Rusija i sukobi na Krimu: Da li se sprema novi napad na Ukrajinu

Sve što treba da znate o pojačanom prisustvu ruskih trupa na istoku Ukrajine.Upozoravajuće zveckanje oružjem ili pripreme za rat? Od sredine marta, Ukrajina i vlade zapadnih zemalja upozoravaju da Rusija pojačava prisustvo vojnih trupa na anektiranom Krimu i u blizini nekadašnje zone ratnih dejstava u Ukrajini. Namere Rusije nisu jasne, a evo kratkog pregleda najnovijih dešavanja. Ruska vojska u blizini granica sa Ukrajinom - alarm za NATO Zveckanje oružjem i pominjanje Srebrenice: Rastu napetosti između Rusije i Ukrajine Novo zaoštravanje odnosa na istoku UkrajineDa li Rusija sprema invaziju na Ukrajinu?Više izvora je potvrdilo veliko pomeranje ruskih trupa prema Istočnoj Ukrajini i na Krimu, koji su ruske snage anektirale u martu 2014. godine. Vesti o tome pojavile su se na Tviteru, kao što je to slučaj u tvitu kompanije koja se bavi otvorenim podacima u oblasti bezbednosti Džejns informejšn grup (Janes Information Group) o kratkodometnim misilima Iskander. Kremlj nije iznosio nikakve detalje o tome koje su jedinici prisutne na ovom potezu. Portparol predsednika Rusije Dmitri Peskov rekao je da premeštanje trupa na ruskoj teritoriji predstavlja "unutrašnje pitanje". Neke od tih trupa, uključujući jedinice stacionirane na Krimu, imaju vojne vežbe, ali je Peskov takođe optužio Ukrajinu za namerne "provokacije". Izvori iz ukrajinskih obaveštajnih krugova kažu za BBC da se radi o 16 ruskih bataljona taktičkih grupa, odnosno oko 14.000 vojnika. Prema informacijama koje je saopštilo Predsedništvo Ukrajine, Rusija ima oko 40.000 vojnika na istoku Ukrajine i oko 40.000 na Krimu. Da li se ovi vojnici spremaju za invaziju? Moguće je, ali analitičari smatraju da takav ishod nije verovatan. Rusija je sklonija da koristi infiltraciju kao metod. Ruske specijalne jedinice bez oznaka, pod nadimkom "mali zeleni", zauzeli su Krim 2014. godine. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg okarakterisao je rusko koncentrisanje trupa kao "neopravdano i veoma zabrinjavajuće", dodavši da je to "najveća koncentracija ruskih trupa još od protivzakonite aneksije Krima". Ukrajina, NATO i vlade zapadnih država već dugo optužuju Rusiju da šalje obične vojnike i tešku artiljeriju na istoku Ukrajine, koji je pod kontrolom proruskih separatista. Kremlj sve to poriče, a svaku rusku trupu naziva "dobrovoljačkom". U svom obraćanju u sedištu NATO, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ocenio je da Rusija "otvoreno preti Ukrajini ratom i uništavanjem naše državnosti". Međutim, kako je dodao, "Rusija ovog puta nikoga neće uhvatiti na prepad", za razliku od 2014. godine.Godišnjica NATO bombardovanja: Šta se dešavalo u proleće 1999. godineZašto su Rusija i Ukrajina u ratu?Odnosi između Rusije i Ukrajine sada su definitivno neprijateljski, ali to baš i nije rat. Na liniji fronta dešavaju se sporadični sukobi. Od pada komunizma 1991. godine, ruski vojnici su učestvovali u intervencijama u nekoliko zona konflikta na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza - na primer u Čečeniji i na Kavkazu. Aprila 2014. godine, ubrzo nakon što je Rusija anektirala Krim, proruski separatisti zauzeli su veliki deo Istočne Ukrajine - oblasti oko Donjecka i Luganska. Nekoliko meseci pre toga, prozapadno orijentisani Ukrajinci su protestima zbacili sa vlasti proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Ministar Kuleba podseća da je 2014. Rusija imala plan da rascepka Ukrajinu i formira entitet pod nazivom Novorusija, ali ih je ukrajinska vojska u tome sprečila. Zona ratnih dejstava - Donbas, pretežno je naseljena govornicima ruskog, a mnogi stanovnici sada imaju ruske pasoše. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će Rusija braniti svoje građane u inostranstvu ako se ispostavi da su izloženi riziku. Rusija koristi specijalne jedinice, sajberoružje i propagandu u ovim i drugim sukobima, što se zbirnim imenom naziva "hibridni rat" - nije otvoreni sukob, ali nije ni zamrznuti konflikt. Prošlogodišnji američki obaveštajni izveštaj Kongresu podvukao je ulogu ruske vojno-obaveštajne službe GRU. Tokom 2014. godine bilo je borbi, a primirje je sklopljeno 2015. Od tada su Rusija i Ukrajina nekoliko puta razmenile zarobljenike. U sukobima je do sada poginulo više od 13.000 ljudi. Ukrajina kaže da je u Donbasu od početka godine izgubila 26 trupa, dok je za celu 2020. poginulo 50. Separatisti tvrde da su u 2021. izgubili više od 20.Zašto Rusija sada ponovo preti Ukrajini?Analitičari rusko-ukrajinskog sukoba Pavel Felgengauer i Džejms Šer kažu da je na porast tenzija uticaj imalo nekoliko faktora. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je februara uveo sankcije protiv Viktora Medvedčuka, moćnog ukrajinskog oligarha i prijatelja Vladimira Putina, dok je Ukrajina zabranila rad tri državne ruske televizije. Minski mirovni sporazum iz 2015. se uglavnom ne primenjuje. Na primer, nije bilo izbora uz prisustvo nezavisnih posmatrača u regionima koji su pod kontrolom separatista. Tokom prethodnih sukoba, Rusija je slala "mirovnjake" u oblasti koje je nazivala "bliskim susedstvom", koji su na kraju tamo i ostali. To se desilo u Moldaviji i Južnoj Osetiji, nepriznatoj državi koja je proglasila nezavisnost od Gruzije. Šer smatra da bi se to moglo desiti i u Ukrajini., čime bi Rusija zacementirala svoju poziciju. Ima spekulacija da Putin želi da testira Bajdena, koji je zauzeo oštriji stav prema Rusiji nego njegov prethodnik Donald Tramp. Putinu predstoje parlamentarni izbori u septembru, a masovni opozicioni pokret podržava njegovog kritičara Alekseja Navaljnog. Kremlj "brani" Ruse u Ukrajini, što bi Putinu moglo da donese mnogo glasova. Navaljni bi takođe mogao da padne u drugi plan ako se ruske vlasti raspire patriotizam oko Ukrajine.Bosna i Hercegovina: Kako žive vršnjaci Dejtonskog sporazumaDa li je Ukrajina pod zaštitom NATO? Ne postoji takav sporazum, jer Ukrajina nije članica NATO. Međutim, Alijansa gaji tesne veze sa Ukrajinom, u koju se doprema zapadno oružje, uključujući američke protivtenkovske rakete Džavelin (Javelin). Rusija zna da će možda isprovocirati zapadne države da još više pomažu Ukrajinu. Zelenski je apelovao na NATO da ubrza prijem Ukrajine u članstvo, ali aktuelni sukobi otežavaju učlanjenje, jer NATO ima takvu politiku. Stoltenberg kaže da je "na 30 NATO-članica da odluče o tome kada je Ukrajina spremna za članstvo". On je naglasio da Ukrajina ima posebno partnerstvo sa Alijansom, baš kao i Švedska, Finska i Gruzija. "Odbacujemo ideju da Rusija ima bilo kakav veto na države koje odlučuju kakva će biti njihov suvereni put", dodao je. Kremlj već dugo upozorava Ukrajinu da se ne pridružuje NATO i ogorčen je zbog učlanjenja baltičkih država. NATO pruža pomoć Vojci Ukrajine kroz pomoć modernizaciji, obuke i zajedničke vežbe, podsetio je Stoltenberg.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');