Intervju petkom: Boris Miljković o nostalgiji, filmu o Marini Abramović i romanu "Jugosloveni“

O filmu "Povratak kući: Marina Abramović i njena deca&#x201c;, novom romanu "Jugosloveni&#x201c; i radu na televiziji, Boris Miljković govori za BBC na srpskom.Fraza "renesansni čovek" deluje izlizano, ali adekvatno opisuje Borisa Miljkovića, reditelja, pisca i kreativnog direktora Radio-televizije Srbije. Na intervju je došao u crnom odelu, sa ešarpom, ali je jedan detalj privukao pažnju. Izgleda kao ceger, ali u moderno dizajniranom rancu na točkiće nalik na čudesnu torbu iz koje Meri Popins izvlači svašta, Miljković nosi kišobran, kompjuter, knjige i sve što mu je potrebno tokom dana. Reditelj čuvenih muzičkih emisija (Rokenroler) iz perioda novog talasa i autor današnjeg vizuelnog identiteta javnog servisa promoviše novi film o najčuvenijoj umetnici s ovih prostora. Marina Abramović za BBC: O 47 godina pauze od Beograda, politici, bolu u performansu i mladima na Balkanu Performans u Srbiji od Marine Abramović do danas: Telo kao početak i kraj Kako deca vide sebe, druge i društvo u kome žive Povratak kući: Marina Abramović i njena deca biće prikazan 5. decembra na platformi Moj Of. Ovaj "mali ručni rad od filma", čiju strukturu Miljković poredi s vesternom, pričom o kauboju koji se vraća kući, svetsku premijeru imao je na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Sarajevu.Pogledajte video o Borisu MiljkovićuKamionom kućiMiljković voli da kaže da kada je upoznao Marinu Abramović on je imao 14 godina, a ona je bila gola. Zapravo je gledao snimak njenog performansa u Studentskom kulturnom centru, mesta koje mu je "kao jednom pubertetliji" bilo privlačno jer su se tu okupljali neki dugokosi bradati muškarci i zanimljive umetnice, od kojih se neke nisu libile da budu nage. Početkom sedamdesetih u SKC-u rađala se nova umetnička scena, najpoznatija je bila grupa kasnije nazvana Beogradska šestorka, kojoj je pored Raše Todosijevića, Ere Milivojevića, Neše Paripovića, Zorana Popovića i Gergelja Urkoma, pripadala i Marina Abramović. Miljković je bio među malobrojnom publikom koja je pratila eksperimente te grupe, zbog čega ga je mogućnost da snima film o Marini Abramović oduševila. "Marina pripada maloj grupi ljudi koji su na vrhu u kreativnom promišljanju u toj oblasti, prirodno je da su ljudi zainteresovani za njen rad i život," kaže on. Njegov film se ne bavi izložbom Čistač već mogućnošću zatvaranja životnog kruga umetnika koji je u jednom trenutku otišao od kuće. Emotivni ključ filma, po njemu, predstavlja otvaranje vrata beogradskog stana u kome je Marina odrasla. Iako nije znao za ishod eksperimenta koji je započeo, s umetnicom i ekipom snimatelja ušao je u zgradu, što je Abramović više puta pokušavala sama, ali ovog puta vlasnik stana je primio bivšu stanarku u prostor. Zatvaranju kruga u filmu doprinosi i kamion u koji je reditelj ubacio "asortiman stvari koji čine orman, zastave, goblen, Titove slike, a koji će iz nekog imaginarnog prostora stići do muzeja".Pogledajte video: Kako se umetnice osećaju dok izvode performans i kako publika može više da uživa u njemuUveren je da ljudi rođeni u Jugoslaviji, s razlikom od desetak godina, dele slične biografije. "Njeni roditelji su bili u vrhu vlasti, moj otac je bio na Golom otoku, to su dve strane iste medalje", objašnjava on. Ideju o kamionu je pozajmio iz sopstvenog iskustva. Majka učiteljica je dobila službu u Bosni i odatle je on kamionom krenuo za Beograd "sa šoferom Borom, koji je maznuo neku cicu usput, pa sam ja iz kabine morao da pređem u orman da bi on mogao da obavi sa njom ono što je hteo". Motiv vraćanja na neka mesta u pokušaju da se otkrije njihovo tajno značenje za prošlost i sadašnjost koristio je u filmu Fabrika šećera (2016). U ovom dokumentarnom eseju, Miljković se vraća u Kairo u kome je živeo tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, u želji da poveže svoja sećanja s boravkom oca na istom tom mestu. Film počinje očevom izjavom da je "najbolje godine života proveo u ratu", a u Kairu je bio smešten kao pilot Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva (RAF). Četiri jezika, a jedna književnost Intervju petkom: "Ne želim da se osećam kao uljez&#x201c; Rumena Bužarovska o novoj knjizi, dijaspori, starijim i mlađim feministkinjama Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatkuKo je Boris Miljković Boris Miljković je rođen 1956. u Zagrebu, diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sa Branimirom Dimitrijevićem Tuckom, autor je mnogih televizijskih emisija i filmova (Rokenroler, Niko kao ja, Ruski umetnički eksperiment i Šumanović, komedija umetnika). Režirao je veliki broj reklama, a neke od njih su nagrađene na festivalima kao što su Clio, Epica, Golden Drumm, Grand Prix Golden Rose of Montreux. Autor je video radova u predstavama Dejana Mijača: Pseći valcer, Skakavci i Trg heroja. Trenutno radi kao kreativni direktor Radio-televizije Srbije i predavač na Univerzitetu u Novom Sadu.(Jugo)nostalgijaPriču o kući u Kairu, koju je na početku Drugog svetskog rata rata kupila jugoslovenska vlada za kralja Petra, a kasnije je postala ambasada SFRJ, Miljković donosi iz vizure Mahmuda, dugogodišnjeg batlera nizu ambasadora bivše države. Za njega je Fabrika šećera film o Jugoslaviji "zemlji koje nema i čime ona postaje poetska kategorija". "Pomislio sam da je i moj otac posetio tu kuću, ambasada bila je izvor informacija. "Tu sam dolazio i ja, jer sam živeo 300 metara dalje odatle, pa sam doveo i sina." Poput Marine Abramović, često poseže za autobiografijom da bi je koristio u umetničke svrhe. "To je nešto što niko ne može da vam oduzme," tvrdi i podseća da su neki od "najvećih komada svetske umetnosti - bilo da su to piramide ili Felinijev Amarkord" zasnovani na biografiji. Priznaje da je sklon nostalgiji, koju definiše kao "molekularnu stvar na koju nije moguće svesno uticati". "Ugrađena je u svaki deo vašeg organizma van posredstva svesti, često se nalazi u mirisu, ukusu nekog jela koje vam je majka spremala," dodaje. Stoga je Jugoslavija "tema autobiografije, ja sam odatle, tu pripadam i ni o čemu drugom ne mogu da pričam". Istorijom jugoslovenske posleratne umetnosti bavio se u serijalu Put za budućnost (2017), emitovanom na RTS-u, u okviru koga se bavi umetnicima poput Miće Popovića, Olge Jevrić, Leonida Šejke, Raše Todosijevića, ali i modernističkim spomenicima, gejmingom i dizajnom. "Moja jugonostalgija ne komunicira ni sa kakvom politikom", kaže Miljković. Čini mu se da je u savremenom srpskom jeziku "jugonostalgičar" uvreda. Njegov upravo objavljeni roman zove se Jugosloveni, u kome su glavni junaci deca na dugom letovanju na jednom jadranskom ostrvu. Ipak njegov sin Jugo se ne zove tako zbog Jugoslavije, već po Miljkovićem deda-ujaku Josip Jugu Šuljiću, nadrealističkom pesniku s Raba koji je poginuo u partizanima 1944. Jugo i njegovi vršnjaci rođeni u decenijama posle raspada zemlje, kaže Miljković, treba da znaju nešto o "velikoj ideji iz 20. veka da plemena s ovih prostora pokušaju da žive zajedno", isto koliko i o Gavrilu Principu, Vuku Karadžiću ili Stefanu Nemanji.Osamdesete: Seks, droga, rokenrol i moderna umetnostPrizori članova grupe Idoli u odelima kako pevaju Maljčiki, nasuprot radnicima u kombinezonima, u belom studiju ili skakutanje Milana Mladenovića, Dušana Kojića Koje i Ivice Vdovića Vda iz Šarla akrobate oko ogromne gumene planete uz uzvike "Niko kao ja" urezane su u vizuelno pamćenje i onih koji nisu živeli osamdesetih. Emisijom Rokenroler 3, tandema Boris Miljković i Branimir Dimitrijević-Tucko, televizija Beograd je dočekala 1981. godinu. "Analogija sa današnjim vremenom nije primerena" primetiće Miljković. Takozvane zlatne osamdesete, "poslednju mladost u Jugoslaviji", on pamti kao sjajno vreme. Ne zbog toga što čovek voli sopstvenu mladost, ističe on, već zato što je čak i siromašna Jugoslavija učestvovala na kulturnoj sceni Evrope. "Bili smo s obe noge u nečemu što sada gledamo preko ograde i pitamo se, hoćemo ili nećemo," smatra on. Da li je Prinsov "Sign O&#x2019;The Times&#x201c; najbolji album svih vremena Svi imaju prava na Benksijevog "bombaša cvećem&#x201c; Četiri banke Hita 202: Nikada nećemo ukinuti glasanje telefonom Kako je Jugoslavija slušala rokenrol Iako je duo Boris i Tucko zaslužan za mnoge muzičke spotove poznatih bendova iz tog perioda (između ostalih za Ekatarinu Veliku i Lajbah), granice televizijskog izraza su pomerili sa dva filma posvećena umetnosti s početka 20. veka. U Ruskom umetničkom eksperimentu (1982) prikazana je sudbina umetnika kao što su slikar Kazimir Maljevič, osnivač baletske kompanije Ballets Russes Sergej Djagiljev i pesnik Vladimir Majakovski, u godinama posle Oktobarske revolucije, koji razočarani ili beže iz Rusije ili se okreću samodestrukciji. Osetljivu psihu umetnika u doba narastajućeg fašizma, dvojac Miljković-Dimitrijević je prikazao u filmu Šumanović, komedija umetnika (1987) posvećenom čuvenom srpskom slikaru Savi Šumanoviću. "Ja sam verovao da Tucko i ja stvaramo novi jezik. To nisu igrani filmovi, to su dugometražni video radovi," priseća se Miljković. Oba filma nalaze se u kolekciji Muzeja savremene umetnosti. Kraj osamdesetih će obeležiti rad na snimanju reklama, koji će ga odvesti u Kairo gde je radio u poznatoj agenciji Sači i Sači. To će utabati put ka poziciji kreativnog direktora na nacionalnoj televiziji. "Onaj što se oblači kako hoće, malo je lud, ali ipak je direktor", objašnjava s osmehom kako ljudi razumeju taj posao. Iako mu se čini da se reč "kreativno" previše koristi, u odbranu kreativnih industrija kaže da je to prilika mnogim mladim ljudima da svojom pameću urade nešto dobro.Pogledajte video: Kako će umetnost u javnom prostoru izgledati u doba pandemije(Književni) život počinje u pedesetimBoris Miljković ceo život piše beleške, ideje za snimanje, utiske i sećanja. Zapise o životu u Kairu prvi put sredio u zbirci priča Čaj na Zamaleku, koji je objavljen u njegovoj 50. godini. "Raduje me činjenica da je Bukovski krenuo u tom trenutku", kaže on. U međuvremenu objavio je zbirke priča Fabrika hartije, Život u raju i romane Uspavanka za Lalu, Poljupci, uspomene i razgovori. "S Jugoslovenima mi se čini da sam napravio zgodan čudan put do nečega što ima strukturu romana i njegovu specifičnu težinu. "Ako moram sam sebe da pohvalim, malo sam porastao." Puno čita ("sve i svašta"), a izdvaja Miljenka Jergovića kao najboljeg pisca s ovih prostora. S druge strane, voli da čita i knjige Svetislava Basare, jer je, kako kaže, on "potreban Srbima da im kaže ko su oni, kao što je Krleža svojevremeno rekao Hrvatima ko su". Od silnih pokrenutih tema, pandemija korona virusa je spomenuta samo na kraju razgovora. "Zabaviću vas na kraju. Bio sam u karantinu 28 dana, posle preležao Kovid, film je premijerno prikazan i upravo mi je objavljen roman," kaže Miljković. Pored svega toga, sigurno će ovu "godinu senku" pamtiti po tome što mu se rodilo peto dete, a četvrti sin. "Sve to u mojim godinama i u okviru ove godine," zaključuje on. Ne smatra sebe optimistom, ali očekuje da će vakcina vratiti svet u normalu. "Samo sam dovoljno puta video slutnje velikih katastrofa i onda ih preživeo i onda se okrenuo pogledao preko ramena. Mi smo prosto takvi, nas istorija ne uči nečemu naročitom."Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');