BBC na srpskom - B92

Angela Merkel, Nemačka i politika: Kraljica EU sa ukaljanom krunom

Odlazeća nemačka kancelarka vodila je EU kroz nekoliko kriza, ali njeno evropsko nasleđe je mešovito.

Izvor: BBC
Podeli
Za 16 godina Angela Merkel je pomogla da se EU izvuče iz raznih kriza/Getty Images
Za 16 godina Angela Merkel je pomogla da se EU izvuče iz raznih kriza/Getty Images

"Kraljica Evrope" nekada je bio jedan od mnogih nadimaka Angele Merkel.

Ali sada kada se moćna nemačka kancelarka sprema da posle ovomesečnih izbora okrene leđa politici, nisam sigurna da će ta kraljevska titula opstati.

Istina: od aktuelnih lidera EU, Angela Merkel ima ubedljivo najduži mandat.

Učestvovala je, procenjuje se, na stotinu samita EU, nečesto opisivana kao "jedina odrasla osoba u prostoriji".

Još jedna istina: upečatljivo je pomogla da se blok izvuče iz migrantske krize, krize evra, krize Kovida-19 i, do određene mere, čak i Bregzita.

Ali ovo je priča o dve Angele Merkel.



Njena evropska zaostavština, kao i njena domaća, mešane su.

Kritike upućene na njen račun kod kuće - da je tokom 16 godina provedenih na čelu Nemačke bila Krisenmanagerin, iliti krizna menadžerka, obično čekajući do poslednjeg časa da nešto preduzme; pragmatista ali ne i vizionarka - mogle bi da se primene i na evropsku scenu.

A to će ostati, i to dugo pošto Angela Merkel bude napustila politiku.

Krizna menadžerka EU

Kad su na snagu stupile surove mere štednje u Grčkoj, Angela Merkel je za neke postala omražena ličnost/Getty Images
Kad su na snagu stupile surove mere štednje u Grčkoj, Angela Merkel je za neke postala omražena ličnost/Getty Images

Merkel pragmatista možda je pomogla da se EU provuče kroz brojne egzistencijalne krize i preživi još jedan dan.

Ali Merkel neviozionarka možda ostavlja blok slabijim i bez kormila nego što bi to bilo da je odlučnije koristila dugoročni položaj liderke najbogatije i najuticajnije zemlje EU.

Uzmite na primer krizu Evrozone iz 2015. godine.

Čak i žestoki mada kratkoročni grčki ministar finansija Janis Varufakis priznaje da je Angela Merkel spasla evro zadržavši njegovu zemlju pod ovom valutom, uprkos njenim finansijskim poteškoćama.

"Istina je da je, na kraju, ona zaslužna za očuvanje Evrozone, jer da je Grčka izašla ne verujem da bi bilo moguće zadržati je na okupu", rekao mi je on.

"Ali imao sam neka veoma ozbiljna neslaganja sa politikom koju je ona zastupala. Nikad nije imala viziju o Evrozini.

"Nikad nije imala viziju šta da uradi sa Evrozonom jednom kad ju je spasla, a način na koji ju je spasla postao je veoma polarizujući.

"I u okviru Nemačke, i u okviru Grčke."

Janis Varufakis navodi krupne mere štednje nametnute Grčkoj, ne isključivo ali uglavnom na korist Nemačke.

Izveštavala sam iz Atine dok se 2015. godine na ulice izlivalo anti-nemačko i anti-EU nezadovoljstvo.

Demonstranti su mahali plakatima Angele Merkel sa hitlerovskim brčićima, dok su drugi spaljivali zastave EU.

Nemačka na prvom mestu?

Španija i Italija takođe su bile prisiljene da se suoče sa onim što su mnogi poreski obveznici doživeli kao suviše surove i nefer mere štednje, koje im je, verovali su oni, nametnula Angela Merkel.

Italija se preobratila iz nekada strastveno eurofilske u izrazito euroskeptičnu zemlju članicu.

Besni glasači su mi rekli da su bili ubeđeni da su propisi Evrozone osmišljeni da se poklapaju sa interesima moćne Nemačke, da favorizuju njenu unosnu izvoznu industriju.

Govorili su da ne vide smisao ostajanja u Evropskoj uniji ili na zajedničkom tržištu ako jače, bogatije članice kao što su Nemačka ne pomažu slabije koje imaju probleme.

Gde su nemački poreski obveznici kad su vam najpotrebniji, želeli su da znaju.

To dovodi do još jedne kritike izrečene na račun Angele Merkel: da je, kad se sve sabere i oduzme, njena doktrina u Evropi bila "Nemačka na prvom mestu".

To i ne iznenađuje, rekli biste.

Kao prvo, zato što će svaki izabrani vođa na prvo mesto staviti svoju zemlju.

A onda - i to je neobično za Nemačku - zbog njene nacističke prošlosti.

Nemačka i njeni kancelari obično su bili bolno svesni kad god preuzimaju prominentne liderske uloge u međunarodnim krugovima.

Merkel menja igru

Francuski i nemački lideri predložili su 2020. godine fond za oporavak od Kovida/Getty Images
Francuski i nemački lideri predložili su 2020. godine fond za oporavak od Kovida/Getty Images

I da li je onda titula Kraljice Evrope zaslužena?

Kancelarka Merkel je intervenisala da bi spasla Evrozonu, ali je i izazvala duboki raskol između severa i juga u okviru EU.

Raskol koji se ponovo javio tokom migrantske krize i na početku pandemije Kovida - sa južnim Evropljanima koji su se osećali napušteno, kao neko na kome su se slomila kola svih ovih kriza.

Sve dok ponovo više nisu bili to.

Uglavnom ponovo zahvaljujući Angeli Merkel, čak i ako je imala običaj da reaguje u poslednji čas.

Zbog toga kažem da je njeno zaostavština u EU mešana.

Kriza Kovida-19, za razliku od evro krize pre nje, ubedila ju je da bogatije zemlje kao što je Nemačka zaista treba da otpišu dugove siromašnijih zemalja u EU, u ovom slučaju onima pogođenim neproporcionalnim ekonomskim posledicama pandemije.

Uradivši to, postavila je upečatljiv presedan u EU.

Bio je to radikalni stav jednog nemačkog kancelara, naročito kad se uzmu u obzir tradicionalni pritisci kod kuće da pažljivo žonglira domaćim bilansom.

Ministar privrede Francuske Bruno Le Mer bio je ključni arhitekta fonda EU za oporavak od Kovida, koji su zajednički predložili liderima EU Merkel i predsednik Emanuel Makron.

On mi je to opisao kao odluku koja je promenila igru u EU zahvaljujući hrabrosti Angele Merkel: "Pokazala se da je sposobna da donosi odluke protiv aktuelnog toka mišljenja u Nemačkoj i u korist bolje integracije i bolje efikasnosti evropskog kontinenta."

Le Mer veruje da je kancelarka Merkel uvidela da je ugrožena budućnost Evropske unije ako ne bude pristala na to.

Drugo stanovište je da je Angela Merkel još jednom delala prvo i najpreče u interesu Nemačke.

Možda je postala i te kako svesna da bi ujedinjeno tržište EU moglo da se sruši ako se Italija, Španija, Francuska i ostali budu ekonomski ugušili zbog pandemije.

Ov tržište je ključni donosilac novca za nemački biznis.

I zato je Angela Merkel krizna menadžerka zasukala rukave i preduzela drastične, pragmatične korake.

Ušlo je u istoriji i u vesti u Nemačkoj i svugde u svetu.

Mada ne do onog nivoa koji je izazvala reakcija Merkelove na migrantsku krizu u EU.

Mešani učinak u ljudskim pravima

Odluka Angele Merkel da primi sirijske izbeglice bila je hvaljena, ali ne od svih/Getty Images
Odluka Angele Merkel da primi sirijske izbeglice bila je hvaljena, ali ne od svih/Getty Images

Kad je krajem leta 2015. godine Angela Merkel otvorila nemačke granice za više od milion izbeglica i azilanata, završila je na naslovnim stranama medija širom sveta - hvaljena od jednih, kuđena od drugih.

Kod kuće, neki su se ponosno hvalili sa Willkommenkultur svoje zemlje, kulturom dobrodošlice prema drugima, koju je simbolisala Angela Merkel.

Drugi, iznervirani pristizanjem izbeglica, okupili su se oko ultra-desničarske AfD, omogućivši joj da postane prva stranka ekstremne desnice koja je osvojila poslanička mesta u federalnom parlamentu posle okončanja Drugog svetskog rata.

Uticaj njene odluke u vezi sa migracijom na EU bio je jednako značajan koliko i podeljen.

EU je osvojila Nobelovu nagradu za mir 2012. godine.

A opet, tri godine kasnije, njene zemlje članice zatvarale su vrata na svojim granicama jedne pred drugima kako bi izbeglice ostale napolju, od kojih su mnoge bežale od rata u Siriji.

Dela nemačke kancelarke pomogla su da se oporavi reputacija bloka kao ključnog branioca ljudskih prava, kao što je definisano u Članu 2 osnivačkih načela EU.

Američki predsednik Barak Obama bio je nadahnut, prema rečima Bena Roudsa, zamenika savetnika za Nacionalnu bezbednost i predsednikove desne ruke.

"Bilo je to u eri u kojoj je vladao Obama, a u kojoj je bilo vrlo, vrlo malo svetskih lidera spremnih da urade nešto što su znali da će biti politički štetno po njih samo zato što su verovali da je to ispravno."

"Kad je Merkel odlučila da primi sve te izbeglice, bilo je očigledno da će biti političkih posledica kod kuće i Obama je bio neverovatno ganut time i načinom na koji je ona to odbranila."

Prema Roudsu, Barak Obama je podstakao nemačku kancelarku da govori energičnije u odbranu Evrope, posebno posleizborne pobede Donalda Trampa i glasanja za Bregzit u Velikoj Britaniji.

Iako se sama kancelarka predomišljala, on ju je navodno nagovorio da se kandiduje za četvrti mandat. Krajem 2016. godine,

Obama je verovao da Angela Merkel i Berlin sada moraju da budu "centar gravitacije liberalno demokratskog poretka", rekao je Rouds.

Izbegavanje odlučnih koraka

EU je preduzimala korake da spreči migrante da pređu u Grčku i da vrati one koji su već u tome uspeli/Getty Images
EU je preduzimala korake da spreči migrante da pređu u Grčku i da vrati one koji su već u tome uspeli/Getty Images

Brisel se kupao u sjaju Angele Merkel.

S druge strane, mogli biste da se zapitate zašto Angela Merkel nije izvršila pritisak na lidere EU da se bolje pripreme za migrantsku krizu 2015. godine.

Posle događaja u Siriji i Libiji, to nije moglo da bude veliko iznenađenje.

Mogla je da iskoristi moć i uticaj da zahteva razrađene kanale legalne migracije, kažu njeni kritičari.

Umesto toga, očajne izbeglice i azilanti gubili su živote na moru u pokušaju da ilegalno stignu do Evrope, a EU je izvela neslavni spektakl od pokušaja da im ne dozvoli da uđu.

Kancelarka se kasnije našla na meti kritika Amnesti internešenela i izbegličkih grupa zbog njene ključne uloge u tadašnjem postizanju kontroverznog sporazuma u ime EU sa turskim autokratskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Prema ovom sporazumu, Turska ne samo da je imala zadatak da spreči izbeglice i druge da se ukrcaju na krijumčarske brodove koji su se uputili za Evropu, već i da vraća one koji su već uspeli da se iskrcaju na grčke obale.

I ima još mnogo primera sa "da, ali" kad je u pitanju Angela Merkel, navodni bastion EU u odbrani ljudskih prava.

Jeste, ovog leta su ona i 16 drugih lidera EU potpisali zajedničko pismo u odbranu LGBT zajednice, usred uzavrele kontroverze o novom zakonu usvojenom u zemlji članici Mađarskoj.

Ali Angela Merkel je godinama od mnogih doživljavana kao pokroviteljka mađarskog nazadovanja u demokratiji.

Mađarski samoproklamovani "neliberalni" premijer Viktor Orban donedavno je bio član grupe desnog centra EPP kancelarke Angele Merkel u Briselu, što garantuje više poslaničkih mesta i veći uticaj u Evropskom parlamentu.

Otuđivanje njega bilo bi problematično i ona se navodno u poslednji čas zaustavila da ne preduzme odlučne korake.

Lekcija koju su naučili Mađarska i njena saveznica u EU Poljska - obe ključni partneri za nemačko poslovanje - bila je da su Angela Merkel i EU u celini delimično nespremni a delimično nemoćni da preduzmu brze, odlučne korake kad su u pitanju njihov učinak u vezi sa ljudskim pravima i vladavinom prava.

Domaća trgovina kao prioritet

Ana Palacio, bivša španska ministarka spoljnih poslova i bivša potpredsednica Svetske banke, nedavno je optužila Nemačku za vođenje praktično evropske "nestrategije" da bi zauzdala "neliberalne" članice.

Da je Nemačka želela da dela kako bi zaštitila osnivačko načelo EU povodom zaštite ljudskih prava i vladavine prava, ona bi to i učinila, kaže Palacio.

Palacio je napala i inostranu politiku, u velikoj meri okrivivši Angelu Merel za odsustvo pravca i "sumnjive odluke": od sporazuma EU sa Turskom do njenog Sveobuhvatnog sporazuma o ulaganju sa Kinom.

Taj sporazum je potpisan u decembru na kraju šestomesečnog nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, na veliko užasavanje tada dolazeće Bajdenove administracije u Vašingtonu.

Kina je bila najvažniji trgovinski partner Nemačke 2020. godine.

Angela Merkel je često napadana zbog navodnog dopuštanja da nemački trgovinski interesi diktiraju inostranu politiku njene zemlje, sa sledstvenim uticajem na EU.

Uzmite na primer odnose sa Rusijom.

Izgradivši gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke kako bi se obezbedila jeftinija energija, optužena je da je oslabila i političko jedinstveno EU i stratešku koheziju prema Moskvi, baš kao i da je Vladimiru Putinu dala veću moć nad EU koju bi on voleo da vidi oslabljenu.

Mnoge zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi protive se ovom gasovodu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nedavno je nazvao Severni tok 2 "opasnim geopolitičkim oružjem".

Angela Merkel insistira da će EU uvesti nove sankcije Moskvi ako ova bude zloupotrebila gasovod.

Ona je strastvena zagovornica sankcija protiv Rusije zbog Ukrajine.



A kad je istaknuti ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni otrovan u avgustu 2020. godine, nemačka liderka dala je da se on avionom preveze u berlinsku bolnicu, gde je preduzela izuzetno neobičan korak odlaženja u nenajavljenu posetu.

Još jednom mešana zaostavština.

Mešana zaostavština

Helmut Kol, koji je umro 2017. godine, naširoko se doživljavao arhitektom ponovnog ujedinjenja/Getty Images
Helmut Kol, koji je umro 2017. godine, naširoko se doživljavao arhitektom ponovnog ujedinjenja/Getty Images

Cilj ovog članka nije, naravno, da sve probleme EU izruči na prag Angele Merkel.

Ali kad su u pitanju zaostavštine u EU, vredi baciti pogled, kao što to rade nemački novinari, na njenog pokojnog političkog mentora, bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola.

U Briselu se on doživljava kao jedan od osnivača savremene Evropske unije.

Podržao je ideju evra, protivno u to vreme većinskom javnom mnjenju u Nemačkoj.

Njegovi razlozi su bili politički, pre nego privredni

Helmut Kul je verovao da bi zajednička valuta sprečila dalje ratove između evropskih komšija.

Kol se takođe zalagao za ponovno ujedinjenje Nemačke, na štetu poreskih obveznika u zapadnoj Nemačkoj.

Učinivši to, on je za toliko približio Istočnu i Centralnu Evropu EU, čak i ako je njihovo članstvo bilo još uvek daleka opcija.

Evropska kruna Angele Merkel ne stoji toliko dobro kad se uporedi sa njim.

Ključna EU ličnost u vremenima ispunjenim krizama?

Lepak koji je zadržao ekipu na okupu?

Da.

Arhitekta samouverene nove budućnosti EU?

Verovatno ne.

Evropa posle Angele Merkel

Vicekancelar iz stranke levog centra Olaf Šolc trenutno je najveći favorit da nasledi Angelu Merkel/Getty Images
Vicekancelar iz stranke levog centra Olaf Šolc trenutno je najveći favorit da nasledi Angelu Merkel/Getty Images

Za tom titulom i dalje najviše žudi francuski predsednik Emanuel Makron.

Pre četiri godine u Parizu, on je tražio da se pusti Betovenova Deveta simfonija - zvanična himna EU - kad je saopštavao svoju predsedničku izbornu pobedu.

Noseći nadimak "gospodin Evropa", on ima ambiciozni plan reforme EU, među kojima i strateška reforma autonomije od - ili makar manju zavisnost od - Sjedinjenih Američkih Država, ali mu je za to bila potrebna pomoć Angele Merkel.

Pomoć da se ponovo udahne život u takozvani franko-nemački motor Evrope - i pomoć da se uloži novac nemačkih obveznika u pretvaranje njegove vizije za EU u 21. veku u stvarnost.

Ne baš najpopularnija ideja u Nemačkoj, čega je Angela Merkel postala i te kako svesna.

Njena uporna odbijanja i beskrajna taktika odugovlačenja tokom godina, sve do fonda za oporavak od Kovida, doveli su do toga da se krišom naziva Kancelarkom za najn.

Berlin, rečeno mi je, ima vlastiti nadimak, Sačmarica, u administraciji francuskog predsednika.

Navodno zbog svih različitih ideja koje smišlja za Evropu: od toga da ona dobije vlastite odbrambene snage, preko ekoloških predloga, do novog trgovinskog predloga za EU i konsolidaciju valute evra.

Ko god bude bio sledeći nemački kancelar nakon ovomesečnih izbora, a trka je prilično neizvesna, on ili ona neće imati iskustvo i težinu Angele Merkel sakupljene tokom godina u Briselu.

Emanuel Makron vidi rupu nastalu odlaskom Merkel na čelu pregovaračkog stola EU i nada se da će je on popuniti.

Ako bude uspeo, blok bi mogao da doživi neke krupne promene.

Čovek kog u Francuskoj zovu Carem Jelisejske palate voleo bi da postane krunisani kralj Evrope.

Prvo, međutim, mora da dobije francuske predsedničke izbore u aprilu.

A to nije mali podvig.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 146 idi na stranu