, višegodišnjih zasada i životinja u visini od 40% plaćene premije osiguranja, odnosno 45% premije u području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, do 75% za područja moravičkog, šumadijskog, zlatiborskog, kolubarskog i podunavskog okruga. Ukupno je za premije osiguranja za prošlu godinu isplaćeno 1,25 milijardi dinara, kazali su za B92.net iz Ministarstva poljoprivrede.

Cena osiguranja se kreće od 1,5-5 odsto vrednosti osiguranih useva i u rasponu od 8-15 odsto vrednosti plodova kod voća, prema podacima Infostudovog sajta Osiguranik.

Na primer, kod rizika od grada, za pšenicu, ako je očekivani prinos šest tona po hektaru (cena 20 RSD/kg), cena osiguranja se kreće u rasponu od 1.600-2.200 RSD po hektaru, a suma osiguranja je 120.000 dinara.

Kod uljane repice (prinos 3,5 T/ha, cena 40 RSD/kg) suma osiguranja je 140.000 dinara po hektaru, a cena osiguranja od grada se kreće u rasponu od 4.000-4.600 dinara po hektaru.

Kukuruz (prinos 10 T/ha, cena 18 RSD), se može od grada osigurati u rasponu 2.600-3.200 dinara, a suma osiguranja je 180.000 dinara po hektaru.

Kod osiguranja voća od gubitka količine i kvaliteta cena se kreće između 150.000 i 250.000 dinara po hektaru u zavisnosti od lokaliteta kao i sortimenta, kažu iz Osiguranika.

Kako odabrati polisu i na šta obratiti pažnju

Poljoprivrednici se uvek na prvom mestu raspituju koje rizike osiguravajuće kuće pokrivaju, a najviše ih interesuje način na koji se šteta procenjuje i obračunava, kažu za B92.net iz Osiguranika. Ističu da se uglavnom kupuju polise od osnovnih rizika (najčešće grada), a glavni faktor pri odlučivanju je cena osiguranja i kako je definisano učešće osiguranika u štetnom događaju.

Najveća greška

Najveću grešku pri zaključivanju osiguranja poljoprivrednici prave pri odabiru osiguranih rizika i ugovorenom učešću u šteti jer žele da im polisa bude što jeftinija. Međutim, ne obraćaju pažnju na učešće u šteti koje je direktno vezano sa cenom osiguranja i tada do nezadovoljstva dođe prilikom procene ili isplate štete.

Za velike agrobiznise se određuju posebne tarife i rizici, pa tako, na primer, prolećni mraz nekada ne mogu da osiguraju mala gazdinstva, a velikim agrobiznisima je taj rizik uvek uključen.

Ključno je to što samostalni poljoprivrednik ako ugovori osnovnu polisu ona obuhvata samo grad, požar i udar groma, a sve ostalo su dopunski rizici koji se doplaćuju na osnovnu cenu i često ih zbog toga ne uključe da bi prošli jeftinije.

Dešava se i da se očekivana cena po prinosu određene kulture "ospori” od strane osiguravača, u smislu da se obračuna niža cenu po kilogramu i toni, od one koju je poljoprivrednik tražio.

Za određene kulture se traži i protivgradna zaštita kao uslov za ugovaranje polise.