Korona virus, migranti i Srbija: Da li je migrantima zabranjeno kretanje
Nevladine organizacije zabrinute su zbog najave MUP-a da će "odgovoriti" migrantima koji se nađu van kampa bez dozvole
Izvor: BBC
Pet godina od kada se Srbija susrela sa najvećim prilivom izbeglica i migranata, pitanje njihovog slobodnog kretanja ponovo je otvoreno usred do sada najjačeg talasa epidemije korona virusa.
U međuvremenu, antimigrantski protesti u Srbiji su postali učestaliji, kao i kampanje protiv izbeglica i dezinformacije o njima na društvenim mrežama.
Procenjuje se da je od 2015. više od milion i po ljudi na putu do zemalja Evropske unije.
Prema podacima Komeserijata za izbeglice i migracije, početkom novembra je u Srbiji bilo više od 6.000 migranata u 19 centara, a još oko 1.200 van njih.
- Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
- Deca koja ne mogu da budu deca - migranti i izbeglice koji putuju sami
- Ne gradi se "Kamp Valjevo" za 5.000 migranata, a ovo nije sastav vakcine protiv korone od koje je "umrlo 13 Italijana"
O pitanju njihovog boravka i kretanja u Srbiji oglasio se i novi ministar policije, Aleksandar Vulin.
"Nijedan migrant ne može da bude van kampova bez odgovarajuće dozvole", navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova od 25. novembra, objavljenog posle, kako kažu, rutinske policijske akcije sklanjanja migranata iz neformalnih skloništa, koja se svake godine sprovodi pred zimu.
Dok iz Komesarijata za izbeglice tvrde da im kretanje "nije ograničeno" i da je regulisano Pravilnikom o kućnom redu, iz nevladine organizacije Infopark koja radi sa izbeglicama i migrantima, kažu da u poslednje dve nedelje u praksi "primenjuju nova ograničenja kretanja".
"Prema informacijama koje imamo od naših timova na terenu i korisnika kampova, izdaje se smanjen broj dozvola, a druga ograničenja kretanja se primenjuju različito od centra do centra", kaže službenica zaštite u organizaciji Infopark Ivana Anđelković za BBC na srpskom.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.
Kako je regulisano kretanje izbeglica i migranata?
Kretanje je, kažu iz Komesarijata, regulisano Pravilnikom o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu za smeštaj tražilaca azila, prema kojem se "kapije zaključavaju u 10 uveče i otvaraju u 6 ujutro".
Prema ovom pravilniku, potrebno je da korisnici prijave odsustva duža od 24 sata.
Međutim, u pravilniku se izričito ne pominju kraća odsustva, poput odlaska u šetnju ili prodavnicu.
"Mama, živ sam!"
"Mi iz prakse znamo da njima za odlazak u prodavnicu ili šetnju do sada nije bila potrebna nikakva posebna saglasnost, oni se eventualno jave upravniku da izlaze iz kampa i to je sve", kaže pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković za BBC na srpskom.
Pored toda, ističe Tošković, u slučaju iregularnih migranata ne postoji javno dostupan pravilnik kojim se izričito reguliše njihovo kretanje.
Iz Komesarijata uveravaju da ovaj pravilnik u praksi važi "i za azilne i za prihvatne centre".
Iako se izlasci kraći od 24 sata do sada nisu prijavljivali, praksa je sada nešto drugačija, kažu iz Infoparka.
"U većini kampova je od pre dve nedelje potrebna dozvola za odlazak do grada", kaže Anđelković.
Kako su kampovi uglavnom van gradova i nema svuda prodavnice u blizini, to u praksi znači da pojedini korisnici kampova više ne mogu u prodavnicu - "kao u Vranju, gde se centri nalaze na oko pola sata hoda od grada".
Pored toga, pojašnjava Anđelković, ako je neko živeo na ulici pre dolaska u prihvatni centar, potrebno je da "provede dve nedelje u izolaciji zbog korona virusa, pre nego što može da zatraži dozvolu za napuštanje centra".
Na pitanja BBC na srpskom o ovim navodima iz Komesarijata nisu odgovorili do objavljivanja teksta.
Oni, međutim, navode da se "prilikom evidencije izlazaka migrantima izdaje potvrda o izlasku koja im važi 72 sata".
"Ne postoji diskriminacija po pitanju izdavanja takvih potvrda, ali je jasno da su odlasci kod lekara uvek prioritetni", kažu iz Komeserijata.
Ukoliko se migranti i tražioci azila ne vrate u centar duže od 72 sata, smatra se da je njihovo mesto upražnjeno, a za tražioce azila se postupak obustavlja.
U slučaju povratka, moraju ga pokrenuti ispočetka.
Šta omogućava izbeglicama i migrantima da borave u Srbiji
"Pravni sistem Srbije izbeglice i migrante deli u dve grupe - tražioci azila i iregularni migranti", objašnjava pravnica BCLjP Sonja Tošković.
Ona dodaje da su tražioci azila ljudi koji su izrazili nameru da ostanu u Srbiji i ušli u odgovarajući postupak pri državnoj Kancelariji za azil.
Dok čekaju odluku, oni su u obavezi da borave u jednom od pet centara za azil, koliko ih ima u Srbiji - u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači.
"Podneta prijava za azil se smatra osnovom za njihov boravak u zemlji", ističe Tošković.
Ukoliko ne žele da stanuju u centru za azil tokom postupka, oni mogu zatražiti odobrenje da borave u privatnom smeštaju dok čekaju na odluku o azilu.
Svi ostali, koji nisu ušli u azilni postupak, smatraju se iregularnim migrantima.
Oni su za državu pravno nevidljivi, kaže Tošković.
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
- Migranti nude pomoć Srbiji i šiju maske: "Uz vas smo u borbi protiv korone”
- Ko patrolira Beogradom u potrazi za migrantima
"Oni nemaju zakonit osnov za boravak u Srbiji, a država ih toleriše u skladu sa međunarodnim konvencijama", objašnjava ona.
Iregularni migranti, dodaje, upućuju se u prihvatne centre gde "imaju pravo na privremeni smeštaj, hranu, vodu, medicinsku i druge vrste pomoći".
Prihvatni centri se smatraju tranzitnim centrima, što znači da se očekuje da će ljudi koji u njima borave, a nisu izrazili nameru da traže azil, eventualno migrirati dalje.
Kada dođu u prihvatne centre, iregularni migranti od Komesarijata za izbeglice dobijaju identifikacione kartice, koje služe kao potvrda da trenutno borave u određenom prihvatnom centru.
Ovakve kartice pronađene su na telima sedam migranata koji su pronađeni mrtvi u kontejneru dopremljenom iz Srbije, krajem oktobra u Paragvaju.
"Primer tragedije potvrdio vam je da su nesrećni ljudi identifikovani upravo po karticama izdatim u našim centrima.
"Inače bi ostali NN lica, i rodbina ne bi saznala njihovu tragičnu sudbinu i ne bi mogla da ih sahrani", ističu iz Komesarijata.
Da li su se pravila za kretanje promenila tokom pandemije?
Vanredno stanje, uvedeno u martu zbog korona virusa, donelo je nova pravila za ljude kojima je od marta do maja bilo potpuno zabranjeno da napuštaju smeštajne centre.
Kada je vanredno stanje ukinuto, Vlada je početkom maja pokušala da im zabrani kretanje posebnom Naredbom o ograničenju kretanja.
Naredba je ukinuta nepunih deset dana posle donošenja.
Pravni stručnjaci pozvali na ocenu ustavnosti ovog dokumenta, pa su vlasti bile primorane da odustanu od ovakvog pokušaja regulisanja kretanja tražilaca azila i migranata.
Prvi koraci mladića u Bosni koji je posle udara voza ostao bez nogu
Saopštenje, u kojem se kaže da će "svako ko prekrši zakon da naiđe na odgovarajuću reakciju MUP-a", zabrinjava nevladine organizacije jer, kako kažu, "nema nikakve nove uredbe, naredbe, niti bilo kakvog podzakonskog akta".
"Ni u jednoj zemlji ljudi ne mogu da borave u neformalnim naseljima i skloništima bez ikakvih dokumenata, jer to nije dozvoljeno, ali nas brine to što ne znamo kako tačno MUP planira da odgovori, pošto su zakonski moguće određene sankcije", ističe Tošković iz Beogradskih centra za ljudska prava.
- Migranti sa broda koji finansira Benksi iskrcavaju se na Siciliji
- Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju
- Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
Jedna od sankcija koja bi mogla da se primeni prema onima koji "ne budu imali odgovarajuće dozvole" je smeštanje Prihvatilište za strance u Padinskoj skeli, smatra Tošković.
Prihvatilište za strance - jedino na teritoriji Srbije - centar je zatvorenog tipa, koji "stranac ne može samovoljno da napusti", navodi se u Pravilniku o kućnom redu i pravilima boravka u prihvatilištu za strance.
Tu su smešteni svi strani državljani kojima je naređeno da napuste zemlju ili su dobili otkaz boravka ili zabranu ulaska, kao i oni kojima je izrečeno ograničenje kretanja u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti.
Prilikom prijema imaju pravo na jedan telefonski poziv.
Oduzimaju im se mobilni telefon, novac i stvari koje po proceni nadležnih mogu predstavljati bezbednosni rizik.
Uz odobrenje upravnika, mogu primati posete i poštu, a pored odeće i obuće, sa sobom mogu poneti cigarete i knjige.
"Jedna od mogućih sankcija koja nas brine je i otkaz boravka", objašnjava Tošković.
Rohindža izbeglice: Odrastanje u najvećem izbegličkom kampu na svetu
Stranac koji dobije otkaz boravka u obavezi je da u roku od 72 sata napusti zemlju, a ako to ne uradi, država će pokušati da ga vrati u zemlju iz koje je došao na osnovu sporazuma o readmisiji - koji mora biti potpisan sa konkretnom zemljom.
"Međutim, moguće je i izricanje kazne u novčanom iznosu, a ko ne može to da plati dobija adekvatnu kaznu zatvora", ističe Tošković.
U uslovima pandemije, kaže, "nije verovatno da će ljudi biti vraćani na osnovu sporazuma o readmisiji", ali jeste verovatno da će biti sklonjeni sa ulica i "smešteni u centre".
"Komesarijat je saglasan sa stavom da migranti koji se nalaze u Srbiji treba da budu evidentirani i smešteni u prihvatne i centre za azil, jer je to za njihovo dobro, pogotovo imajući u vidu predstojeći hladni zimski period", kažu iz ove ustanove.
Oni dodaju i da su migranti "informisani o opasnostima od infekcije koronavirusom", te im je savetovano da se "što manje kreću i više vremena provode u centrima".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
