Rusija, Ukrajina i energenti: Švedske vlasti prijavile novo curenje u gasovodu Severni tok, EU kaže da je reč o sabotaži
Švedske vlasti otkrile su novo curenje gasa iz cevi koje podvodnim putem prenose energent iz Rusije ka Evropi.
Izvor: BBC
Švedske vlasti prijavile su novo curenje u velikom podvodnom gasovodu kojim se ruski prirodni gas prenosi u Evropsku uniju, što je četvrto ove nedelje.
Švedska obalska straža saopštila je u četvrtak da je primećeno novo curenje u gasovodu Severni tok 2.
Nijedan od dva gasovoda od Rusije ka Evropi trenutno nije u funkciji, iako u njima ima gasa.
Danska i Švedska su ranije prijavile curenje gasa u gasovodima Severni tok 1 i 2, upozoravajući vlasti na mogućnost namernog napada.
Evropska unija je prethodno saopštila da je "čin sabotaže" uzrok curenja dva velika gasovoda koji se protežu iz Rusije u Evropu, ali je nije direktno optužila Rusiju.
Lideri EU su poručili da će svaki namerni napad na energetsku infrastrukturu kontinenta za posledicu imati "najjači mogući odgovor".
Norveška je rekla da će rasporediti vojsku da zaštiti naftna i gasna postrojenja.
- Rusija ponovo zavrće Severni tok, Evropa bez gasa najmanje tri dana
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
- Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
Ukrajina je, bez dokaza, optužila Rusiju za "teroristički napad", a iz Moskve je odgovoreno da su optužbe da je napala sopstvene gasovode kao "predvidljive i glupe".
EU je ranije optužila Rusiju da koristi snabdevanje gasom i Severni tok kao "oružje protiv Zapada".
Američki državni sekretar Entoni Blinken smatra da curenje "neće imati značajan uticaj na energetsku otpornost Evrope".
Blinken nije direktno optužio Rusiju, ali je rekao da ne bi bilo u "ničijem interesu" ukoliko su kvarovi namerno izazvani.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ponovio je poruku Ursule fon der Lajen.
"Čin sabotaže Severnog toka izgleda kao pokušaj dalje destabilizacije snabdevanja energentima [u EU]", napisao je na Tviteru.
Operateri Severnog toka 2 ukazali su na nagli pad pritiska u gasovodu u ponedeljak, 26. septembra.
Danske vlasti upozorile su kapetane brodova da izbegavaju vode oko ostrva Bornholm u Baltičkom moru,
Nekoliko sati kasnije, slično upozorenje objavila je i švedska pomorska uprava.
Iz kompanije Nord Strim AG, koja upravlja Severnom tokom 1, kažu da je nemoguće proceniti koliko vremena je potrebno da se popravi gasna transportna infrastruktura.
Moskva je u avgustu potpuno obustavila isporuku gasa Evropi preko Severnog toka 1, navodno zbog neophodnih popravki.
Iz EU su rekli da je to pokušaj Rusije da evropske zalihe gasa iskoristi kao oružje.
Šta su gasovodi Severni tok 1 i 2?
Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke.
Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.
Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu.
Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.
Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, kaže da je "veoma zabrinut" zbog čitave situacije i nije isključio mogućnost sabotaže.
Seizmolozi su izvestili o podvodnim eksplozijama pre nego što je došlo do curenja gasovoda.
Danska vojska objavila je snimak curenja koji pokazuje mehuriće - najveći je prečnika jedan kilometar - na površini Baltičkog mora.
"Nema sumnje da su to bile eksplozije", rekao je Bjorn Lund iz švedskog Nacionalnog seizmološkog centra.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak izjavio je u utorak da je curenje "ništa drugo nego teroristički napad koji je isplanirala Rusija i čin agresije prema EU".
Operatori gasovoda rekli su da je nemoguće proceniti kada će infrastruktura sistema biti obnovljena.
Prethodno su se u nemačkim medijima pojavili izveštaji u kojima se navodi da vlasti ne isključuju mogućnost potencijalnog napada na podvodnu gasnu mrežu.
Verodostojnost ovakvih tvrdnji nemoguće je utvrditi u ovom trenutku.
Mete Frederiksen, danska premijerka, rekla je da je još rano za bilo kakve zaključke, ali da je teško zamisliti da su višestruki kvarovi čista slučajnost.
Cene energenata drastično su porasle otkako je Moskva napala Ukrajinu.
Sve oskudnije zalihe dodatno bi mogle da utiču na porast troškova.
Domaćinstva u EU strahuju da ove zime neće moći da plaćaju račune za grejanje.
Poljska pokušava da smanji energetsku zavisnost od Rusije, nekada glavnog evropskog snabdevača.
Na severozapadu Poljske nedavno je svečano otvoren novi baltički gasovod.
Pristup norveškom gasu imale bi države poput Slovačke, Češke i Poljske, čime se bi se smanjila potreba za energentima iz Rusije.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
